У Словенији откривена најстарија посуда са шминком на свијету

Према новим истраживањима, мале бочице које су Еуропљани каменог доба носили око струка прије више од 6000 година су, изгледа, биле прве посуде за шминку на свијету.

BUKA portal / 29. јул 2021

 

Анализа састојака у траговима пронађених у керамичкој боци у Словенији, која датира између 4350. и 4100. године прије Криста, показала је да садржи пчелињи восак, животињску маст и козметику на бази олова.

 

 

Ако се уистину ради о посуди са шминком, то би значило да се шминка у Еуропи користила више од 2000 година раније него што се прије мислило. Додатно то значи да је ова бочица стотинама година старија од досадашњих најранијих доказа о козметици у старом Египту и Мезопотамији, пише Неw Сциентист.

Преко стотину сличних бочица

Бине Крамбергер, археолог из Завода за заштиту културне баштине Словеније, пронашао је ову малену керамичку боцу у Згорњем Радвању 2014. године. Посуда се налазила на подручју које је 4350. године прије Криста заузео народ Ласиња, који је потекао од ловаца-сакупљача у западној Еуропи.

У регији је откривено преко стотину сличних бочица, које се углавном приписују Ласињи у југоисточном подножју Алпа или Винчанској култури на Средњем Балкану. У почетку се претпостављало да се ради о дјечјим играчкама због њихове величине и сличности са животињским и људским главама.

Но, детаљнија анализа је показала да у бочици има трагова пчелињег воска, биљне и животињске масти те бијеле твари на бази олова, познате као церузит, која се стољећима користи у козметици

Већина бочица имала је рупе на ручкама, што указује на то да су вјеројатно биле нанизане на уже или кожу те да су се носиле око врата или струка.

Како су се шминкали древни народи

Церузит је минерал познат под називом бијело олово или оловни карбонат. Кроз повијест се користио у козметици, иако је та пракса касније престала јер је твар подоста отровна.

Крамбергер сматра да се ради о изнимном налазу јер се "ријетко налазе посуде у којима још увијек има остатака некадашњег садржаја". Он и његов тим анализирали су више од десетак других посуда из истог доба и открили да и оне садрже церузит и друге минерале олова.

Најранији докази о кориштењу козметике у Египту датирају отприлике 4000 година прије нове ере. Мушкарци и жене су тада користили црвени окер као руменило на образима или за шминкање усана. Помоћу минерала малахита радили су зелено сјенило за очи, а помоћу кохла (кајала) исцртавали дебеле и тамне линије око очију.

Истраживање је објављено у часопису Јоурнал оф Арцхаеологицал Сциенце: Репортс.

Индеx


Бука препорука

Регион

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.