Усвојен Маракешки споразум о миграцији

ГЛОБАЛНИ компакт за сигурну, уређену и регуларну миграцију одобриле су данас на конференцији у мароканском граду Маракешу 164 државе.

Hina / 10. децембар 2018

 

Ријеч је о документу од 34 странице који доноси 23 циља којима се жели осигурати "сигурну, уредну и регуларну" миграцију, укључујући заштиту миграната од искориштавања и кршења људских права.

Попис укључује циљеве који се односе на прикупљање података, пружање информација мигрантима, борбу против кријумчарења и трговине људима, улагање у развој вјештина, осигурање приступа основним услугама и промицање социјалне укључености и кохезије. Ставља се нагласак и на важност смањења негативних чимбеника због којих су људи присиљени напуштати своје земље те на управљање националним границама на "интегриран, сигуран и координиран начин".

 

Prikaži sliku na Twitteru

ИОМ - УН Мигратион@УНмигратион

🔴 Хаппенинг Ноw - Тхе оверwхелминг мајоритy оф УН мембер статес хаве јуст адоптед тхе Глобал Цомпацт фор Сафе, Ордерлy анд Регулар Мигратион ин Марракецх

27

 

Представница УН-а за миграције: Заувијек ће се промијенити начин на који међународна заједница управља људском мобилношћу

Главни тајник Уједињених народа Антонио Гутеррес отворио је конференцију која је, уз представнике шефова и влада те остале дужноснике на високој разини, окупила преко 700 судионика из цивилног, приватног и јавног сектора, али и мигранте који ће се, према најавама, укључити у расправе о новим могућностима партнерства и сурадње међу државама по питању миграција.

У уводном говору Гутеррес је указао на неке честе предрасуде о мигрантима и захвалио свима који су на конференцију дошли како би договорили заједнички приступ међународним миграцијама у свим њеним димензијама. Судионицима је поручио да њихово судјеловање на конференцији показује важност коју међународна заједница придаје потрази за бољим управљањем миграцијама кроз приступ темељен на начелима државне суверености, дијељења одговорности, недискриминације и људских права.

Главни тајник УН-а позвао је свјетске челнике да удахну живот договореним циљевима и покажу важност Глобалног компакта док успостављају и проводе миграцијске политике у властитим земљама, као и заједницама из којих мигранти потјечу, кроз њих пролазе или у њих желе доћи.

Уочи отворења конференције посебна представница Уједињених народа за међународну миграцију и главна тајница Међувладине конференције Лоуисе Арбор истакнула је да је "усвајање Миграцијског споразума поновно потврђивање вриједности и начела утјеловљених у Повељи Уједињених народа и међународног права". Додала је и да ће проведба Глобалног компакта "заувијек промијенити начин на који међународна заједница управља људском мобилношћу", али и да ће остати "референца за све будуће иницијативе које ће се бавити прекограничним кретањем људи".

О документу се преговарало око 18 мјесеци, а коначни нацрт договориле су у српњу 2018. све чланице УН-а осим САД-а. Након усвајања у Маракешу, документ ће морати прихватити Опћа скупштина УН-а.

Из споразума се повукло 13 држава, једна се влада распала, а двије предсједнице посвађале су се с владом

>> Колинда ухваћена на дјелу: УН-у прича једно, екстремним десничарима сасвим друго

Иако циљеви споразума сами по себи не звуче посебно спорно - борба против кријумчарења људи и ублажавање узрока миграције чине се као нешто око чега би се сви могли сложити - овај међународни споразум постао је у посљедње вријеме изнимно контроверзан због низа оптужби од конзервативаца, у Хрватској и у свијету. Код нас је све кулминирало одлуком предсједнице Колинде Грабар-Китаровић да неће ићи у Маракеш подржати споразум - не и потписати га јер се овај документ не ратифицира у националном парламенту и није правно обвезујући.

Хрватска предсједница није једина од државних лидера који имају проблем с Маракешким споразумом. УН-ов документ су одбиле усвојити и Италија, Словачка, Пољска, Аустрија, Чешка, Мађарска, Бугарска, Естонија, Аустралија, Израел и Сједињене Америчке Државе. Аустралија је одлуку објаснила аргументом да ће компакт потицати илегалне уласке у земљу, а Израел да мора заштитити своје границе.

