Ванредна ситуација и стање - Зашто је битна разлика?

У Републици Српској од данас је на снази ванредна ситуација. Подсјећамо на текст објављен у марту ове године

Dejan Lučka / 23. мај 2020

Foto: BUKA

 

Ванредна ситуација је дефинисана Законом о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама. Она представља ситуацију у којој су ризици и пријетње или посљедице катастрофа, ванредних догађаја и других опасности за становништво, животну средину и материјална добра таквог обима и интензитета да њихов настанак или посљедице није могуће спријечити или отклонити редовним дјеловањем надлежних органа и служби, због чега је за њихово ублажавање и отклањање неопходно употријебити додатне мјере, снаге и средства уз појачан режим активности.

Ванредна ситуација по правилу се проглашава одмах по сазнању о непосредној опасности од наступања ванредне ситуације, али она може бити проглашена и након наступања, ако се непосредна опасност није могла предвидјети или ако због других околности није могла бити проглашена одмах послије сазнања за непосредну опасност од наступања ванредне ситуације.

Одлуку о проглашењу ванредне ситуације за територију Републике Српске доноси Влада на приједлог Републичког штаба за ванредне ситуације.

Надлежности и активности у ванредној ситуацији

Републички штаб за ванредне ситуације, којег оснива Влада, поред осталих активности, руководи и координира рад субјеката и снага система заштите и спасавања у ванредним ситуацијама на спровођењу утврђених задатака.

Када су у питању ванредне ситуације, у циљу њиховог рјешавања, спроводе се различите активности, од оних превентивних до оних које се спроводе у току ситуације. Различити органи, као што су Влада, министарство, републички органи управе, грађани, привредна друштва и други имају различите надлежности и дужности у оквиру система заштите и спасавања и те надлежности су дефинисане Законом о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама.

Заштита од заразе и Цовид-19

У тренутној ситуацији са вирусом Цовид-19 битна је и примјена Закона о заштити становништва од заразних болести. У овом закону је дефинисано да је сваки грађанин Републике Српске дужан да се лијечи од заразне болести која може угрозити здравље других лица, као и да у складу са препорукама надлежних институција и здравствених установа предузима мјере за заштиту других лица, те да омогући и учествује у спровођењу мјера одређених законом.

У ситуацији у којој долази до угрожавања безбједности и здравља људи постојањем непосредне опасности за масовно преношење заразних болести, спроводе се ванредне мјере за спречавање и сузбијање заразних болести. Те мјере законски обухватају, између осталог:

1. ограничење кретања у зараженом и угроженом подручју и стављање под здравствени надзор лица које је било у контакту за зараженим лицем,

2.  престанак рада васпитно-образовних установа и забрану окупљања на јавним мјестима,

3. изолацију обољелих у кућним условима или другом адаптираном објекту, када због масовног обољевања није могућа изолација у здравственој установи,

4. уступање и адаптацију других објеката и ангажовање потребних средстава и опреме за потребе здравствене службе,

5. успостављање карантина и стављање у карантин лица које је било у контакту са лицем обољелим од посебно опасне заразне болести, те у складу са препорукама и друге мјере које природа болести налаже, односно мјере које предложи Свјетска здравствена организација и

6. информисање јавности о актуелној епидемиолошкој ситуацији, постојећим ресурсима, мјерама које се предузимају и које треба да предузму грађани.

Уколико се појави епидемија заразне болести са бројем обољелих који премашује болничке капацитете, изолација и лијечење може се спроводити и у другим адаптираним објектима или у кућним условима, у којима се могу обезбиједити предуслови за лијечење и изолацију лица обољелих од заразних болести.

Ванредно стање

Шта је ванредно стање и ко, кад и како га проглашава?

У правној теорији се, између осталих дефиниција, ванредно стање дефинише као режим ограничења одређених права и слобода, који карактерише проширење полицијских власти цивилних органа, због одређених околности које пријете интересима друштва или државе.

 

Уставом Републике Српске и Законом о Влади Републике Српске је дефинисано ко и како може прогласити ванредно стање. Република Српска тако има право да уређује и обезбјеђује мјере из своје надлежности за случај ванредног стања које прогласе институције Босне и Херцеговине и институције Републике Српске.
Када је на територији или дијелу Републике Српске угрожена безбједност усљед елементарних непогода, природних катастрофа, епидемија, повреда људских права и слобода и нормалног функционисања уставних органа Српске, Влада предлаже Народној скупштини да прогласи ванредно стање и сама предлаже акте за предузимање мјера у таквим околностима.

Предсједник добија посебне надлежности

Предсједник Републике Српске има посебне надлежности за вријеме ванредног стања, тиме што добија право да врши одређене надлежности које припадају Народној скупштини, као што је доношење уредби са законском снагом. Уредбе са законском снагом су акти који се доносе у случају ванредног стања, имају исту снагу као закон, али их не доноси редовно законодоносилачко тијело, што је Народна скупштина у Српској.

Законом о Влади и Уставом Српске је одређено да за вријеме ванредног стања или ратног стања, које прогласи надлежни орган Босне и Херцеговине, предсједник може доносити ове уредбе.

