У суштини, сви смо исти са својим проблемима и изазовима

Прије неколико година, могли смо чути ‘убиј, закољи’, ‘то је болест’, ‘то треба у затвор’, ‘то треба побити’, итд. Данас, наратив се промијенио и велики дио становништва ће рећи: ‘немам ја ништа против, али нека то они у своја четири зида’ или ‘ја то не подржавам, али сам против насиља’. Све док је овакав однос већине становништва, то нам је показатељ великог незнања, непознавања и страха.

Maja Isović / 02. фебруар 2016

Четврта Мерлинка у Сарајеву одржана је 29. и 30. јануара у Арт Кину Критерион, у организацији Сарајевског отвореног центра. Међународни фестивал уеер филма Мерлинка већ се 7 година организује у Београду са идејом да промовише филмове који се баве ЛГБТ темама. Овогодишња Мерлинка у Сарајеву разликовала се од претходних по томе што је имала другачији програм од београдске – филмови су приказани премијерно и сам фестивал је трајао два дана. Саша Гаврић, извршни директор Сарајевског отвореног центра, каже да је четврта Мерлинка у Сарајеву протекла одлично. “Оба дана програм је био одлично посјећен, публика је одлично реаговала на игране, документарне и кратке филмове и што је најважније – дошао је велики број тотално непознатих људи. Овај фестивал тако није фестивал за представнике/це невладиних организација и наше пријатеље/ице, него је слободан простор који има своју публику из цијеле БиХ. Наши/е гости/шће били/е су младе ЛГБТ особе и њихови пријатељи/ице из Дервенте, Мостара, Вишеграда, Тузле, Бањалуке, са Сокоца итд. И на то смо јако, јако поносни/е”, рекао је за БУКУ Гаврић. Истакао је да је Мерлинка и ове године понудила шарен спектар филмова и изричаја.

 

Фото: СОЦ, Мерлинка 2016.

 

“Имајући на уму да се овдје ради о малом фестивалу, битно нам је да понудимо и игране, и документарне, али и кратке филмове. Као и сваке године, у програму обавезно имамо филмове из сусједних држава, што нам је свима скупа јако важно. Програм је и ове године говорио о животима, љубави и проблемима ЛГБТ особа, али је исто тако отворио и друга питања као што је позиција дјечака и младих мушкараца у друштву и очекивања која патријархат и на њих репродуцира”, каже Саша Гаврић. Наш саговорник истиче да се однос патријархалног и традиционалног друштва  према ЛГБТ особама мијења. “Прије неколико година, могли смо чути ‘убиј, закољи’, ‘то је болест’, ‘то треба у затвор’, ‘то треба побити’. Данас, наратив се промијенио и велики дио становништва ће рећи: ‘немам ја ништа против, али нека то они у своја четири зида’ или ‘ја то не подржавам, али сам против насиља’. Све док је овакав однос већине становништва, то нам је показатељ великог незнања, непознавања и страха. Против страха и непознавања морамо се борити и Мерлинка свакако јесте један одличан начин да то чинимо”, истиче Гаврић. Он додаје да ће  Сарајевски отворени центар због тога и наредних неколико година наставити да организује Мерлинку у Сарајеву, јер су умјетности и филм одличан медиј за упознавање ‘другог и другачијег’, како би људи увидјели да се овдје не ради о другачијем, него да смо ми у суштини сви исти са својим проблемима и изазовима. Нећемо допустити да држава не одговара за поновљени пропуст Одржавање Мерлинке 2014. године било је у знаку напада, међутим, ове године фестивал је протекао у најбољем реду. “Фестивал је и ове године штитила полиција, као и приватна сигурносна агенција. Новина за ову годину јесте обавеза да морамо имати хитну помоћ на лицу мјеста. Иако је овај висок степен сигурности помало напоран и застрашујући за посјетитеље/ице, ми смо мишљења да након напада 2014. године морамо бити посебно опрезни и да не смијемо допустити ни најмању неугодност”, објаснио је организатор Фестивала у Сарајеву. Када је у питању случај “напада на Мерлинку” од прије двије године, Гаврић каже да је полиција већ 2014. год. завршила свој дио истраге, али је, као што је то врло често случај, правосуђе заказало. “Званично, Тужилаштво Кантона Сарајево и даље преузима предистражње радње. Сарајевски отворени центар, заједно са особама које су биле мета напада, припрема апелацију. О томе не можемо износити више података, али ће се током 2016. год. свакако више о томе говорити. Нећемо допустити да држава не одговара за поновљени пропуст (иста ствар се на сличан начин догодила и 2008. године за уеер Сарајево Фестивал) да осигура право на јавно окупљање. Наши адвокати/ице су овај проблем схватили/е јако озбиљно”, истиче он.

