Ватрогасац из Чернобила је постојао, а његова прича је страшнија него у серији

Стварни ликови су и ватрогасац Василиј Игнатенко и његова супруга Људмила.

BUKA portal / 09. јун 2019

Foto: Ilustracija

ИАКО је од емитирања посљедње епизоде серије Чернобил прошло тједан дана, још увијек се збрајају дојмови на друштвеним мрежама. Екипа која је радила серију у неколико је наврата говорила о настанку серије, а познато је да су готово сви ликови у серији стварни, осим нуклеарне физичарке Улане Кхомyук чији је лик утјеловио све нуклеарне физичаре СССР-а који су помагали професору Легасову у санирању штете након експлозије.

Стварни ликови су и ватрогасац Василиј Игнатенко и његова супруга Људмила. У серији је приказано како Игнатенко одлази гасити пожар у нуклеарној електрани, док његова трудна супруга Људмила остаје код куће. Након тога Василија одвозе у болницу у Припјату, а затим и у Москву, гдје га трудна Људмила посјећује без обзира на опасност. Василиј Игнатенко умире у мукама, а Људмила након тога рађа дјевојчицу која од посљедица радијације умире четири сата након рођења.

 

По неким подацима, Људмила Игнатенко још увијек је међу живима. Има сина и живи у Кијеву. О својој је судбини проговорила пуно прије снимања серије Чернобил, и то у књизи Глас из Чернобила. Људмила је ауторици књиге Светлани Алексијевич испричала да су дан касније она и Василиј требали ићи у Бјелорусију да посјете његове родитеље и да је он од четири ујутро требао бити слободан од дежурства. Реактор је експлодирао иза један сат иза поноћи па је Игнатенко отишао гасити, мислећи да је ријеч о обичном пожару.

Василиј Игнатенко је по државном налогу из Бјелорусије преселио у Припјат радити као ватрогасац. Он и Људмила вјенчали су се 1983. године, а упознали су се још као тинејджери, 1979. године. У књизи је Људмила описала посљедње дане његовог живота и пуно су страшнији него што је то приказано у серији.

"Сваки дан сам упознавала другу особу. Посљедња два дана искашљавао је комадиће својих плућа и јетре. Гушио се у властитим органима. Замотала бих руку у завој, ставила му је у уста и вадила то", испричала је Људмила. Василиј је умро у 25. години и сахрањен је у лименом лијесу испод бетона, због чињенице да је његово тијело и даље било радиоактивно.

 

 
Индеx

Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.