За то је потребно да се испуне три услова. Први услов је да Народна скупштина не може да се састане. Други је да Влада предлажи предсједнику доношење уредбе, али он то може урадити и по сопственој иницијативи. Трећи услов је да предсједник саслуша мишљење предсједника Народне скупштине.

Такође, за вријеме ванредног стања предсједник може и да именује и разрјешава функционере, које бира, односно именује и разрјешава Народна скупштина.

Ипак, уредбе и одлуке о именовању и разрјешењу имају само привремено дејство, и њих предсједник Републике Српске подноси на потврду Народној скупштини чим она буде у могућности да се састане.

Права грађана

Када су у питању права грађана, актима Народне скупштине, односно актима предсједника ако Народна скупштина не може да се састане, за вријеме ванредног стања могу се, изузетно, док то стање траје, обуставити поједине одредбе Устава које се односе на доношење закона, других прописа и општих аката и предузимања мјера републичких органа, мијењати организација и овлашћења извршних, управних и правосудних органа и њихов персонални састав, као и територијална организација у Републици Српској.

Исто тако могу се обуставити поједине уставне одредбе које се односе  на одређена људска права и слободе. Међутим, слободе и права из Устава које се не могу обуставити су:
1. равноправност грађана и уживање исте правне заштите без дискриминације,
2. неприкосновеност живота човјека, неповредивост људског достојанства, тјелесног и духовног интегритета, приватности, личног и породичног живота,
3. кажњивост незаконитог лишавања слободе,
4.  право на накнаду штете коју незаконитим или неправилним радом нанесе службено лице или државни орган, односно организација која врши јавна овлашћења,
5.  праведно суђење у кривичним стварима,
6.  право на одбрану, слободан избор браниоца и несметано општење са њим,
7.  некажњивост за дјела која нису, прије него што су учињена, била законом предвиђена као кажњива дјела, као и принцип да нико не може бити сматран кривим за кривично дјело док то не буде утврђено правоснажном судском одлуком,
8.  неповредивост стана, сем у законским изузецима и
9. слобода мисли и опредјелјенја, савјести и увјерења, као и јавног изражавања мишљења.

Такође, када су у питању права грађана, за вријеме ванредног стања законом се може ограничити располагање или утврдити посебан начин коришћења дијела средстава правних и физичких лица.

Владина овлашћења

Влада може, за вријеме ванредног стања, одлучити о престанку или прекиду рада јавних предузећа или дијелова предузећа, јавних установа и финансијских организација, које су од општег интереса за Републику Српску, као и о припајању или спајању наведених субјеката. Такође, она може одлучити о начину организовања новонасталих субјеката и о уступању средстава, којима су располагали субјекти који престају да раде, новонасталим субјектима.

Основне разлике

Дакле, основна разлика између ванредне ситуације и ванредног стања је у овлашћењима и надлежностима.
Када је на снази ванредна ситуација, онда се примјењују законске одредбе које тренутно постоје, као што су горе споменути Законо о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама и Закон о заштити становништва од заразних болести као и други закони, док предсједник нема право да доноси уредбе са законском снагом. Када је у питању ванредно стање, примјењују се одредбе закона који тренутно постоје, али и предсједник има право да доноси уредбе са законском снагом.

Ванредна ситуација се дефинише и спроводи на основу закона у Републлици Српској, поштујући уставне одредбе, док се ванредно стање дефинише и уводи на основу највишег правног и политичког акта најјаче правне снаге у Српској – Устава Републике Српске, али и Закона о Влади Републике Српске.
Ванредну ситуацију проглашава Влада Републике Српске, док ванредно стање проглашава највиши законодоносилачки, парламентарни и представнички орган у Српској – Народна скупштина Републике Српске.

У ванредној ситуацији предсједник нема право да обустави поједине одредбе Устава. У ванредном стању предсједник може да добије то право.

За вријеме ванредне ситуације предсједник нема право да именује и разрјешава функционере, које бира, односно именује и разрјешава Народна скупштина. У ванредном стању, предсједник има то право.
У ванредној ситуацији људска права и слободе се могу ограничити само у оном обиму у којем је то прописано у законима и међународним правним актима које је дужна поштовати Република Српска. У ванредном стању, постоји могућност ограничавања одређених људских права и слобода наведених у Уставу, сем апсолутних права и слобода, у складу са међународним правом људских права и оних за која је експлицитно наведено у Уставу да се не могу ограничити.

Ванредна ситуација представља ситуацију у којој је за ублажавање и отклањање опасности за становништво неопходно употријебити додатне мјере, снаге и средства уз појачан режим активности, јер опасност није могуће спријечити или отклонити редовним дјеловањем надлежних органа и служби. Ванредно стање је стање у коме је угрожена безбједност усљед одређених догађаја, као што је епидемија. Дакле, може се рећи да је ванредно стање степеница више од ванредне ситуације, када је у питању ниво опасности, јер се оно уводи зато што је безбједност угрожена, а опасност се није могла отклонити ни редовним дјеловањем органа и служби нити додатним мјерама.


Бука препорука

Политика

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.