Упознајте сјајну екипу из региона која пуних пет година спашава туђе животе. И то бесплатно!

Са људима којима помажу никада се нису сусрели, видјели уживо или чули телефоном. Са њима контактирају само преко електронске поште.

Tatjana Čalić / 28. август 2019

 

Интернет и друштвене мреже нам, с времена на вријеме, покажу и своју љепшу и хуманију страну. Покажу нам појединце, али и читаве групе људи који се окупе око само једне идеје - да помогну другима.

Таква је и група Преводилачко срце, коју чине преводиоци, љекари, студенти медицине и други медицински радници, који удруженим снагама преводе обимну медицинску документацију потребну за лијечење људи у земљи или иностранству. И то потпуно бесплатно.

Иницијатива која је је кренула из Новог Сада убрзо се проширила регионом, али и многим другим земљама у којима живе људи са ових простора.

Наишла је на подршку и у нашој земљи, највише у Бањалуци, Добоју, Тузли и Сарајеву.

 

Превод није једноставан, ни језички, ни емотивно


Маја Вучић Дувњак се групи Преводилачко срце придружила крајем 2015. године, а Ивана Панджић прије три године.

Обје су, чим су сазнале за групу, одлучиле да јој се прикључе. Одушевила их је идеја о заједници људи који своје знање користе да помогну онима којима је помоћ потребна, јер нисмо сви у могућности да финансијски учествујемо у хуманитарним акцијама колико бисмо то жељели, а овдје нема оправдања - једино што улажете јесу знање и слободно вријеме.  

Често се консултују између себе око термина, а и у контакту су са љекарима.

А колики је значај њиховог ангажмана најбоље знају они за које преводе - новац за превод, од 20 до 30 КМ по странци, у зависности од језика, тржине текста, количине, пацијенти могу преусмјерити на болничке или путне трошкове.

Документација коју добијају на превод није једноставна, ни језички, ни емотивно. 

Не могу описати свакодневну муку када видите количине упита која 'искаче' у нашој групи. Те тешке информације попут 'хитно' ,'малигно', а најтеже кад уз то стоји ријеч 'дијете'”, прича Ивана. И Маја се слаже да је најтеже сазнати да је обољело дјете, те да постоје налази које као преводилац и човјек не може заборавити: “Када на малигном налазу угледате 2013. годиште, то остаје са вама дуго. На почетку сам се надала да ће временом постати лакше, али сам онда схватила да тугу коју осјећам не морам превазићи, јер је природна и људска. Битно је само уложити све напоре да адекватно и ажурно обавите свој задатак и надате се позитивном исходу.

Маја Вучић Дувњак

У БиХ за сада дјелује 15-ак преводилаца.  Ивана се присјећа како јој се, након прве објаве путем друштвених мрежа, јавило неколико познаника и такође почело да помаже рад Преводилачког срца.

Кључно је, наглашава, да до људи стигну информације.

Види се то и из геста бањалучке штампарије Макопринт. Ивана је посредством Подручне привредне коморе Бања Лука, ступила у контакт са овом штампаријом, те им предочила намјеру за штампање 50 мајица са логом удружења у сврху промоције њихових активности, а власник штампарије Милан Ђајић је изразио жељу да у потпуности донира мајице и штампу.

Мајице су бесплатно подијељене преводиоцима у цијелом региону који активно скоро свакодневно учествују у превођењу медицинске документације, а ми се Макопринту овим путем захваљујемо у име свих чланова Удуржења”, истакла је Ивана Панджић.

Ивана Панджић

За 5 година превели око 25.000 преводилачких страна


У фебруару 2020. године биће тачно шест година од почетка рада Преводилачког срца, које посљедње двије године функционише као регистровано  и потпуно непрофитно удружење грађана. Покретач читаве приче је Олгица Андрић, која је одувијек сматрала да је људски помоћи и да је гријех зарађивати на туђој несрећи, стога је, од када ради као преводилац, људима за потребе лијечења преводила бесплатно.

