У Јужној Кореји храна се не баца, све се мора рециклирати

У свијету се баци више од 1.3 милијарде тона хране сваке године, док на Планети живи миљарда гладних људи, који би се могли нахранити са мање од четвртине хране која се баци у Европи и САД-у.

M.P. / 09. август 2019

Foto: Wikimedia

 

Фото: УН ФАО


У недавном извјештају, Свјетског економског форума наводи се да би смањење отпада од хране до 20 милиона тона, као једна од 12 мјера које би до 2030. године могле помоћи да се трансформише глобални систем исхране.

Сада Јужна Кореја преузима вођство, рециклирајући 95% свог отпада од хране.

Али није увијек било тако у овој земљи. Разноврсни прилози који се сервирају приликом традиционалног јужнокорејског оброка – а који се називају банцхан – често се не поједу до краја, што доприноси томе да је Јужна Кореја међу највећим генераторима отпада на свијету. Просјечан становник Јужне Кореје годишње произведе више од 130 кг отпада од хране, док је у Европи и Сјеверној Америци просјек 95кг до 115 кг по глави становника годишње, како наводи УН Фоод анд Агрицултурал Организатион.

Али влада Јужне Кореје предузела је радикалне мјере како би осигурали да се ове огромне количине отпада од хране рециклирају.

У 2005. години забрањено је одлагање хране на депоније, а 2013. године влада је увела обавезно рециклирање хране и употребу посебних биоразградивих кеса. Просјечна четворочлана породица плаћа 6$ мјесечно за кесе, а та цијена подстиче компостирање код куће.
Приходи од кеса користе се за покривање 60% трошкова система збрињавања отпада, који је повећао количину хране која се рециклира са 2% из 1995. године на данашњих 95% . Влада је одобрила да се рециклирана храна користи као ђубриво, премда се дио користи и као храна за животиње.

Паметне канте за смеће

Технологија је одиграла водећу улогу у успјеху овог система. У главном граду Сеулу налази се 6,000 аутоматских канти за смеће које имају уграђену вагу и радио фреквенцијску идентификацију, а које важу храну која се у њих одлаже и врши наплату путем ИД картице грађана. Ове машине су смањиле отпад од хране у граду за 47,000 тона у 6 година, тврде градске власти.

Грађани се подстичу да смање тежину отпада тако што ће га прво исциједити. Тиме се смањује надокнада коју морају платити, јер 80 отпада чини вода - али ће тиме истовремено уштедјети за град $8.4 милиона трошкова за одвоз отпада.

Отпад који се прикупља користећи биоразградиве кесе се циједи у постројењима за прераду отпада како би се текућина искористила за производњу биогаса и биогорива. Суви отпад се претвара у ђубриво, које се користи за урбане фарме.

Урбане фарме

Број урбаних фарми или градских башти у Сеулу повећан је за шест пута у протеклих седам година. Сада се простиру на укупно 170 хектара – отприлике величине 240 фудбалских терена. Већина их је углављена између стамбених зграда или на крововима школа или јавних зграда. Једна од седам налази се у подруму стамбене зграде и користи се за узгој гљива.
Градске власти обезбјеђују 80% до 100% почетних трошкова. Поред тога што на тај начин обезбјеђују храну. Корисници овог система кажу да урбане фарме зближавају људе у заједници у областима гдје су становници често изоловани једни од других. Градске власти планирају да инсталирају компостере за отпад од хране како би подржали узгој на овим фармама.


 

Транскрипт: Законска обавеза је све остатке ставити у биоразградиву кесу. Да би избјегли бацање хране и подстакли људе да рециклирају све што могу, Јужна Кореја се годинам бори против бацања хране. 2005. Године забранили су одвоз хране на депоније, а 2013. године престали су испуштати воду која се исциједи из отпада од хране у оккеан. Модерне стамбене зграде сада имају канте за отпад од хране са уграђеном вагом, тако да вам се отпад од хране наплаћује према тежини. 80% отпада од хране је вода, ако  прво исциједите воду уштедјећете новац. Сва храна која се сакупи користи се за производњу ђубрива или хране за животиње. Вишак течности користи се за производњу биогаса или биогорива. Све ове промјене показале су се успјешним, У Јужној Кореји сада се рециклира 95% бачене хране, у поређењу са мање од 2% у 1995. години. Биоразградиве кесе коштају домаћинство 6$ мјесечно и користе се као такса, од које се финансира око 60% трошкова за збрињавање отпада у Сеулу. Да би избјегли јавне корпе за отпатке, многи људи сами праве свој компост, тако да ништа не бацају. Још увијек бацају око 25% више смећа по глави становника од Европљана и Американаца. Њихова национална кухиња је таква да се сервира више јела у мале тањире, приликом чега остане доста непоједене хране, па активисти траже да се ова традиција промијени и да се служи мање прилога.  

 

Извор: Wорлд Ецономиц Форум


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.