Устав БиХ не препознаје жене: Политика није спремна на промјене!

Основна људска права трпе под тренутним нефункционалним Уставом БиХ

Maja Isović Dobrijević / 24. фебруар 2020

Foto: Privatna arhiva

 

Активисткиње Фондације ЦУРЕ, дугогодишње чланице/подржаватељице Иницијативе “Грађанке за уставне промјене“ организовале су у суботу уличну акцију гдје су дијелиле информативне материјале о самом раду Иницијативе грађанкама и грађанима.

Основни циљ уличне акције био је да се грађанке/и упознају с уставним реформама, као и невидљивости жена у самом Уставу БиХ. Грађанке/и су имали прилику да се упознају с документима “Платформа женских приоритета са амандманима на Устав БиХ из родне перспективе“ и “Водич кроз Устав од Ж(ена) до А(мандмана)“ које је Иницијатива израдила како би указала на све недостатке постојећег Устава БиХ.

 

Фото: Радио Сарајево

 

Вилдана Джекман, активисткиња, феминисткиња Фондације ЦУРЕ и ПР Иницијативе “Грађанке за уставне промјене,” каже да је видљивост жена у самом Уставу БиХ могуће повећати кроз измјене и допуне Устава БиХ.

„Устав мора да користи родносензитивни језик да би првенствено жене биле видљиве у језичком смислу, потом садржински да се нормира и гарантира родна равноправност. И даље је велики проблем у БиХ, не само за жене, него и мушкарце, непостојање јединствене здраствене, социјалне и породичне заштите. То погађа нарочито жене у бх. друштву. То у практичном смислу можемо видјети кроз неуједначене породиљске накнаде тамо гдје постоје, па и кроз здраствену заштиту која је расцјепкана од ентитета, до кантона. Велики проблем представља тотално одвајање Устава од обичног човјека, улијевање страха када се говори о измјенама и допунама. Ми жене окупљене око Иницијативе 'Грађанке за уставне промјене' увидјеле смо да тренутни Устав БиХ није функционалан, не препознаје нас у својој садржини ни језички, не гарантира нам родну равноправност, темељна права из домене здраствене, социјалне и пордичне заштите и апсолутно нас не препознаје као грађанке ове државе“, рекла је Вилдана Джекман за БУКУ.

Додаје да маргинализоване групе жена, попут Ромкиња и других националних мањина немају никаквих уставних права. Иницијатива управо кроз уличне акције и разговор с грађанима/кама жели освијестити проблеме тренутног Устава и заговара отварање уставних реформи.

Каже да је Иницијатива “Грађанке за уставне промјене” 2014. године изградила Платформу женских приоритета са родним амандманима на Устав и упутили су је у Парламент БиХ.

„Добили смо подршку од Комисије за остваривање равноправности сполова на државном нивоу и добили смо, наравно, подршку од Агенције за равноправност сполова БиХ. Од прошле године ми смо на дневном реду за планирану сједницу Уставноправне комисије Парламента БиХ, међутим, ми још чекамо да та комисија одржи сједницу како би размотрила ову Платформу са родним амандманима на Устав БиХ. Политика није у довољној мјери спремна за промјене, а овај процес мора да иде брже, јер основна људска права трпе под тренутним нефункционалним Уставом БиХ“, истиче наша саговорница.

Вилдана истиче да је имала прилику да много разговара са женама активним у политичком животу и примјећује да се све већи број жена повлачи из политике.
„Бахатост мушке стране политике жене истискује из политичког живота, нажалост. Жене се тешко носе с сексизмом и мизогинијом, којом је политика у БиХ обојена. Јако је важно одржати ниво рада, едукација, оснаживања жена које улазе у политички живот. Морају познавати своја права, да нису квота, већ политичка гарнитура као и њихове мушке колеге и да имају једнака права за 'столицу' као они. При томе, важно је да жене науче да сарађују када су у питању све политике које пропитују женска права, неовисно којим политичким странкама припадале. За ово све треба много рада, знања, храбрости, солидарности и одважности“, истиче Вилдана.

Додаје да квоте нису добро формулисане.

„Закон о равноправности сполова БиХ наводи обавезу 'заступљености 40% мање заступљеног спола на свим нивоима власти“'. Жена је 51% у БиХ, ми нисмо мање заступљени спол. Ова одредба нас не обухвата. А с друге стране, зашто 40%? Зар није родна равноправност 50%-50%“?, пита се Вилдана.

Наша саговорница каже да, ако држава жели да буде демократска, са јаком економијом, устав мора бити родно праведан, а вријеме да је се у БиХ то и направи.

РАВНОПРАВНОСТ У ЈЕЗИКУ

Питање родно одговорног језика и даље је проблематично у Босни и Херцеговини. Многима је тешко рећи новинарка, лекторка, адвокатица, психолошкиња... Међутим, Вилдана каже да је јако важно како се језик користи.

„Језик је моћан алат. Врло често због погрешних предоджби жене бивају истиснуте из језичког дискурса. То их чини невидљивима, баш као и у садржини тренутног Устава БиХ. Ако нисте видљиве у језику, нисте у правима, ако нисте у законима, нема вас ни у пракси, ни у животу. Жена је више од 51% популације, живимо овдје, плаћамо порезе, имамо граматички три рода, мушки, женски и средњи, па не видим проблем да се користе сва три рода, умјесто што се форсира један - мушки род. Проблематика лежи јер постоји страх да се препозна жена и њезино дјеловање, јер се заслуге лакше купе када учините женске вриједности и рад невидљивима. Зато се борим и борит ћу се да свака жена буде видљива у свим аспектима, па и у језику“, истиче она.

 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.