УЗИМАЊЕ ПРАВДЕ У СВОЈЕ РУКЕ: Како смо дошли до тога да подржавамо убице и насиље?

Протеклих дана регион су потресле двије приче. Прва је она о троструком убиству у којем је Филип Завадлав усред бијела дана калашњиковим убио три мушкараца у Сплиту. Друга је она продавачице Садије Дурмиси, која је у Београду ударила комуналну полицајку.

Sara Velaga / 15. јануар 2020

 

У оба случаја реакције грађана су пак највише забрињавајуће.

У само неколико дана од самог случаја убистава у Сплиту, формиране су групе подршке Филипу Завадлову, који је народу дошао као домаћа верзија „Јокера“. Побуњеник против система, човјек који је узео правду у своје руке и на концу онај због којег се сада већ најављују протести подршке са најављених 15 000 људи

Упркос томе што је првобитна група на ФБ угашена, нова је у само неколико сати прикупила нових 12 000 чланова. Подршку тако настављају давати многобројни грађани, док свакодневно медијске ступце пуне детаљи из његовог приватног живота, али и криминалног досјеа.  О убијеним младићима се значајно мање говори, што још једном даје на значају „главној звијезди“ медија, а то је тренутно он. Филип Завадлав, младић који је у свом махнитом походу, заиста могао убити и неке друге недужне људе. Међутим, то тренутно није тема. 

фото: Индеx

 

Грађани очигледно презасићени неправедним системом упорно остављају коментаре подршке, потпуно обезвријеђујући ионако обезвријеђен правосудни систем. 

А једнако је и са случајем у Србији. Продавачица која је шаком ударила комуналну полицајку, свакодневно наилази на лавину коментара подршке. 

„Требала је још јаче! Дира сиротињу, лако је њој да прима плату од државе. Укинути комуналну милицију под хитно. Кад те банда опљачка, па онда крену да примењују закон над опљачканим људима, ето шта се онда дешава“- ово су само неки од коментара на вијест о уличној продавачици која је ударила комуналну полиицајку па побјегла. Жена је након ударца остала да лежи на асфалту, лицем окренута ка бетону.

фото: принтсцреен (Блиц)


Шта се заправо дешава са друштвом у којем су овакви поступци оправдани и у којем очигледно долази вријеме да сви своја права траже на улици, путем насиља? У разговору за БУКУ са адвокатицом Јованом Кисин, осврнули смо се на поменуте догађаје и покушали дати одговоре на ова питања.

Кисин наводи како је очигледно да су људи имали разлог због којег су починили нападе и злочине, а као први истиче нефункционисање правосудног система, које је довело до тога.

„Ово је одраз незадовољства цјелокупним државним системом, који не функционише. Али на потпуно погрешан начин. У потпуности осуђујем било какав облик насиља и узимања правде у своје руке. Људи ако нису задовољни влашћу, која руководи државним системом, имају изборе, протесте, јавна окупљања. Али ово дефнитивно није начин.”

Додаје како људе који су овакве ствари учинили треба гледати из другог аспекта, јер су то, како наводи људи у афекту.

“То су људи који су нарушеног и тешког емотивног и материјалног стања. Али ме највише брину рекације људи који су посматрачи, који нису директно инволвирани у тај случај, а који аплаудирају таквом чину.То показује да је на одређени начин  поремећен систем вриједности. Велики број посматрача правда такав чин, али таквим чином се не постиже ништа. Злочин никада неће ријешити злочин и насиље неће никада ријешити насиље.”

Ипак, према ријечима Кисин важно је схватити да сви као друштво сносимо одговорност за појединце, који су највише погођени лошим и немарним системом. 

“Морамо под хитно да успоставимо систем одговорности, јер нефункционисање правосудног система доводи до тога да се правда узима у своје руке. Поред казни за човјека који је извршио убиство или жену која је ударила комуналну полицију, ми требамо да позивамо на одговорност све оне који чине носиоце јавних функција, државне службенике у систему унутрашњих послова, правосудних институција, а који су се оглушавали на све те захтјеве, молбе, притужбе, које су уопште довеле до таквог чина.”

фото: Индеx

 

Закључује како би за такво нешто било неопходна јака унутрашња контрола, која би привела правди све оне који су довели до таквих злочина. И управо ту је кључни проблем, наводи даље, што у тренутном систему одговорности, искључиво грађанин одговара

“Никад не одговарају државни службеници, односно носиоци јавне функције. То је главни проблем. Сви треба да одговарамо, али законито за оно лоше што смо учинили. Свако ко је крив за било шта има право на правично суђење да докаже колико је крив, колико је невин, али и да добије одмјерену казну. Баш зато не треба правду узимати у своје руке. Ако су ти људи урадили нешто том човјеку у Сплиту, они су требали одговарати, добити казну. Али не можемо ми одлучивати која је одмјерена казна тако што ћемо неког ударити шаком у главу или неком одузети живот.”

 

И заиста, ма колико неправедан систем био, поставља се питање јесмо ли заиста дошли до нивоа уличне правде, гдје свако по свом нахођењу може убити или ударити некога?

Шта ако то сутра буде ваше дијете? 

Ваш партнер?

Шта ако то будете ви?

Или ако се нађете  на погрешном мјесту у погрешно вријеме, док неко буде процјенио по слободној вољи да неком треба одузети живот? А вас погоди залутали метак?

Питање је колико смо дотакли дно, ако више не вјерујемо у правду унутар нашег система па се окрећемо алтернативи, која је још гора од тога. Ако то уопште може бити.


 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.