Убрзање

Извештај УН-а показује да је наш утицај на природу тако драматичан да је чак милион биљних и животињских врста у опасности од изумирања у следећој деценији. То су екосистеми од којих непосредно зависи опстанак људи.

Brad Plumer / 09. мај 2019

Savski kej u Beogradu

 

Утицај људи на природу је постао тако драматичан да је чак милион биљних и животињских врста у опасности од изумирања у следећој деценији. Угрожени су екосистеми од којих непосредно зависи опстанак људи на овој планети, закључак је нове свеобухватне процене Уједињених нација.

Извештај од 1.500 страна у чијем је писању учествовало на стотине међународних стручњака, а који се ослања на више хиљада научних студија, представља досад најисцрпнији преглед опадања биодиверзитета планете и ризике с којима се због тога суочава људска цивилизација. Сажетак резултата које су прихватили представници Сједињених Држава и још 131 земље, представљен је у понедељак у Паризу. Интегрални извештај биће објављен током године.

Закључци извештаја су недвосмислени. У већини копнених станишта, од афричких савана до прашума у Јужној Америци, просечна разноврсност домаћег биљног и животињског света опала је за 20 одсто или више, углавном током протеклог века. Будући да је људска популација прешла 7 милијарди, активности попут пољопривреде, дрвопрераде, криволова, риболова и рударства мењају природни свет брзином „без преседана у људској историји“.

Истовремено се јавља нова претња: глобално загревање је постало главни узрок изумирања дивљих животиња, констатује се у извештају УН-а, кроз промене или сужавање локалних услова од којих зависи опстанак многих сисара, птица, инсеката, риба и биљака. Поред разних облика штете коју људи наносе околини, климатске промене доводе све већи број врста, као што је бенгалски тигар, у непосредну опасност од изумирања.

Услед тога, уколико државе света не уложе веће напоре у очување природе, до 2050. се очекује убрзање губитака у биодиверзитету, нарочито у тропима.

Нови извештај УН-а није први који опомиње на озбиљну опасност у којој се налазе екосистеми Земље, али за разлику од претходних детаљно образлаже колико је добробит људи блиско повезана са судбином других живих врста.

„Људи су дуго биодиверзитет схватали као очување природе због ње саме“, каже Роберт Вотсон, директор Међудржавне научно-политичке платформе о биодиверзитету и услугама екосистема, која је ову студију израдила на захтев националних влада. „Ми, међутим, у извештају појашњавамо везе између биодиверзитета и природе са питањима као што су безбедност хране или пијаћа вода, и у богатим и у сиромашним земљама.“

У претходном извештају ове групе изнета је процена да природа сваке године становницима америчког континента обезбеди око 24 билиона долара немонетизоване добити. Прашума Амазона апсорбује огромне количине угљен-диоксида, што доприноси успоравању стопе глобалног загревања. Мочваре пречишћавају пијаћу воду. На Карибима се туризам и рибарство ослањају на коралне гребене. Егзотичне тропске биљке чине базу разних лекова.

Одумирање и биолошко осиромашење природних предела условљава и губитак користи које људи имају од њих.

Данас се производи више хране него икада раније, али нови извештај указује да је деградација земљишта већ нанела штету продуктивности пољопривреде на око 23 одсто обрадиве површине на планети. Смањење броја дивљих пчела и других инсеката који учествују у опрашивању воћа и поврћа утиче на глобалне годишње приносе чија је вредност око 577 милијарди долара. Губитак шума мангрова и коралних гребена дуж светских обала могло би изложити повећаном ризику од поплава и до 300 милиона људи.

Аутори извештаја напомињу да је разарање природе попримило такве размере да више неће бити довољни изоловани напори за заштиту појединих врста или успостављање склоништа за дивље животиње. Стога су упутили позив на „трансформативне промене“ које би, између осталог, значиле да се системски ограничи расипна потрошња, смањи утицај пољопривреде на средину и сузбију се илегална сеча шума и риболов.

„Више није довољно фокусирати се само на политике очувања средине“, каже Сандра М. Дијаз, водећа ауторка студије и еколошкиња са Националног универзитета Кордобе у Аргентини. „Заштита природне средине мора бити уграђена у трговину и инфраструктурне одлуке, онако како су здравље или људска права уграђени у сваки аспект друштвеног и економског одлучивања.“

Научници су до данас пописали само мањи део живог света, неких 1,3 милиона врста; нови извештај УН-а износи процену да на планети постоји око 8 милиона биљних и животињских врста, међу којима су најбројнији инсекти. Од 1500. године до данас истребљено је најмање 680 врста, укључујући слоновске корњаче са Галапагоских острва и летеће лисице са Гуама.

Мада независни експерти кажу да је тешко правити прецизне прогнозе, извештај УН-а упозорава да нам прети криза изумирања, са тренутном стопом изумирања врста која је 10-100 пута виша него у протеклих 10 милиона година.

„Више него икада пре људске активности прете изумирањем многим врстама“, закључује се у извештају, уз процену да је „око милион врста суочено са изумирањем, многе већ током наредних деценија, уколико се нешто не предузме.“

Ако државе не уложе већи напор да заштите преостала природна станишта, могли бисмо доживети нестанак 40 одсто водоземних врста, трећине морских сисара и трећине корала који формирају гребене. Више од 500.000 копнених врста, наводи се у извештају, нема довољно преосталих природних станишта за сигуран дугорочни опстанак.

