У овој земљи тате чувају дјецу, обавезе у кући се дијеле и не постоје мушки и женски послови..

Није необично видјети жену да ради неки посао гдје смо ми у БиХ навикли виђати мушкарце. На примјер, жене раде и на одвозу смећа, возе камионе и истоварају контејнере...

Milica Plavšić / 29. јун 2018

Прије неколико година, Бањалучанка Весна П. одселила се са породицом у Шведску. Врло брзо су изградили нови живот у главном граду ове скандинавске државе. Она и супруг су запослени, а дјеца похађају основну школу. Улажу много труда да савладају језик, како би се што боље уклопили у друштво које својим грађанима пружа висок стандард и велике могућности. У прилици су да упореде живот у Босни и Херцеговини и Шведској, па Весну питамо да нам појасни због чега је Шведска најбоље мјесто за живот када сте жена, јер према посљедњем индексу равноправности полова у ЕУ који је 2017. објавио Европски институт  ЕИГЕ, Шведска се, очекивано, налази на првом мјесту.

Највећа разлика у односу на нас, каже Весна, јесте то што у породици не постоји традиционална подјела улога, већ оба родитеља потпуно равноправно учествују у бризи о дјеци и кућним пословима.

”У Шведској није неуобичајено видјети двојицу или више очева са бебама, било да су на пикнику поред језера, или возе ролере или џогирају док гурају колица с бебама. Такође, кафићи су пуни очева који испијају кафе док чувају дјецу и уживају у сунцу крај воде, јер Стокхолм је сав на води”, прича нам Весна о чувеним шведским очевима који су добили међународни надимак ”латте дадс”, управо због обичаја да се тате друже у кафићима док чувају своје  бебе.

У позадини тога је заправо родитељски допуст на који једнако имају право и очеви и мајке. Шведска је, наиме, била прва држава у свијету која је 1974. године замијенила ”породиљно” одсуство са ”родитељским” одсуством. У годинама које су слиједиле влада је уводила по један мјесец резервисан само за очеве који, ако га не искористе, губе, тако да се постепено повећавао и проценат очева који су користили одсуство.  Од јануара 2016. године очеви имају 3 мјесеца плаћеног одсуства резервисана искључиво за њих. Од родитеља се очекује да расподијеле родитељски допуст у највећој могућој мјери, док сваки од родитеља мора искористити најмање 90 дана допуста. Током протеклих десет година константно расте број мушкараца који користе ово право.  

Фото: Царолина Ромаре/имагебанк.седен.се

У нашој земљи, мање од 0,5 одсто очева одлучује да користи родитељски допуст. У цијелој БиХ, у једној години, породиљски допуст користило је свега 50 очева. 

Амбасада Шведске у БиХ подржава пројекте и кампање које промовишу родну раноправност. Између осталог, и кампање за већи ангажман очева, у смислу постизања равноправности у породици и друштву. Тако је у априлу ове године у Бањалуци одржана панел-дискусија о очинству и очинском допусту, као и изложба "БХ тате" на којој је представљено 15 очева који су заговорници нове идеје - да се очеви више ангажују у старању око дјеце. Том приликом шведски амбасадор у БиХ Андерс Хагелберг рекао је да се у Шведској догодило много тога позитивног и да се знатно промијенио начин размишљања у друштву о улози очева. “Близак однос очева са дјецом ствара много бољу атмосферу у друштву, што је добро и за економску ситуацију у једној земљи", рекао је амбасадор Андерс Хагелберг.

 

