Већи дио живота провели у установама, сада коначно слободни и самостални

 „Осјећам се слободно, могу ићи у град гдје ја хоћу, купујем шта ја хоћу. Добила сам посао, бришем стубиште овдје“, прича Санела, која је од свог рођења била смјештена у разним установама.

BUKA portal / 17. јун 2019

Foto: Ognjen Crnobrnja

Да особе с интелектуалним потешкоћама не морају и не требају бити смјештене у институцијама затвореног типа него да имају једнако право као и сви остали грађани уживати слободу и бити активни чланови друштва – већ годинама потврђује програм деинституционализације који проводи Савез Сумеро.

Активан живот у локалној заједници особа с интелектуалним потешкоћама није непознаница у свијету, али у нашој земљи и даље се потенцира њихов смјештај у институције затвореног и полузатвореног типа. Такво стање покушавају промијенити у Сумеру кроз свој програм „Живот у локалној заједници“ захваљујући којем је до данас 100 особа започело нови живот у становима у различитим бх. градовима. Многе од тих особа већину свог живота провеле су у институцијама. Програм се реализује у пет кантона и десет опћина, а подршку на терену пружа 40 асистената и асистентица у 30 станова и кућа.

 

Фото: Елвир и Маризела

„То су људи за које је у одређеном моменту њиховог живота процијењено да не могу самостално живјети без адекватне подршке, и у том случају једина доступна опција је смјештај и наставак живота те особе у некој установи. То су углавном особе с интелектуалним тешкоћама, барем тако доступни подаци кажу. Нажалост, алати процјене фокусирани су на то шта особе не могу и на основу процијењене 'неспособности' њихов даљи животни пут је смјештај и живот у установи. С друге стране, ми смо доказали и показали кроз програм подржаног становања у заједници и иновативну праксу, да они итекако пуно могу, да они итекако пуно знају и да умјесто да се дефинише шта не могу, показујемо шта могу“, објашњава Харис Хаверић, директор Савеза Сумеро.

Деинституционализација, између осталог, подразумијева да особе које су раније боравиле у институцијама затвореног и полузатвореног типа, добију могућност да се интегришу у локалну заједницу. Након процјене способности особе с интелектуалним тешкоћама за самосталним животом, одређује се и који ниво подршке стручних особа ће бити потребан. Некима је потребна краткотрајна подршка само у одређеним активностима, некима вишесатна дневна подршка, а понекад је ријеч и о интензивној цјелодневној подршци. Како из Сумера наводе, за овакав програм не постоји ограничење када је ријеч о нивоу интелектуалних потешкоћа, те је све само питање начина и врсте подршке која је некој особи потребна. Важно је, ипак, нагласити да је улога стручног тима у једном оваквом програму подршка у осамостаљивању.

„Од асистента, социјалне раднице, и других струка који им дају подршку они добијају само онолико колико је то њима потребно - не да буду његовани и заштићени, него да буду дио социјално укљученог, инклузивног друштва“, каже Хаверић.

„Поново рођени“

Елвир Чуповић је до прикључења програму „Живот у локалној заједници“ цијели свој живот провео у заводима. Прича нам да је за програм сазнао преко интернета и да је сам донио одлуку да промијени свој живот и контактира запослене у Сумеру. Данас у Сарајеву дијели стан са два цимера, а свакодневну подршку им пружа стручни тим. Прича нам како се, откако је дошао у Сумеро, „поново родио“, те добио обитељ, љубав и подршку.

„Прво ми се допао рад, дружење, нови живот, нема кочења и одузимања живота. Слободан си, исто као што сте и ви слободни“, каже Елвир. Наглашава како му значи јер сада има своје купатило, свој простор за спавање, али и самостално управља својим животом, а не онако како други људи желе.

„Зато сам ту изашао из три дома, да могу да живим самостално, да се самостално борим, и да самостално будем свој човјек.“

И Миладинка Јовановић прије укључења у Сумеров програм боравила је 20 година у институцији за збрињавање особа са менталним потешкоћама. Данас, мање од годину након што је дио Сумеро породице, каже да јој је драго што је самостална и живи у стану као у домаћинству. Истиче да сада има одмор када пожели, и да је љепше живјети у стану са двије или три особе него негдје са пуно људи. Она, као и Санела Топаловић, сада живе са својим цимеркама у становима у Зеници. Санела наглашава како јој је важна слобода коју је добила по доласку у Сумеро и прича нам о наизглед малим стварима које су јој сада доступне.

 „Осјећам се слободно, могу ићи у град гдје ја хоћу, купујем шта ја хоћу. Добила сам посао, бришем стубиште овдје“, прича Санела која је од свог рођена била смјештена у различитим установама.