Протеклих 50 година губици глобалног биодиверзитета примарно су били узроковани активностима као што су крчење шума за пољопривреду, експанзија путева и градова, дрвопрерада, лов, изловљавање рибе, загађење воде и транспорт инвазивних врста широм света.

У Индонезији, замена прашума плантажама за производњу палминог уља опустошила је станишта угрожених орангутана и суматранских тигрова. У Мозамбику, само од 2009. до 2011, шверцери слоноваче изазвали су помор готово 7.000 слонова. У Аргентини и Чилеу је увођење северноамеричког дабра 1940-их довело до девастације домаћих стабала (мада је подстакло напредак других врста, укључујући магеланског детлића).

Све у свему, људи су значајно утицали на промене три четвртине копна на планети, каже се у извештају, док је од 18. века нестало 85 одсто светских мочвара.

Уз коришћење фосилних горива као извора енергије, очекује се да ће глобално загревање додатно повећати штету. Око пет одсто врста широм света суочено је са изумирањем изазваним променама климе, уколико глобалне просечне температуре порасту за два степена Целзијусових изнад прединдустријског нивоа, закључује се у извештају (свет је већ сада топлији за 1 степен).

„Да су климатске промене једини проблем, многе врсте би се вероватно само преселиле и адаптирале“, каже Ричард Пирсон, еколог са Универзитетског коледжа у Лондону. „Али када су популације већ десетковане, када губе генетски диверзитет, када су природни предели већ фрагментисани па биљке и животиње не могу да траже друга станишта, онда је то озбиљна претња.“

Мањи број врста не значи само да ће свет бити монотонији и досаднији, напомиње се у извештају. То значи и опасност за људе.

Производња хране се данас ослања на мањи број биљака и животиња. Од 6.190 припитомљених раса сисара које се користе у пољопривреди, више од 559 је изумрло док је још хиљаду угрожено. Систем производње хране постаје све мање отпоран на штеточине и болести. У будућности би могло бити све теже узгајати нове, отпорније врсте усева и стоке који би издржали велике врућине и суше услед климатских промена.

„Већина приноса из природе није у потпуности замењива“, наводи се у извештају. Губици биодиверзитета „могу трајно сузити опције у будућности, попут припитомљавања дивљих врста и њихове употребе за генетска побољшања.“

Извештај ипак доноси трачак наде. Када државе активно раде на заштити угрожених врста, често успевају да спрече изумирање, као што је то био случај са арабијским ориксом или црвендаћем са Сејешла, на пример. Успостављањем природних резервата и дивљих области, државе су успеле да заштите више од 15 одсто светског копна и седам одсто океана.

Ипак, само делић најважнијих области за биодиверзитет је под заштитом, док се у многим природним резерватима лоше спроводи забрана лова, сече или илегалног риболова. Климатске промене би могле обесмислити постојећа склоништа за дивљач, померањем географских подручја за врсте које тренутно живе у њима.

Осим што заговарају ширење заштићених области, аутори извештаја наводе низ мера којима би се ограничили губици у биодиверзитету.

Ратари и сточари би требало да усвоје нове технике за производњу више хране на мање земљишта. Потрошачи из богатих земаља би морали да бацају мање хране и повећају ефикасност у коришћењу природних ресурса. Владе целог света би морале да усвоје строже законе и да их доследно примењују у сузбијању илегалне сече шума и риболова и спречавању избацивања тешких метала и необрађених отпадних вода у природну средину.

Мада ће напори за ограничење глобалног загревања бити пресудни, у извештају се такође упозорава на опасности по биодиверзитет које доносе нека решења за смањење емисија гасова, попут крчења шума за развој биогорива.

Ништа од свега тога неће бити лако, посебно када се има у виду да су земље у развоју принуђене на експлоатацију природних ресурса како би се извукле из сиромаштва.

Научници који су радили на извештају се надају да би боље разумевање користи које људи имају од природе и квантификовање штете од губитака у биодиверзитету, помогло владама да нађу одговарајућу равнотежу између економског развоја и заштите природне средине.

„Не можете просто рећи политичарима у Африци да одустану од развоја и да читав континент треба да претворимо у национални парк“, каже Ема Арчер која је водила претходну студију биодиверзитета у Африци. „Али, можемо да покажемо шта су последице по добробит људи уколико се вредности природе не узму у обзир.“

Током наредне две године, дипломати широм света ће одржати низ састанака у оквиру циљева Конвенције о биолошком диверзитету, како би размотрили активности на заштити средине. С друге стране, и најведрији сценарио из извештаја каже да би до 2050. државе света могле само да успоре губитке у биодиверзитету, не и да их зауставе.

„У овом тренутку“, каже Джек Рајс, научник који је водио претходну студију о биодиверзитету у Америкама, „наше опције су сведене на контролу штете.“

Брад Плумер, Тхе Неw Yорк Тимес, 06.05.2019.

Превела Милица Јовановић

Пешчаник.нет, 08.05.2019.


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.