УТОПИЈА НА ДЈЕЛУ Завирите у град без новца, аутомобила, без политичара

Име града је Ауровилле (Аyуровил), а ова утопијска градска структура омогућава мушкарцима и женама свих националности да живе заједно у миру и складу. Налази се у јужној Индији, крај Цхеннаиа, близу обале оцеана. Тренутно у њему живи око 3000 људи.

BUKA portal / 06. август 2019

 

Овдје је људском заједништву допуштено да цвијета.

Основан 1968., Ауровилле или „Град зоре“, проглашен је међународним градом од стране УНЕСЦО-а, са становницима који долазе из више од 50 нација и различитих култура.

Толико често се фокусирамо на разлике које нас раздвајају, било да су оне политичке, економске или духовне, те стварамо границе као резултат тога, пише Цоллецтиве-еволутион. Међутим у Ауровилле-у нема потребе за подизањем зидова између људи јер нема система рестрикција. Нема новца, нема религије и нема политике па су људи у могућности остварити миран суживот.

Умјесто владе, само-основани одбори управљају градом, а умјесто новца постоји „Ауроцард“ (Ауро карта). Алкохол се не продаје унутар града, а аутима је забрањено возити његовим цестама. Међутим, ниједно правило није присилно проведено и нема службене власти ни полиције. Умјесто тога град се заснива на систему повјерења између становника.

2utopija 1

Предложена визија града 

Утопијска визија Ауровилла потекла је од спиритуалног вође Мирра Алфасса, познате као „Мајка“. Она је нацртала први план града 1960.г., подијеливши га у четири зоне: индустријску (органске фарме), културну (дућани и бусинесс), резиденцијални и међународни (простор за посјетитеље).

Исте године француски архитект Рогер Ангер претворио је њену визију у мастерплан који се састојао од спиралних кућа, јавних зграда, фарми и шума. Од тада су извањске организације почеле проводити пројекте да остваре оригиналну визију Ауровиллеа.

Архитект Анупама Кундоо је дизајнирао куће у стилу Лего коцкица за становнике, а архитекти из Ауровелле Десигн Цонсултанцy су пројектирали преко 20 јавних садржаја за град попут дјечјих вртића, књижница, одмаралишта и кућа. Док се још доста тога треба изградити, планирани пројекти се врте око људске повезаности и одрживости околиша.

2utopija 2

Кућа у Ауровиллеу

Ова мирна, анархична заједница тежи бити одрживи еко-град гдје се узгаја много врста пољопривредних култура, комбинира узгој воћки, поља кукуруза и воћњака који су организирани у 15 фарми и простиру се површином од скоро 2.5 ари, што осигурава да има довољно хране за становништво.

Педесет фармера и 300 сусједа раде на фармама и производе 2% риже и житарица и 50% поврћа које се конзумира. Насеље се такођер ослања на властиту производњу млијека и дневних производа, као и сезонског воћа. Људи из Ауровиллеа проводе и многе друге пројекте, од школа и информатичке технологије до обновљивих извора енергије и занатске производње. Резултат тога је да је 4.000 до 5.000 људи из околних насеља запослено.

Чини се да мишљења људи изван Ауровеиллеа варирају, од поштовања и дивљења до мишљења да његови становници раде самозадовољни бијег. Скоро 60% становника овдје су странци, док већина нових чланова треба више средстава него што ће већина људи у Индији вјеројатно икада имати. Осим непостојеће власти, многи тврде да Ауровилле  не сличи на град с планом и визијом.

То чак и web страница града признаје, али најављује да се активно ради на томе да Ауровилле то постане. Сама чињеница да се рупа у систему појавила и да постоје људи који желе да то постане опипљива стварност, говори о чежњи, коју многи од нас дубоко у себи носимо,  да будемо слободни од рестрикција које смо почели сматрати нормалнима.

Алафасса је вјеровала да:

Требало би постојати негдје на Земљи мјесто на које ниједна нација не би могла полагати право и присвајати га, гдје би сви људи добре воље који имају искрену жељу могли живјети слободни као грађани свијета и покоравати је само једном ауторитету, оном врховне истине; мјесто мира, слоге и склада, гдје би сви борбени инстинкти човјека били кориштени искључиво за свладавање узрока његове патње и боли, за превладавање његових слабости и незнања, за тријумф над његовим ограничењима и неспособностима; мјесто гдје би потребе духа и брига за напредак имале предност пред задовољавањем страсти и пожуде, потраге за задовољствима и материјалним ужитцима.

На овом мјесту дјеца би била у могућности расти и цјеловито се развијати без губитка контакта с њиховим душама; образовање се не би одвијало у сврху проласка испита или стјецања цертификата, већ у сврху обогаћивања постојећих способности и талената и генерирања нових.

На овом мјесту титуле и положаји би били замијењени приликама за служење и организирање; тјелесне потребе свих би биле такођер збринуте, а интелектуална, морална и духовна надмоћ би се манифестирала у опћој организацији – не повећањем угодности и моћи у животу, већ повећаним дужностима и одговорношћу.

Љепота у свој својој умјетничкој форми, сликарству, кипарству, глазби и литератури, била би једнако доступна свима; могућност дијељења и судјеловања у радости коју носи била би ограничена само капацитетом појединца а не друштвеном позицијом или финанцијским стањем.

На овом идеалном мјесту новац више не би био господар; вриједност појединца би имала много већу важност од материјалног богатства и друштвеног положаја. Рад не би био начин да особа зарађује за живот већ да се изрази и развије своје способности и могућности док је истовремено корисна за заједницу у цјелини, која би са своје стране омогућила уздржавање појединца и пружила простор за дјеловање.

У Ауровиллеу људски односи се неће заснивати на конкуренцији и борби, већ на заједништву; на поштовању туђе способности да добро ради и кориштењу тога као покретачке снаге за стварање заједнице која добро функционира.

атма.хр


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.