У међувремену су им се придружиле и Швицарска, чија је влада приопћила да "жели одгодити коначну одлуку како би причекала закључке парламентарних расправа", те Латвија чији је парламент гласао против овог пакта. Уговор је "јако лоше припремљен за један такав документ који може имати велике посљедице за читав свијет", оцијенила је заступница Дагмара Беитнере. Чиле се такођер повукао из споразума тврдећи да се не слаже с тим да је миграција људско право.

У другим земљама, које ће споразум ипак усвојити, због њега је дошло до жестоких размирица. Белгијска је влада тако постала мањинска након што је из ње изишла највећа странка коалиције, фламански Н-ВА, због противљења споразуму. Словачки министар вањских послова Мирослав Лајчак поднио је крајем прошлог мјесеца оставку у знак просвједа због одлуке парламента да одбије споразум УН-а о мигрантима. Естонска предсједница Керстл Каљулаид обрушила се на своју владу јер је одбацила овај споразум прозивајући је за "предизборну кампању која је нешто између лажних вијести и говора мржње".

Трумпова администрација: УН-ов споразум задире у амерички суверенитет

САД је, штовише, одбацио овај споразум чим је састављен прошле године тврдећи да он задире у амерички суверенитет. Wасхингтон је прошли тједан поновио своје оштро противљење наглашавајући у приопћењу да су циљеви споразума "непомирљиви с америчким законом, политиком и интересима америчког народа" те да не могу "подржати пакт или процес који намеће или може одредити међународне уредбе, норме, очекивања или обвезе које би биле у супротности с нашим одлукама у најбољем интересу наше земље и наших грађана" по питању миграција.

Администрација предсједника Доналда Трумпа страхује за амерички суверенитет и интересе из истог разлога који наводе конзервативни и антиимигрантски критичари споразума: да ће он, иако је правно необвезујући, у коначници постати "обичајни међународни закон" на подручју миграцијске политике.

>> Прочитали смо цијели Маракешки споразум. Укратко, мрзитељи миграната вам лажу

Укратко, критичари Маракешког споразума тврде да тај документ проглашава економску миграцију људским правом, да се њиме предаје суверенитет државе те да није у потпуности правно неважан јер би његови политички циљеви с временом могли бити интерпретирани као правне обавезе. Заговорници, с друге стране, тврде да ће он поправити међународно управљање мигрантским валовима и ојачати заштиту људских права. 

Маракешки споразум потврђује национални суверенитет, не обухваћа избјеглице

Међутим, УН-ов компакт изричито потврђује суверено право држава да одреде своју националну миграцијску политику те је њихово право да управљају миграцијама у оквиру своје надлежности, у складу с међународним правом. Осим тога, избјеглице нису обухваћене овим споразумом с обзиром на то да је о њима састављен посебан документ који ће чланице УН-а размотрити 17. просинца.

Како смо већ писали, у споразуму су набројана укупно 23 ''циља за сигурну, уредну и регулирану миграцију'', а то су редом: 1. сакупљање и кориштење точних и неагрегираних података за политике утемељене на доказима, 2. смањење негативних потицаја и структуралних фактора који људе потичу да напусте своје земље подријетла, 3. осигуравање точних и правовремених информација у свим фазама миграције, 4. осигурати да сви мигранти имају доказ законског идентитета и одговарајућу документацију, 5. повећати доступност и флексибилност путева за легалну миграцију, 6. осигурати фер и етично регрутирање (за посао, оп.а.) и чувати увјете који омогућавају пристојан рад, 7. адресирати и смањити рањивост у миграцији, 8. спашавати животе и осигурати координиране међународне акције у вези с несталим мигрантима, 9. ојачати транснационални одговор на кријумчарење миграната, 10. спријечити, борити се и укинути трговину људима у контексту међународне миграције, 11. управљати границама на интегриран, сигуран и координиран начин, 12. ојачати сигурност и предвидивост миграцијских процедура, 13. користити мигрантски затвор само као задњу мјеру и радити на алтернативама, 14. повећати конзуларну заштиту, помоћ и сурадњу кроз миграцијски циклус, 15. осигурати мигрантима приступ основним услугама, 16. ојачати мигранте и друштва у остваривању пуне инклузије и друштвене кохезије, 17. елиминирати све облике дискриминације и промовирати на доказима утемељену јавну расправу у обликовању перцепције миграције, 18. инвестирати у развој вјештина и омогућити међусобно препознавање вјештина, квалификација и компетенција, 19. створити увјере за мигранте и дијаспору да у пунини придоносе одрживом развоју у свим земљама, 20. промовирати бржи, сигурнији и јефтини трансфер новца и потицати финанцијску инклузију миграната, 21. сурађивати у омогућавању сигурног и достојанственог повратка, као и одрживе реинтеграције, 22. остварити механизме за преносивост социјалних права и зарађених повластица и 23. ојачати међународну сурадњу и глобално партнерство за сигурну, уредну и регулирану миграцију.