Идеја се уобличила у конкретну реализацију када је успјела окупити људе који мисле исто као и она, а на срећу, таквих је више од 400 у њиховој бази и око 150 стално активних, који редовно бесплатно преводе.

Јављају нам се људи које једноставно мука натјера да се боре за наставак живота, из свих дјелова Балкана, из свих друштвених слојева, без обзира на матерњи језик, вјеру, националну припадност или старост. Ми се трудимо да им помогнемо и "уштедимо" им новац бесплатним преводом. Можда та уштеда на дневном нивоу скромно дјелује, али када се има у виду да смо за 5 година превели око 25.000 страна, које помножене са цијеном превода дају износ који је неко уштедио или који смо сви заједно као тим некоме донирали”, прича за Буку Олгица и додаје да се искрено нада да у догледној будућности неће више бити потребе да раде бесплатне преводе, јер ће људи моћи да се лијече у матичним земљама.

Такође се нада да ће институције схватити да је преводилац неопходан у свим установама и да није ријеч о "услужној дјелатности".

Олгица Андрић


Најчешће преводе на енглески, њемачки и италијански језик, али добијају упите и за друге језике, од норвешког на сјеверу, до кинеског на истоку.

Са људима којима преводе никада се нису сусрели, видјели уживо или чули телефоном. Са њима контактирају само преко електронске поште, али пацијенти преводе добијају директно од преводилаца тако да знају ко је одлучио дио свог времена посветити баш њима и пружити им тај вид помоћи.

Сам процес превођења свако од преводилаца доживљава на посебан начин. Олгица каже да то, на неки начин, осјећа као катарзу, али и као вид солидарне борбе људи за живот, здравље и егзистенцију. Случајеви са којима се сусрећу, истиче, подсјете их да је највећа срећа бити здрав и да су неки наши свакодневни проблеми потпуно тривијални у односу на проблеме које, примјерице  имају родитељи деце с потешкоћама у развоју, или они чија се дјеца лијече од малигних болести.

Сем тога што чине за пацијенте и њихове породице, велика награда им је и када их појединци или колектив препознају као примјер добре акције. Стога и желе да направе што више мајица са својим логом и да у њих обуку што већи број људи.

Надам се да ће нам медији попут вас помоћи и да нађемо "спонзоре" који ће нам финансирати штампање тих мајица. Јер када видите некога с упечатљивим знаком и поруком, упитаћете се шта је то, ко су ти људи, откриће причу у позадини и можда подијелити информацију с неким коме ће хуманитарни превод бити потребан. Понекад имам утисак да, иако нам је сједиште у Новом Саду, баш у том граду најмање људи зна за нас, јер су преводиоци, генерално, људи из сјенке, чије је име стидљиво потписано на преведеној књизи, људи чији се глас чује из кабине, или чије име стоји на печату у својству судских преводилаца на званичним документима. Ти и баш такви људи су избрисали неке наметнуте границе и испунили срца многих вјером и надом и баш такви људи чврсто верују да сами креирамо свој свијет, који зависи превасходно од нас самих и који може да буде лијеп, хуман и људски. Док нас је таквих, наш рад неће замијенити неке паметне, али и даље безосјећајне машине”, истакла је Олгица Андрић, а ми позивамо све који су у могућности да се одазову Олгицином позиву и помогну да се обуче што више људи у мајице са логом Преводилаца са срцем!

 

Први упознавање са Сабиром Мехиновић преводиоцем из Добој Истока

Једна лепа успомена од 27.12.2018. Удружење Преводилачко срце и ФБ група Ливе фром Грееце у заједничкој акцији успели смо да направимо 12 новогодишњих поклона за децу с ендокринологије- дијабетичаре, која не могу да једу слаткише као друга деца и 40 поклона за бебе на неонатологији. 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.