Једнакост у свему, уз подршку државе

У Шведској мушкарци и жене апсолутно равноправно учествују у свим пословима у домаћинству, прича нам даље Весна. ”Жене су економски независне, неријетко и зарађују више од мужева, тако да је сасвим нормално да мушкарци преузму једнак дио обавеза у кући. Поред тога, без обзира на имовински статус породице, држава олакшава родитељима бригу о дјеци. Без обзира да ли су дјеца рођена у Шведској или не, имају право на мјесечни додатак који родитељи добијају, тако да и ми добијамо од шведске владе за двоје дјеце око 250 евра мјесечно. Олакшавајуће је и то што је школовање бесплатно, као и књиге, те један оброк у школи. Превоз за дјецу је такође јефтинији, а викендом чак бесплатан. Захваљујући свему томе, жене имају више времена за себе, за каријеру, рекреацију, дружење послије посла...” Брига о дјеци је загарантована свим родитељима и циљ шведске владе је да предшколско образовање буде приступачно за све. Износ који родитељи плаћају је пропорционалан њиховим примањима и, што више дјеце имате, плаћате мањи износ по дјетету. За дјецу између три и шест година, вртић је бесплатан до 15 сати седмично. Предшколско образовање је реформисано седамдесетих година како би задовољили потребе породица у којима су оба родитеља запослена. Шведска влада издваја мјесечни додатак за дјецу до узраста од 16 година у износу од 1,050 шведских круна, а ако имате више од једног дјетета, добијате увећан породични додатак. 

Политика по питању породице која подржава запослене родитеље са истим правима и обавезама и за жене и за мушкарце олакшава родитељима да пронађу добар баланс између посла и породице. Просјечна Швеђанка има 1.9 дјеце (просјек у ЕУ је 1.6) а истовремено, стопа запослених жена је највиша у ЕУ, 78.3 одсто. Родно равноправно тржиште рада

Традиционална подјела послова у Шведској је прошлост и све је већи број жена које се баве “мушким” пословима, примјећује Весна.   ”Није необично видјети жену да ради неки посао гдје смо ми у БиХ навикли виђати мушкарце. На примјер, жене раде и на одвозу смећа, возе камионе и истоварају контејнере”, каже она. Нјено двоје дјеце, дјечак и дјевојчица, о родној равноправности уче и у школи. ”У школи нема одвајања дјечака и дјевојчица, нити истицања да дјечаци могу нешто боље да ураде од дјевојчица или обрнуто. На примјер, оно што је специфично за Шведску је да и дјечаци и дјевојчице масовно тренирају фудбал”, каже Весна. Резултат овакве политике је да Шведска има једно од родно најравноправнијих тржишта рада у земљама ОЕЦД, што доноси позитивне економске ефекте за цијело друштво. Недавно истраживање проведено од стране ОЕЦД доводи у директну везу економски раст са родно равноправнијим тржиштем рада. Тако на пораст запослености жена отпада отприлике 0.05 до 0.40 процената од просјечног годишњег раста БДП-а – што је еквивалентно 3 до 20% укупног раста БДП-а у протеклих 50 година у скандинавским државама. Феминистичка влада

Садашња влада Шведске прогласила се феминистичком владом, опредијељеном за феминистичку вањску политику. Ова идеја наишла је и на похвале и на критике, у земљи и на међународном плану, али важно је знати да ријеч феминизам није набијена значењем у Шведској као што је у многим другим земљама. Влада користи ријеч феминизам како би истакла да је родна равноправност од виталног значаја за друштво и да је потребно више учинити како би се она постигла. Од 22 министра у влади Шведске 12 су жене. Готово пола чланова садашњег парламента Шведске су такође жене.

Парламент Шведске, Фото: Мелкер Дахлстранд/имагебанк.седен.се

Родна равноправност је резултат рада, а не посебног менталитета

Иако се из наше перспективе можда чини да је скандинавска култура ”плодније тло” за постизање,  Карл Јохан Бондессон из Шведске агенције за родну равноправност нас увјерава да је садашња ситуација у Шведској резултат вриједног рада невладиних организација, владиних институција, политичких странака и других заинтересованих страна.   ”Добар примјер је увођење родне равноправности у све политике (гендер маинстреаминг). То значи да све одлуке у свим областима политике и на свим нивоима буду окарактерисане перспективом родне једнакости. То је кључна стратегија шведске политике родне равноправности од 1994. године и то под различитим владама и различитим већинама у Парламенту”, објашњава Карл Јохан Бондессон из службе за односе с јавношћу Шведске агенције за родну равноправност. Швеђани теже још бољој ситуацији Иако шампиони по питању родне равноправности, у Шведској сматрају да има још доста простора за напредак, па Бондессон наводи дугорочне циљеве шведске владе. Укратко, општи циљ владине политике о родној равноправности је једнака моћ за жене и мушкарце да обликују друштво и своје животе, каже Бондессон и додаје да постоји шест подциљева. ”Први је родно једнака подјела моћи и утицаја, што значи да жене и мушкарци имају иста права и могућности да буду активни грађани и да стварају услове за доношење одлука. Затим економска родна једнакост, гдје жене и мушкарци морају имати исте могућности и услове по питању плаћеног рада, што им даје економску независност током живота. Трећи циљ је родно једнако образовање. Жене и мушкарци, дјечаци и дјевојчице морају имати исте могућности и услове у вези са образовањем, опцијама за студирање и личним развојем. Једнака подјела неплаћених кућних послова и пружања бриге је такође један од циљева. Жене и мушкарци морају имати исте одговорности за кућне послове и имати могућност да добијају или пружају његу под једнаким условима. Родно једнако здравље значи да жене и мушкарци, дјечаци и дјевојчице морају имати исте услове за добро здравље и да им се нуди њега под истим условима.”, набраја Бондессон.