Насупрот Трумповој администрацији и другим конзервативним владама, посебна УН-ова представница за међународну миграцију Лоуисе Арбоур тврди да компакт не задире у национални суверенитет на било који начин. Подржавање или противљење имиграцији није разлог за прихваћање или одбијање компакта, казала је истичући да документ не потиче миграцију. "Водеће начело" компакта је да државе имају дужност контролирати своје границе и одређивати тко може ући и под којим увјетима, казала је. 

"Глобални компакт није међународни споразум и није правно обвезујући документ те се сукладно томе не потписује. То је каталог мјера који потиче сурадњу држава по питањима регуларних миграција", нагласила је потпредсједница владе и министрица вањских и еуропских послова Марија Пејчиновић Бурић средином студенога представљајући на влади Извјешће о преговорима о Глобалном компакту о сигурним, уређеним и регуларним миграцијама. Појаснила је да државе суверено одлучују које ће мјере примијенити, и то сукладно националном законодавству и постојећим међународно-правним обвезама.

Божиновић: Да се УН бавио миграцијама, можда не бисмо имали кризу из 2015.

Лажних вијести и говора мржње које је естонска предсједница спомињала, наравно, не недостаје ни у Хрватској кад је ријеч о сложеној и политички изнимно осјетљивој проблематици вала миграната и тражитеља азила који улазе у нашу земљу. Око самог Маракешког споразума влада поприлична конфузија, узрокована немалом количином непровјерених информација и супротних, често потпуно произвољних тумачења.

На то је упозорио и наш министар унутарњих послова Давор Божиновић из Маракеша, гдје представља Хрватску умјесто предсједнице која је напрасно повукла своју потпору увјеравајући неонациста и водитеља Велимира Бујанца да је "апсолутно разумљива ваша забринутост везана уз илегалне миграције и Маракешки споразум".

С друге стране, ево што каже Божиновић: "Чињеница је да многи актери ово питање користе за унутарње политичке пробитке тиме што се шаљу и вијести које су нереалне и не одговарају истини. Има и покушаја да се људе преплаши с питањем миграната, али сви који живе у Хрватској знају да смо ми ту врло чврсти, да ћемо остати чврсти и да нема никакве потребе за вјеровањем онима који шире лажне вијести. Миграције су ту, оне неће нестати, али комплетна организација и хрватске полиције и хрватске државе јамчи свим нашим грађанима и свим гостима Хрватске да ће бити на сигурном", нагласио је Божиновић.

Божиновић је додао и да се УН као свјетска организација до сада никада није суставно бавио миграцијама јер би се у супротном можда избјегла велика миграцијска криза која је Еуропу потресала 2015.

"Ово је глобални проблем који су Уједињени народи одлучили почети рјешавати. Како ће ићи та динамика, то је неизвјесно, неизвјесно је и колико ће трајати. Међутим, чињеница је да се на глобални изазов рјешење може тражити само глобално", закључио је Божиновић и додао да се у вези са споразумом не треба бојати "апсолутно ничега". Но Колинда, као и Бујанец, Бруна Есих, Хрвоје Зекановић и други представници хрватске екстремне деснице, очито нису увјерени у то.


Бука препорука

Вијести

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.