Улазак на Плитвичка језера су максимално закомпликовали. Објаснили су зашто

Електронски ваучери

HINA / 09. мај 2019

НЕДАВНО увођење купње електроничких ваучера најмање 48 сати унапријед за разгледавање Националног парка Плитвичка језера створило је гужве на благајнама, а гости без унапријед купљених улазница у правилу не могу ући у Парк, у чијој Управи кажу како је то у циљу ограничења броја посјета, те да ће до љета ојачати интернет и посјетитеље пуштати уз скенирање мобитела, односно баркодова.

Равнатељ Националног парка Томислав Ковачевић подсјећа да су превелика посјећеност, преизграђеност и одводња велика еколошка пријетња Парку, због чега је УНЕСЦО запријетио да се стање мора побољшати како би Плитвичка језера остала на листи свјетске природне баштине, на којој су пуних 40 година.

Желе ограничити број посјета

Будући да је заштита природе основна дјелатност Јавне установе НП Плитвичка језера, усвајањем новог Плана управљања посјетитељима жели се ограничити број посјета у љетној туристичкој шпици на највише 10.000 дневно, док је у шпици сезоне до сада знало бити, како кажу, и до 16.000 посјетитеља на дан. До љета ће нови режим показати који је број посјета на дан оптималан.

Спремни су, истиче Ковачевић, и на смањење прихода, но сматрају да ће до тога доћи у неком краћем раздобљу, не и дугорочно. Вјерује да ће, кад се једном схвати да се на Плитвице не може доћи кад тко хоће те да је потребно купити улазницу најмање два дана раније с точном сатницом доласка, гости одабрати неки слободни термин. Напоменуо је да резервације и купњу улазница унапријед имају и друге свјетске атракције попут америчког Франд Цанyона или британског Стонехенгеа.

Заштита природе је приоритет и ово је начин да се гости сами прерасподијеле 

"Заштита природе је Јавној установи НП Плитвичка језера приоритет и ово је начин да се гости сами прерасподијеле, посебно од липња до краја рујна, те се више неће догађати да с Јадрана због облачног и вјетровитог дана на Плитвице одједном крене пет тисућа туриста, па се у једном дану знало продати и 16.000 улазница. То је неприхватљиво и више се неће догађати, ни због заштите Парка нити због туриста", нагласио је Ковачевић.

Израчунали су, каже, да је просјек задржавања у Националним парку око три и пол сата, тако да ће сходно томе регулирати пуштања и избјећи велике гужве јер ће се долазити у точно одређено вријеме, како пише на улазници. Туристима који дођу без улазнице, били они из оближњег Слуња или из Аустралије, неће бити могуће ући, већ ће им се препоручити да посјете остале личке дестинације - НП Пакленица, НП Сјеверни Велебит, Парк природе Велебит (Увала Завратница и Церовачке шпиље), Пећински парк Грабовача, Бараћеве шпиље, Хрватски центар за аутохтоне врсте риба и ракова кршких вода, те Меморијални центар Никола Тесла.

Завођење реда у ритам посјета, тврди Ковачевић, требало би у коначници придонијети задовољству гостију и поштивању правила боравка у Парку, који је почетком травња прославио 70. обљетницу проглашења националним парком.

Седрене баријере настају само ако је вода квалитетна и чиста

Нагласио је да Плитвичка језера имају један врло сензибилан инструмент који мјери одрживост туристичког развоја - седрене баријере које стварају језера и слапове, а настају само ако је вода квалитетна и чиста.

Стручни водитељ НП-а, геолог Казимир Мицулинић, наглашава да дјелатници Парка, Хрватских вода и Државног хидрометеоролошког завода стално проводе мониторинг квалитете воде, њеног протока и губитака те да нема назнака ичег проблематичног.

Ове године проводи се десет пројеката који се односе баш на заштиту вода, од мјерења квалитете, органских твари, класичнога мјерења протока, брзине оседравања и слично, у што су укључени знанственици Знанствено-стручног центра др. Иво Певалек с Плитвица, али и с Природословно-математичког факултета и Института "Руђер Бошковић".

Национални парк чини 30.000 хектара, али се посјетитеље настоји задржати у зони мањој од два посто укупне површине, на уређеним шетницама и турама, а у плану је и обнова хотела те подизање њихове категоризације, побољшање гастро понуде, увођење што више локалних намирница и едуцирање особља, што би све требало довести до раста, а не смањења прихода.

Иначе, у власништву Парка је 750 лежајева у четири хотела, те још толико у приватном власништву, а ту је и домицилно становништво и дјелатници, с чим су повезана комунална питања.

Горући проблем Плитвица загађење површинских и подземних вода 

У Хрватским водама кажу како је горући проблем Плитвица загађење површинских и подземних вода. Привремено је у Растовачи постављен монтажни прочистач, али треба од Коренице до Раковице изградити 90 километара колектора с два трајна прочистача, у Чатрњи и Кореници, у што се планира уложити 375 милијуна куна, али ће до реализације тог пројекта проћи још неколико година.

У Државном хидрометеоролошком заводу пак сматрају да је за Плитвице потребна нова хидролошка мултидисциплинарна анализа, јер је посљедња рађена прије 60 година. Од тада су се, како је недавно навела равнатељица Бранка Иванчан-Пицек, догодиле климатске, а засигурно и геолошке промјене. Стога би доноситељи одлука требали имати нове податке, укључујући и антропогене и природне, важне за експлоатацију вода и даљњи развој туризма.

У близини хотела "Језеро" је једна климатолошка постаја, планирана је њена аутоматизација, осувремењивање (пројект Метмонит), а у ширем је кругу 14 постаја, кишомјерних и климатолошких, те ће се оне осувременити, најавила је Иванчан-Пицек. Као важну чињеницу истакнула је да више нема индустрије и с њом везаних киселих киша, иако нешто мало таквих облака дође са сјевера Италије.

Но дугорочне прогнозе предвиђају да ће се до краја стољећа догађати све сушнија љета и нижи водостаји, као и екстремне оборине с могућим поплавама, што ће се одражавати и на Плитвице, казала је Бранка Иванчан-Пицек на недавној расправи о заштити вода.


Бука препорука

Регион

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.