 

Један од филмова приказаних на фестивалу

 

Јасмина Чаушевић из Сарајевског отвореног центра каже да су у оквиру фестивала приказана три дугометражна филма, три краткометражна и снимак представе. На питање колико су овакви фестивали важни да се у оквиру њих побољша положај ЛГБТ особа, Јасмина каже да се тешко може размишљати о побољшању квалитета живота у нашим приликама, али можемо вјеровати у идеју да култура обликују заједницу, исто колико и заједница условљала културне вриједности, тако да у тој спрези лежи нада да филмски фестивали овог типа ипак помјерају ствари. “Филм, као и остале културне платформе, може имати непредвидиво моћне утицаје – јер кроз проширивање, усложњавање или умножавање перспектива из којих се може размишљати о некој теми, призива емпатију”, рекла је за БУКУ Јасмина Чаушевић. Јасмина се присјећа да је свака Мерлинка до сада  имала неки догађај по којем се памти – на првој је то било гостовање редитеља Желимира Жилника и разговор који је Јасмила Жбанић водила са њим пред пуном салом Критериона. “Централни догађај друге Мерлинка се десио непланирано, трећег дана, кроз масовну подршку коју смо добили, као и генерално ЛГБТ људи, као вид отпора насиљу и хомофобији, будући да је претходног дана Мерлинка била насилно прекинута када је група маскираних особа напала учеснике/це Фестивала. Прошлогодишња Мерлинка је била типични, весели, посјећени фестивал – прави празник уеер филма”, каже Јасмина о ранијим издањима Фестивала. Она каже да у Сарајеву највише, али и по читавој БиХ, има културних догађаја (од различитих фестивала, преко филмова и представа до концерата) кроз које се промичу идеје које доприносе прихватању и ЛБГТ особа. “Ти догађаји нису уско усмјерени на борбу против хомо/трансфобије, али кроз вриједности до којих држе ти догађаји, теме или концепте које представљају и те како доприносе бољој атмосфери”, истиче она.

 

Фото: Мерлинка 2016.

 

Друга Мерлинка у Тузли Саша Гаврић истиче да ће Сарајевски отворени центар и ове године наставити са великим спектром различитих активности. “Поред програма вршњачке, психо-социјалне и правне помоћи за ЛГБТ особе, наставићемо и свој рад са институцијама, те ћемо заговарати боље политике за заштиту права и равноправност ЛГБТ особа и жена. Културу, умјетности, образовање и медије ћемо користити за боље прихватање феминизма, ЛГБТ особа и женских права. Пред нама је велики број активности са самим институцијама. Ове године, поред полиције, тужитеља/ица и судија/киња, имаћемо прилику да сарађујемо са Агенцијом за равноправност сполова, али и Гендер центрима Републике Српске и Федерације, са којима ћемо радити на питањима равноправности ЛГБТ особа и равноправности сполова”, каже Гаврић. Додаје да ће у скорије вријеме подржати одржавање друге Мерлинке у Тузли. Овај фестивал угостиће Тузлански отворени центар и неформална група Танка – Тузланска алијанса квир активисткиња/а. Догађаји попут Мерлинке кроз филм и умјетност доприносе побољшању положаја ЛГБТ особа и мијењању атмосфере друштва у којем живимо. Међутим, држава је дужна да обезбиједи сигурност посјетиоцима оваквих догађаја и да санкционише сваки вид насиља који се десио у прошлости, јер уеер Сарајево Фестивал из 2008. године и Мерлинка из 2014. године остају тамна мрља цјелокупног друштва. Текст настао у сарадњи са Сарајевским отвореним центром, у склопу МАТРА програма Амбасаде Краљевине Низоземске.

 

 

 

 

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.