Умјетник Миодраг Манојловић за БУКУ: Данас је теже бити невидљив него видљив!

Кажу да је креативан човјек у провинцији сличан камену који баците у мочвару. За тренутак се мочвара претвори у динамичну воду, али онда камен падне на дно, а мочвара убрзо прекрије било који траг о постојању камена.

Maja Isović Dobrijević / 16. октобар 2019

Foto: Griet Van de Velde

 

Миодраг Манојловић рођен је у Мркоњић Граду 1979. године. Дипломирао сликарство на Академији умјетности Универзитета у Бањалуци 2004. године. Магистрирао сценски дизајн на Интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду 2007. године.  Ради на пољу цртежа и анимације. Истражује вишејезичне облике комуникације. Сликом и звуком трага за коријенима креације и емоције, одржавајући посматрачеву имагинацију у неизвјесности. Запослен је на Универзитету за пословне студије, Факултет за информационе техологије и дизајн, Бања Лука.

Континуирано реализује радионице анимираног филма (Кадар-по-кадар техника анимације), у основним, средњим школама и универзитетима у земљи и иностранству од 2010 године. До сада је радионице похађало око пет стотина ученика и студената. Методологија рада радионицама анимираног филма се заснива на развијању креативних способности код дјеце и одраслих, индивидуалним и групним методама рада, те кориштењем аналогних и дигиталних технологија у осмишљавању и реализацији идеја. Радионице су настале из потребе да се технологије користе креативно и одговорно. Реализовао је око двадесетак радионица са дјецом ометеном у развоју, на којима је продуковано неколико кратких анимираних филмова.

Са Манојловићем разговарамо за БУКУ о умјетности, односу умјетности и комуникације, анимацији,

За почетак, можете ли се осврнути у прошлост и сјетити се тренутка кад сте одлучили да будете умјетник. Шта Вама значи умјетност?

То није била одлука, нити сам имао представу шта то заправо значи. Једноставно сам се од најранијег узраста волио играти и правити нешто од материјала који су ме окруживали. Није ми био проблем да од папира и дрвета направим шта год пожелим. То је обиљежило моје дјетињство, донекле креирало мој карактер и чини ми се понекад, као да још увијек траје. Током одрастања, знатижеља ме није напустила, па иако радећи разне ствари, све је упућивало на то да бих се могао бавити струком која обједињује сва моја интересовања.  Умјетност је поље у коме сам се брзо пронашао и ево, скоро двадесет година, сам у томе. Још увијек треба много тога да научим, па се радујем сваком новом сазнању и искуству.  

 

Колико је у данашње вријеме тешко бити умјетник када су друштвене вриједности поремећене и све је мање слуха за умјетност?

Времена се не разликују пуно једна од других, чак ни људи, ни људске потребе. У свим временима можемо сагледати сличне појаве -  мање или више слуха за одређене умјетничке личности, школе или правце који су се појављивали. Историја нас учи да су у свим временима постојали отпори према прогресивним умјетничким појавама, али нас подсјећа и да се умјетност другачије разумијевала у различитим друштвеним контекстима.

На примјер, у једном периоду политички подобна умјетост доживљава процват, док  друга, у истом том периоду, сама себи крчи пут. Касније, нестанком тих политика и ”читање” тих умјетности се промијенило.

Кроз свој рад истражујете вишејезичне облике комуникације. Можете ли нам рећи нешто више о овом пољу свог рада?

Радим у различитим медијима (цртеж, анимације, звук, простор…) и сваки медиј је донекле језик за себе, па је потребно разумијевајући те језике, правити складне односе међу њима. Та веза између различитих медија треба да буде таква да сваки од њих задржи своју аутентичност, да комуницира на њему својствен начин али и да заједно буду у хармониији и да творе јединствену атмосферу. Ово се односи на садржај унутар рада, на простор у којем се сагледава, па чак и на вријеме сагледавања.

Какве анимације Вас посебно интересују? Које теме са њима желите да отворите?

Посебно ме интересују експерименталне анимације, оне које у себи носе дозу прогресивног и неартикулисаног, донекле несвјесног. Категорија времена је специфична за филм и анимацију, па је то један од феномена који ме занима.

 

 

Колико је важно да умјетност буде разумљива свима, без обзира на језичке и друштвено-културне разлике, нарочито данас када је свијет повезанији више него икад?

Умјетност је језик који се учи, па није логично да буде разумљив онима који га нису учили. Умјетност може у себи садржавати елементе који су препознатљиви и асоцијативни, али и даље не значи да ју морамо разумијевати по аутоматизму. Са друге стране, умјетност може да изазове осјећања, да наведе на размишљања, да нас учини сензибилнијима, али и поред тога, да нам њен језик остане неразумљив. У културама гдје се језик умјетности његује и одржава, публика боље разумије умјетност, па је самим тим и комуникација боља. У нашој средини можете често чути да неко каже:» Ја не знам нацртати ни коња ».  Није ријеч о томе знамо ли нешто добро репродуковати, тј. пренијети предмете или појаве онако како их видимо, битније је да његујемо језик цртежа, јер цртеж користимо готово свакодневно, кад нешто скицирамо, биљежимо, правимо план, рачунамо на крајичку папира и слично. Тако цртајући не постајемо умјетници, али је то добар пут за боље разумијевање језика умјетности. Цртеж је заправо медиј који нам је најближи и најчешћи у употреби, а истовремено најдаљи у разумијевању.

