У плану шест хидроелектрана на ријеци Тихаљина - Младе - Требижат

Ријеке више неће бити ријеке

BUKA portal / 21. мај 2020

Скоро 'испод радара' прошла је у јавности одлука Владе Федерације БиХ с посљедње сједнице о усвајању информације Федералног министарства околиша и туризма у свези проблема планирања изградње и рада малих хидроелектрана, а гдје је закључено и то да Влада уважава препоруке и закључке наведене у Декларацији о заштити ријека западног Балкана, коју су припремиле невладине организације из БиХ и земаља окружења, које се баве заштитом околиша, пише Дневни лист.

Но, питање је колико ће Влада остати на овом фону с обзиром на чињеницу да је сада у БиХ у погону укупно 106 малих хидроелектрана, у ФБиХ њих 65, а у РС-у 41.

Тим више да је у припреми и планирању изградња још чак 334 мале хидроелектране - у РС-у 149, у ФБиХ 185, што је укупно 440 на 244 ријеке. Док активисти за заштиту околиша просвједују због угрожавања и уништавања водног богатства, парадокс свега је да држава субвенционира изградњу малих хидроелектрана, а мишљења и анализе стручњака за заштиту околиша потпуно занемарују, пише Дневни лист.

Гдје и на којим ријекама се планирају градити мини хидроелектране
У Средњобосанској жупанији извјесно је да ће настати једна од највећих експанзија изградње малих хидроелектрана, више од 60, на ријекама Врбас, Жељезница, Угар, Вилешки поток, Велике воде, Лепеница, Лашва, Крушчица, Бунта, Била, Бистрица итд. Укратко, скоро да и нема ријеке која неће бити под хидроелектраном. Такођер, у Тузланској жупанији планира се изградња шест малих хироелектрана на ријекама Гучина, Језерница, Спреча, Таревчица и Заточа.

Чак 43 мале хидроелектране планирају се на ријекама у Херцеговачко-неретванској жупанији, а чак 17 их је од ЈП Електропривреде БиХ, а остало су приватни инвеститори. Тако ће се градити хидроелектране на ријекама Башчица - једна, Бијела - двије, Црна ријека - двије, Црни поток - једна, Дољанка - двије, Краљушчица - једна, Љута - чак 11, Мала Неретвица - једна, Неретвица - девет, Обашћица - један, Пролаз - један, Рама - пет, Рика и Близинка - двије, Трешаница - једна и Волујак - једна. У плану су биле и двије мале хидроелектране на Неретви у мјесту Буна, но изградња није добила урбанистичку сугласност.

У Босанско-подрињској жупанији планира се изградња седам малих хидроелектрана на ријеци Колина - четири, ријеци Прача - двије и Устиколина једна.

У Херцегбосанској жупанији планира се три мале хидроелектране и то све три на ријеци Цетини, а које ће градити ЈП ЕП ХЗ ХБ.

У Сарајевској жупанији у плану их је осам и то на ријекама Босни - двије, Бијела ријека - једна, Црна ријека - двије и Перачки поток три.

У Унско-санској жупанији планирано је 21, на ријекама Сана, Хатирај, Блиха, Кијевска ријека, Саници и Сасиним, док их се у Западнохерцеговачкој жупанији планира осам на ријекама Лиштици - двије, Младе - три, Тихаљина - једна и Требижат - двије.

У Зеничко-добојској жупанији такођер се планира обилато искористити богати водни ресурси градњом 27 малих хидроелектрана на ријекама Трибија, Трстионица, Жућа, Ступчаница, Ставиња, Орља, Фојница, Босна, Добра вода, Криваја, Мала ријека, Маушићка ријека, Биоштица и Мегара.

И у Републици Српској 149 малих електрана "никнути ће" на ријекама Бијели Рзав, Бистрица, Бјелава, Босна (чак девет), Ћехотина, Црна ријека, Драженица, Црни Руав, Дрињача (седам), Голубача, Јабушница, Јадар, Јањ, Неретва (осам), Плива, Прача, Ракитница, Врбања (чак 17), Врбас, Жељезница, Жепа итд.. Могло би се казати да нема ријеке која неће добити своју малу хидроелектрану.

Ријеке више неће бити ријеке
Од ријека ће остати врло мало. Заправо их више нећемо ни моћи називати ријекама јер ће то бити значајно модифицирана водна тијела, казао је Виктор Бјелић, координатор пројеката у Центру за животну средину из Бања Луке о овом проблему за Радио Слободна Еуропа (РСЕ).

Док често чујемо да је БиХ једна од 10 земаља у Еуропи с највише питке воде, извјесна је будућност уништења тог водног богатства које ће се, којег ли парадокса, плаћати из джепова порезних обвезника.

