У овом тренутку 600 милиона људи у свијету гладује!

Уједињене нације данас обиљежавају Свјетски дан хране, 16. октобар. У овом тренутку 600 милиона људи у свијету гладује

M. Isović Dobrijević / 16. октобар 2020


Данас се обиљежава свјетски дна хране: Главна порука- УЗГАЈАЈМО ХРАНУ


У спомен на дан оснивања Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО), 16. октобра се широм свијета обиљежава Свјетски дан хране. Ове године уједно се обиљежава 75. годишњица оснивања ФАО-а. Тема овогодишњег Свјетског дана хране је „Узгајајмо, његујмо, одржавајмо. Заједно. Наше акције су наша будућност.“

У поводу Свјетског дана хране 2020, ФАО поручује да је глобална здравствена криза узрокована пандемијом ЦОВИД-19 вријеме за размишљање о стварима које истински цијенимо, као и о нашим основним потребама. Овај неизвјесни  период потакнуо је многе да обнове захвалност за храну коју неки узимају здраво за готово, док је другима ускраћена.

Према процјени ФАО-а, око 600 милиона људи у свијету гладује, што је повећање за 10 милиона у односу на 2019. годину. Пандемија ЦОВИД-19 могла би тај број увећати за још 83-132 милиона људи, у зависности од сценарија економског раста.

С друге стране, на годишњем нивоу отприлике 14% хране произведене за исхрану људи пропане на путу од мјеста производње до фазе велепродаје. Додатни губици хране настају у малопродаји и у самим домаћинствима.

Стога ФАО позива на глобалну одговорност како би се помогло цијелој популацији, посебно најрањивијој, да се опорави од кризе и да се прехрамбени системи учине отпорнијим и снажнијим како би се могли одупријети све већим промјенама и климатским шоковима, те како би могли пружити приступачну, одрживу и здравствено исправну храну за све и пристојна средства за живот запосленим у прехрамбеним системима.

То захтијева бољу социјалну заштиту, иновације, дигитализацију и одрживе пољопривредне праксе којим ће се очувати природни ресурси на Земљи, наше здравље и клима. У томе сви имамо улогу, и то кроз повећавање захтјева за нутритивном храном тако што ћемо бирати здраву храну, очување одрживих навика те придруживање глобалним напорима за солидарност, унаточ овим неизвјесним временима.

Пандемија је многе подскатла да креирају своје мале баште и да на тај начин осигурају здраву храну за себе и своју породицу.

ПОЉОПРИВРЕДА

Један од одновних темеља људске цивилизације је пољопривреда. Најзначајнија улога пољопривреде у данашње вријеме је рјешавање проблема глади за милионе потхрањених људи, већином у руралним подручјима. Једини начин рјешавања овог проблема за њих је да сами произведу довољно хране или да имају довољно новца којим би ту храну купили Најизвјеснији начин зараде у руралним подручјима управо је зарада производњом хране и осталим дјелатностима пољопривредног сектора.

На Свјетском самиту о храни одржаном у Риму 1996. године, као и пет година касније, 2001. године, свјетски челници завјетовали су се да ће до 2015. године број гладних смањити на пола, но данас видимо да се то није остварило. Програм Уједињених народа Циљеви миленијског развоја, обавезује свјетске вође смањивању екстремног сиромаштва и глади до 2015. године за пола, те осигуравању одрживости околине.

Свјетски дан хране на локалној, националној и међународној разини пружа могућност за развој дијалога и унапређивање солидарности.


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.