Радите са младим људима и студентима, колико су они заинтересовани за умјетност?

Постоје млади у нашој средини који су веома креативни и посвећени. Велико је задовољство радити са њима. Лако је радити са таквим младима, понекада им само не треба сметати.

Рад са студентима је веома одговоран, на начин да се од нас очекује да им пренесемо одређена знања и вјештине, али исто тако да осјетимо њихову аутентичност и да то покушамо његовати као њихов лични израз. Многи студенти га за вријеме студија немају, па са њима радимо на његовој изградњи. Пуно тога можемо научити од младих, на примјер њихова свјежина у приступу одређеним темама може бити веома инспиративна и једна од најважнијих особина, неискварен поглед на свијет.

 

 

Радите са ученицима и студентима на радионицама анимираног филма. Колико вам значи радити са младим на филмовима, колико ово утиче на њихо разумијевање умјетности и развијању креативности?

Идеја је била да првенствено клинци из основних школа кроз радионице анимације стекну навике и вјештине, да савремену технологију почну користити креативно. Радионице су осмишљене тако да по једној радионици, сваки учесник креира кратки анимирани филм, али и да направе један заједнички кратки филм. У том процесу пролазе скоро кроз све креативне фазе, од осмишљавања приче и ликова, цртања, моделовања, анимација појединачних сцена, итд. На тај начин користе разне аналогне и дигиталне алате, али уче и да промишљају на креативан начин. Кроз бесплатне радионице анимације прошло је око пет стотина дјеце различитих узраста. У сарадњи са ФениксАрт-ом, организовали смо и неколико десетина радионица за дјецу са сметњама у развоју. Са Заводом за физикалну медицину и рехабилитацију "Др Мирослав Зотовић" и са Центром за образовање, васпитање и рехабилитацију слуха и говора Бања Лука, организовали смо радионице анимације специјално прилагођене за њих. Те радионице смо развили уз помоћ стручњака из ових установа и то су ми најбоља искуства и најдраже радионице. Ти кратки филмови су уз присуство дјеце која су их радила и особља из тих институција два пута отварала Фестивал анимираног филма у Бања Луци и оба пута добили велике овације публике и позитивне критике од стране струке.

Има ли, по Вашем мишљењу, умјетност моћ да са својим дјелима промијени нешто, имати већи друштвени утицај?

Чини ми се да је умјетност која претендује да има моћ и утицај, на погрешном путу. Са друге стране свједоци смо да људи, па самим тим и умјетници воле себи приписивати одређени друштвени статус, који им доноси погодности у животу. Мени је ближа идеја да је све пролазно и да нам се некад кад нам је тешко, један тренутак може чинити вјечним, али исто тако пожелимо да тренутак среће траје заувијек. Човјек живи од испреплетених тренутака среће и туге и како онда мислити да имамо моћ над било чиме?

Какво је, према Вама, стање у култури код нас? Које су њене предности, а које су мане?

Култура има више лица, па често можемо видјети да нам се на мапи дешавања које директно финансира држава или град налазе и они појединци или догађаји који нису базично из поља културе. Општи интерес у култури смо подредили појединачним или интересима групе људи. Годинама смо запостављали иницијативе које су долазиле од независне сцене, нисмо знали препознати добре и лоше, јасно се одредити према њима и онда у складу са тим и дјеловати. Све је било препуштено стихији и општем неразумијевању. Многе су се иницијативе угасиле, а људи који су их иницирали одавно изгубили мотив за даљи рад. Све то је резултовало да данас немамо сцену која има ауторитет, па самим тим немамо ни критику, а о озбиљном стручном часопису из домена визуелне умјетности можемо само сањати. Издвајања за културу су мизерна… Због тога цвјета аматерска култура у којој се држава и град огледају. Кажу да је креативан човјек у провинцији сличан камену који баците у мочвару. За тренутак се мочвара претвори у динамичну воду, али онда камен падне на дно, а мочвара убрзо прекрије било који траг о постојању камена.
О предностима ћемо неком другом приликом!

 

 

Живимо у времену, сензационализма, „биг бротхера“ и других реалитy емисија. Која нам је алтернатива? Како преживјети у таквом конструисаном лудилу?

За почетак, продамо телевизор!

Данас је теже бити невидљив него видљив. Свеопшта присутност и прикази нереалног живота до те мјере могу негативно да утичу на количину концентрације и имагинације да нас то стање може довести до потпуне апатије. Не патимо више од мањка, него од вишка. При томе прије свега мислим на вишак информација које нас окружују, на нашу несвјесну жељу да у све будемо укључени, да нас се све пита и да све коментаришемо али и контролишемо. Уживати у мањку, бити концентрисан и његовати имагинацију, могли би бити добри начини за преживљавање.

 

 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.