Усрана генерацијо

<п>Не тако давно оформљена је фејсбук група<а хреф="хттп://.фацебоок.цом/гроуп.пхп?гид=211170992673&реф=мф"> ,,Подршка Бошку Чеки и Главној служби за ревизију јавног сектора РС”</а>. Нормална група људи, истомишљеника, умног свијета, како год хоћете.</п>

Dragan Bursać / 02. децембар 2009

Е, сад трагом ове иницијативе, која здраворазумски настоји да заштити идентитет и легитимитет, како господина Чеке, тако и цјелокупне Службе за ревизију јавног сектора Српске, дођох до фрапантног податка.
У читавом Обору, околини, васколиком сајбер-свемиру, дотичној групи се придружило само 150 људи. А није враг, да нису видјели ову иницијативу. Није ваљда, да свега 150 људи има приступ И ексклузивитет овој групи. Немогуће да се само 150 људи слаже са овом иницијативом. Или је посриједи нешто друго.

Данас је чланство на Фејсбучилу, хтјели ми то признати или не, ваша лична карта у виртуелном свијету. Посве је нормално да су се људи од генијалаца до инбецила утркивали у оснивању разноразних група подршке, покрета и слично. И то је њихово право. Али, како објаснити да се поједини ,,Активисти“ у Бањалуци придружују групама за заштиту фока у Патагонији, покрету за проналазак тасманијског тигра, добронамјерним филантропским и иним организацијама, а не видјеше групу за подршку господину Чеки?

Како ли је само лицемјерно видјети људе, који су у виртуелном свијету постали професионални чланови група, свих, без поговора, а ову елегантно избјегавају.

Овом приликом, анализираћу мало онај ,,умнији” и ,,ангажованији” дио Обора. Оне, који за себе воле рећи да су мислећи, да су људи од ријечи и дјела, да су независини, шта год то значило.

Е, па просјечан један такав, средних година, информатички (полу)писмен, што није сад ни важно, као интелектуалац, члан је многобројних удружења, како реалних, тако и виртуелних. Он је већ одавно актовку замијенио торбом за лапче-топче. Господин Активиста , до танчина је упућен у владин И невладин проток новчаних средстава, зна ко је кога и за колико зајебо у Гацком, кад неће Штрабаг правити пут,ко лобира за ког архиепископа и владику гледе трона СПЦ. Ма ,зна он много тога. Али господин Активиста, нема бога да кликне и придружи се горе нареченој групи.

Зашто?

Параноја и страх рођаци. Активиста у свом мозгу, по дифолту зна да, ако он толико зна, онда Они знају да и он зна. Дакле, комплетно лудило. Неће вам он рећи ко су то Они, јер сте можда и ви Они. Видите, рођаци, како се оваквим начином писања лако можете приближити поетици Матије Шерлок Холмс Бећковића. Па се ћерате, мјесто да својом главом думате. Стога, није Активисти баш свеједно постати члан ове групе. Шта, ако добије отказ. Нема више љетовања у Макарској. Нема оргинал кошуљица И парфемчића, по којима је био знан у свом омиљеном фенси локалу. О ратама кредита не смије ни да мисли. А, све то да му се деси због једног непромишљеног клика.

Па, није Активиста луд, баш толико. Свако гледа свачији профил на фејсу. Ма, подржава све он то, него, неће баш написмено. Научио је он кад треба мучити, а кад гракнути. Зна се он у кафани добро зајебавати на рачун неписмених житеља Обора, и њихове опсесивно-компулзивне жеље за истим властодршцима. Али, да то каже, докаже, објасни и потпише јавно? Е, то, јок!
Тај господин ће први објаснити колико је умоболно ревидирати ревизора И ревизију, али ко сам ја И мени слични да га натјерамо да се јавно изјасни. Па, ми му ,забога, отимамо право на приватност. Тјерамо га на нешто што неће. Ако будем још виолентнији, може И да ме тужи.

Тако господин Активиста, на жалост рационализује свој страх од Државе, власти, колега,страх од самих себе. Што би умне главе рекле, страх од слободе. Ја би рекао у духу доброг кућног васпитања да је ријеч о кукавицама И пичкицама. Како другачије објаснити, да по слободној процјени горе наведеном профилу одговара ,само у Обору, бар 10 000 људи. А, чланова дотичне групе има 150.

Примјера ради, једној поучној, али заиста поучној групи ,,Помозимо дјетету са двије руке, да му израсте трећа” придружило се близу 17 000 људи. Рачунајући и мене.  Безазлена спрдња на рачун силних група и групица.
Према томе, генерација(е), које за себе тврде да их је упропастио рат, неимаштина, идиотске политике и остала срања, а да су се сами својим трудом  школали  И дошколали, а не реагују јавно на овакве ствари, боље је и да приватно ћуте.
Никад ми неће бити јасна филозофија човјека кога није било страх да чучи 3-4 године у рову,  гледа мртве пријатеље, а 15 година послије, усере се од једног клика.

Или је то генерацијски бити усран?

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.