Усорац: "Фарме, воћњаци, повртњаци – прилика за привремени посао у доба короне"

"Код мене на фарму је дошао радити човјек из Бањалуке, иначе је молер по струци. Није имао посла, ни од чега живјети и дошао је ради. Можда то није неко рјешење, рећи ће неки, али свакако јесте привремено и мени и њему"

Tatjana Čalić / 26. март 2020

Криза изазвана коронавирусом није заобишла ни пољопривреду. Прекинути ланци снабдијевања, у незавидан положај довели су многе фармере, који се сваки дан питају хоће ли сутра моћи прехранити стоку, јер сточну храну углавном увозе из земаља окружења и Европске уније. 

Уједно, криза је показала и колико нам је домаћа пољопривреда незаштићена, колико смо овисни о увозу свега и свачега, иако имамо невјероватне ресурсе - чак 70% обрадивих површина нам је неискориштено. 

“Сада се види оно што одавно говоримо, а то је да се пољопривредници у БиХ већ годинама суочавају са нелојалном конкуренцијом страних произвођача, никаквом заштитом државе и изостанком било каквих реформских процеса који се фокусирају на рурални развој. За надати се да ћемо сада научити лекцију и у будућности промијенити овај став”, прича за БУКУ Владимир Усорац, предсједник недавно оформљеног Удружења пољопривредника БиХ и открива да у овом тренутку домаћи фармери немају проблем са доступности сјемена, ђубрива, горива, те осталог неопходног репроматеријала.

Проблем представља доступност сточне хране, усљед отежаног прекограничног промета.

“Сточна храна је проблематична, кукуруз који поскупљује, соја је такође поскупила, а ни нема је за набавити. Јављају ми се фармери којима нестаје хране за пилиће, а ми већину сировина за производњу хране за коке носилице и бројлере увозимо. Замислите која би катастрофа настала када би бројлери који броје између 40 и 50 хиљада пилића само један дан били без хране”, појашњава Усорац проблем који је доминантан код фармера у овом тренутку.

Због тога су се већ обраћали институцијама, како ентитетским, тако и државним, и наишли на велико разумијевање. Свакодневно, каже Усорац, институције раде на изналажењу рјешења, а пољопривредницима је чак омогућено да се директно обраћају министрима како би се пронашла рјешења за проблеме са којима се сусрећу. Имали су, истиче, и примјера тражења мита на граници од инспекција, па су и то пријављивали неколико пута.

Осим проблема снабдијевања сточном храном, пољопривреда трпи и због недостатка радне снаге. 
Усорац каже да му се често обраћају фармери, јер имају по једног до два радника, а плаше се да ће због тога морати престати са радом.

Удружење ту ништа не може ништа урадити, једина нада је радна снага која се сада враћа из ЕУ.

“Код мене на фарму је дошао радити човјек из Бањалуке, иначе је молер по струци. Није имао посла, ни од чега живјети и дошао је да ради. Можда то није неко рјешење, рећи ће неки, али свакако јесте привремено и мени и њему. Иначе, чуди ме што сада људи из градова не траже посао на селу, већ су одлучили остати у граду без посла, а ми овамо кукамо како нема ко радити у воћњацима, повртњацима, на фармама. Велики број радника би се ту могао запослити, бар привремено, а велики простор гарантује да би биле испоштоване све мјере заштите, почев од оних о прописаној удаљености. До сада корона вирус још није регистрован ни код једног сељака у БиХ, Србији, Хрватској, у Словенији. То је предност села, нема гужви, нема окупљања”, истиче Усорац на крају разговора за Буку, поручивши и да је тренутна ситуација најбољи показатељ  властима да је неопходно улагати и заштитити домаћу производњу, на шта пољопривредници годинама упозоравају.

Да ли је запошљавање у пољопривреди, шанса да неки незапослени бар привремено нађу посао, ствар је и експерата који на ово питање тре да дају одговор, обзиром да је на снази ванредна ситуација.


Бука препорука

Економија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.