Увоз у БиХ порастао, а биљежимо пад извоза

Као одраз цјелокупног стања у пољопривреди у БиХ, већ дужи низ година се биљежи дефицит у трговинској размјени пољопривредним производима.

BUKA portal / 18. јун 2020

 

САРАЈЕВО, 18. јуна (ФЕНА) - Вијеће министара БиХ усвојио је Анализу вањскотрговине размјене Босне и Херцеговине за 2019. годину, коју је припремило Министарство вањске трговине и економских односа.

Укупна вањскотрговинска размјена БиХ у 2019. години износила је 30,99 милијарди КМ, од чега је вриједност извезене робе била 11,49 милијарди КМ, а вриједност увезене робе 19,50 милијарди КМ, што је резултирало трговинским дефицитом од 8,01 милијарди КМ. Трговински дефицит биљежи раст од 8,6 посто у односу на претходну годину.

Главне карактеристике вањскотрговинске  размјене у 2019. години биле су њено укупно смањење од 0,6 посто, пад извоза (3,4 посто), раст увоза (1,2 посто) те пад стопе покривености увоза извозом за 2,8 посто.

Европска унија је и даље главни вањскотрговински партнер БиХ и у укупном обиму робне размјене учествује са 66 посто. Слиједе земље ЦЕФТА-е са 14 посто, а остале земље учествују са 20 посто.

Од укупног бх. извоза, на земље ЕУ се односи 73 посто, а увоз из земаља ЕУ учествује са 62 посто у укупном бх. увозу.

Извоз у земље ЦЕФТА-е учествује са 17 посто у укупном бх. извозу, а увоз из земаља ЦЕФТА-е учествује са 12 посто у укупном бх. увозу.

Извоз у остале земље остварује учешће од 10 посто у укупном бх. извозу, док увоз из ових земаља у укупном бх. увозу учествује са 26 посто.

Од главних трговинских партнера, највећу покривеност увоза извозом БиХ има са Аустријом (151 посто), Словенијом (111 посто), Њемачком (72 посто), Хрватском (69 посто), Француском (62 посто), Србијом (61 посто), те Италијом (56 посто), саопштено је из Вијећа министара БиХ.

Динамику извоза пољопривредно-прехрамбених производа у периоду 2017. - 2019. година карактерисао је континуиран пад количина извезених роба, а уједно и вриједности, закључак је овог тијела.

"Пад је посљедица смањеног извоза на тржиште Турске, с обзиром на пад вриједности турске лире, што је бх. производе учинило скупљим и мање конкурентним. Такођер, на смањење извоза утицала је одлука власти у Приштини о увођењу заштитне мјере, односно царинена увоз млијека и млијечних прерађевина, а потом још радикалније мјере о увођењу 100% царине на увоз свих роба, укључујући и пољопривредно-прехрамбене производе из БиХ", кажу из Вијећа министара.

Као одраз цјелокупног стања у пољопривреди у БиХ, већ дужи низ година се биљежи дефицит у трговинској размјени пољопривредним производима. Извоз је биљежио негативна кретања и имао тренд смањења, а вриједност увоза је варирала. Ипак, дефицит је остао висок и још увијек није мањи од двије милијарде КМ.

Смањењем извоза у 2019. години, дефицит у спољнотрговинској размјени пољопривредно-прехрамбених производа износио је 2,4 милијарде КМ и већи је за 6 одсто у односу на претходну годину.

Најзначајнији производи који су заступљени у извозу су масти и уља, воће, млијеко и млијечни производи, шећер и производи на бази шећера, производи на бази житарица и брашна, вода, поврће, производи млинске индустрије и месо.

На тржиште БиХ највише се пласирају пољопривредно-прехрамбени производи поријеклом из ЕУ, и то око 55 посто, из земаља ЦЕФТА-е 29 посто, Турске око 3 посто, ЕФТА-е 0,2 посто и остатка свијета 13 посто.
 


Бука препорука

Економија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.