Ријека подразумијева водени ток који има своју струју, а овдје ћемо имати или ујезерене ријеке или ријеке без воде, чија ће корита заправо бити искориштена за постављање цијеви и сва вода ће бити у тим цијевима и искориштена за производњу електричне енергије, која, у случају изградње свих ових више од 400 хидроелектрана у БиХ, неће допринијети производњи електричне енергије у БиХ више од 3%. Дакле, заиста један занемарив постотак производње електричне енергије добивамо од ових хидроелектрана, а огромна је штета, како за локалну заједницу, тако за све грађане БиХ, јер поред тога што је ово атак на природу и природне ресурсе, тако је и атак на људе и на економију ове државе. Ови пројекти се субвенционирају добивају се огромни потицаји за производњу електричне енергије у малим хидроелектранама, које плаћају грађани путем надокнаде за обновљиве изворе енергије на њиховим рачунима за електричну енергију, казао је Бјелић за РСЕ.

Исплате ли се мини хидроелектране? Како коме.
У већини Еуропе мале хидроелектране имају максималну снагу до 10 МW, а заговорници изградње истичу како су, захваљујући њиховој смањеној снази и величини, знатно смањени и негативни утјецаји на околиш и становништво, као и да се ради о производњи чисте и обновљиве енергије, повећањем радних мјеста и улагања. Али, пракса показује да то и није баш тако.

Истраживање аустријске невладина организација Риверwатцх показало је како се 817 или 49% свих предвиђених малих хидроелектрана у балканској регији налази управо у њиховим заштићеним дијеловима. Не стоји посебно ни теза о повећању радних мјеста јер се ради о технолошки напредним пројектима и скоро потпуној аутоматизацији рада те тако и најчешће мањим бројем упосленика, а питање је колико се овакви пројекти исплате локалној заједници.

Но, земљама Балкана рапидно расте изградња малих хидорелектрана, а то показује и истраживање ове аустријске невладине организације. Риверwатцх наводи како се број МХЕ у Албанији, БиХ, Косову, Црној Гори, Сјеверној Македонији и Србији од њих 108 до 2009. године попео до 488 до 2018. године. Но, у порасту су и просвједи активиста за очување околиша који се овоме противе, а збуњујућа је нелогичност да је, примјерице 2018. године чак 70% потицаја за обновљиву енергију додијељено управо малим хидроелектранама које су произвеле тек 3.6% укупне енергије. Такођер, према аналитичком истраживању портала Цапитал.ба грађани РС у посљедње три године дали су више од 28 милијуна КМ власницима малих хидроелектрана по основу накнада за потицање производње електричне енергије из обновљивих извора. Само у прошлој години власници МХЕ добили су 12,5 милијуна КМ.

Субвенционирање властитог уништења
Економски аналитичар Дамир Миљевић из Бања Луке аутор је студије којом је доказано да БИХ субвенционирањем рада малих хидроелектрана свакодневно губи новац. Према његовој студији укупна штета која ће настати даљом примјеном овог модела подстицаја у сљедећих 10 година процјењује се на губитке више од 40 милијуна КМ, а овај износ би био удвостручен уколико би подстицај био одобрен свима који су поднијели захтјеве.

Нажалост не постоји политичка воља да се постојећи сустав субвенција мијења, јер је по мојим информацијама намјера власти да се сустав 'феед ин тарифа' задржи и у будућем периоду, иако за то не постоје никакви рационални економски, тржишни или било какви други друштвени разлози. И поред свих упозорења да је постојећи сустав друштвено штетан и да не доприноси у довољној мјери остваривању постављених циљева енергетске транзиције, спрега између политике и инвеститора је јака и ни једни, а нити други, немају намјеру одустати, рекао је Миљевић своједобно на ову тему.

Уколико се најаве о изградњи 400 хидроелектрана у БиХ обистине, Миљевић сматра да ће то довести до посљедица које ће бити немјерљиве и катастрофалне. Према његовим ријечима сви ће претрпјети штету изузев инвеститора и политичких заштитника.

Тек сада ће се радити Каталог критерија за одрживи развој у сектору малих хидроелектрана
Влада ФБиХ на посљедњој сједници задужила је Федерално министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства да, у сурадњи с Федералним министарством околиша и туризма, агенцијама за водна подручја ријеке Саве и Јадранског мора и Федералним хидрометеролошким заводом, именује радну скупину која ће припремити приједлог измјене закона или подзаконског акта којим ће бити прецизно дефиниране обвезе, како инвеститора, односно оператора малих ХЕ, тако и надлежних институција, везано за осигурање континуиране контроле поштивања обвеза по основу ЕПП-а у складу са изданим дозволама.

Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства је задужено и да именује интерресорну радну скупину од представника ФМПВШ, ФМОиТ, ФМЕРИ, ФМПУ и Федералане комисије за концесије, са задатком да за Владу ФБиХ припреми приједлог упутства за кориштење Каталога критерија за одрживи развој у сектору малих хидроелектрана, чија примјена треба бити обвезујућа за органе и тијела у ФБиХ надлежне за издавање концесије, одобрења, сугласности и дозволе за мале ХЕ.


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.