На крају, као један од циљева, истиче да мушко насиље над женама мора престати. ”Жене и мушкарци, дјечаци и дјевојчице морају имати иста права и приступ физичком интегритету”, каже он. С тим у вези, додаје да постоји и Национална стратегија за спречавање и борбу против мушког насиља над женама.   Из Омбудсмана за једнакост, владине агенције са посебним задатком да се бори против дискриминације, кажу нам да у Шведској још увијек постоје случајеви родно-засноване дискриминације. Сваке године Омбудсман за једнакост прими око 2 500 жалби. Прошле гдине 350 жалби се односило на неку врсту родне дискрминације, што је трећа најчешћа основа дискриминације која се помиње у жалбама (послије инвалидитета и етничке припадности). Од жалби које су се односиле на род, 195 је било од жена, 137 од мушкараца, 2 од трансродних особа и 22 од особа које нису жељеле навести род.   Жалба може довести до изрицања неке од надзорних мјера од стране Омбудсмана. У 2017. години Омбудсман за једнакост издао је 204 одлука послије провођења надзорних мјера.   ”Што се тиче дискриминације, мислим да је Закон о родној једнакости из 1991. године и његова претеча из 1979. допринио дискурсу родне једнакости у Шведској, што је довело до општег увјерења да није прихватљиво третирати жене на дискриминаторан начин. Истовремено, концепт родно једнаке Шведске у неким случајевима може довести до вјеровања да дискриминација више уопште не пости и да није потребно даље радити на том питању. Многи људи и даље вјерују да је дискриминација само проблем појединаца који дискриминишу једни друге, а заправо то може често бити скривено у невидљивим структурама  које је много теже разоткрити. Због тога је и даље веома важан задатак за послодавце и школе да наставе проводити антидискриминацијске мјере”, каже Цлас Лундстедт из службе за односе с јавношћу Омбудсмана за једнакост.

Стокхолм, Фото: Хенрик Тргг/имагебанк.седен.се

Гдје је БиХ у односу на Шведску?

Колико је БиХ далеко од Шведске по питању родне једнакости и да ли би нам ова нордијска земља требала бити узор, питали смо Александру Петрић из невладине организације Удружене жене. ”Шведска би нам требала бити узор, нарочито у примјени мјера којима се у пракси постиже равноправност мушкараца и жена, међутим, владине институције на свим нивоима у Босни и Херцеговини не чине довољно напора да се усвојени закони и јавне политике и примјењују у пракси. Ми немамо редовне системске програме којима би се, на примјер, у области образовања, рада и запошљавања, социјалне и здравствене заштите утицало на сузбијање родно засноване дискриминације и насиља, немамо редовно ажуриране и јавно доступне податке на основу којих би се ови програми планирали и проводили, нема свеобухватног и редовног системског праћења примјене, нити се у јавним буџетима системски планира ова област. Док год системски одговор на постизање равноправности полова у БиХ буде овисио о подршци међународних пројеката и не буде стварне воље влада у БиХ да мијењају предрасуде, свијест и обичаје који владају свим сферама живота, па и унутар владиних институција, стање се нажалост неће много промијенити”, закључује Александра Петрић.

 

 


Бука препорука

ЕУ/БиХ

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.