 

 

Сумеро нуди смјештај и подршку за активан живот у заједници не само особама које су раније боравиле у институцијама затвореног и полузатвореног типа него и младима који због интелектуалних потешкоћа и специфичних животних околности немају друго мјесто за живот. Прије него што постану дио програма и крену са новим начином живота, предвиђен је и процес прилагодбе на ново окружење који траје од седам до 45 дана – у становима или у Центру за подршку особама с инвалидитетом који се налази у Вогошћи. То је уједно прилика да се процијене потребе и жеље особе која долази у Сумеро, али и ниво самосталности и дотад усвојених вјештина.

Фадил Даутефендић из Сарајева у Сумеро је дошао прошле године. У стану живи са једним цимером и говори како му значи што има простор који може користити за своје потребе, а посебно за свој креативни рад у склопу филмског тима ФМАГ Студио Продуцтион.

„ФМАГ је настао 2010. године као идеја о снимању филмова, музике и прављења игрица. Хтјели смо направити револуцију у филмској визији код нас у Босни и Херцеговини“, прича 31-годишњи Фадил и објашњава како су направили и посебан канал Сумеро ФМАГ Продуцтион на којем представљају приче и дешавања у Сумеру.

Фото: Харис и Фадил 

И Амер Шедо је у Сумеро стигао прије неколико мјесеци. Његова животна прича обиљежена је боравком у домовима за дјецу без родитељског старања и у хранитељској породици, а након 18. године био је препуштен сам себи. Након пет година покушаја да се самостално издржава, сазнао је за Сумеро и почео са становањем уз подршку. Каже да је задовољан програмом у који се укључио, а у будућности жели, прије свега, да пронађе посао који би му омогућио самосталан живот.

„Прво бих волио да се запослим, да нађем посао, да се осамосталим и кренем свој живот који нисам успио након излажења из хранитељске породице јер је тешко било живјети пет година уназад сам.“

Разбијање предрасуда долази с упознавањем

Проблеми особа с интелеткуалним потешкоћама, нажалост, не престају одмах по изласку из завода, јер нова заједница у коју долазе често и сама има предрасуде према њима. Зато је упоредо с процесом деинституционализације, потребно радити и на рушењу предрасуда које као друштво имамо према особама с интелектуалним потешкоћама.

„Када је у питању деинституционализација и повратак особа из установа у локалну заједницу, у пракси то значи да млади људи који су године провели у институцији излазе из средина које су ограничавајуће за уживање права попут слободе и права на избор и доношење одлука. Нажалост, с друге стране и локална заједница може бити врло ограничавајућа средина уколико нема развијену свијест о особама с инвалидитетом. Циљ и уједно највећи изазов деинституционализације је креирање најмање ограничавајуће околине у којој би сваки појединац имао прилику да остварује свој пуни потенцијал у складу са својим могућностима“, каже Маризела Пезеровић, социјална радница из Сумера. Пезеровић ипак додаје, да отпор у заједници према особама с интелектуалним потешкоћама постоји само до тренутка упознавања с њима. Када се то деси – постају добре комшије.

Фото: Миладинка и Санела

Особе које су у Сумеру запослене као дио стручног тима кажу да за њих радно вријеме често не постоји. Свјесни су да особама којима пружају подршку често требају и када осам радних сати заврши. Управо због тога истичу како у цијелу причу нису укључени само на професионалном него и на личном нивоу.

„На самом почетку је сваки дан био сатисфакција, свако зближавање с њима гдје задобијете њихово повјерење да вам испричају тренутке који су их обиљежили, који су учинили да се осјећају мање вриједним, усамљено, разочарано, гдје с њима проживите то све. Ја сам на почетку говорила да бих ово увела као неко обавезно волонтирање, да људи сруше све своје предрасуде, да дају прилику било коме ко је на маргини друштва“, прича Сабина Машић која у Сумеру ради три године као асистентица у локалној заједници у Зеници.

У Босни и Херцеговини око 3.000 особа је смјештено у различитим установама полузатвореног и затвореног типа за особе с интелектуалним потешкоћама и другим инвалидитетима. Ријеч је о особама различите старости и степена потешкоћа које имају. Процес деинституционализације тече споро, а дио проблема лежи и у чињеници да не постоји довољно слуха надлежних инситуција за његово рјешавање.

Фото: Маризела и Амер

Савез Сумеро стамбене јединице у локалној заједници тренутно има у десет опћина: Зеници, Босанском Петровцу, Јајцу, Травнику, Бугојну, Какњу, Тузли и три опћине у Сарајеву. Како би се концепт проширио и у осталим дијеловима БиХ потребна је пуно већа и систематичнија подршка државе. Тренутно, кантоналне владе финансирају до 70 посто трошкова, док остатак средстава обезбјеђују донатори међу којима се издваја Фонд отворено друштво. 

„Ми смо студиозно урадили анализу финансијских параметара процеса деинституционализације – због државе, али и због себе да знамо на који начин заједно са нашим донаторима можемо ово покренути. Тако смо показали да држава има на располагању ресурсе које би могла преусмјерити на развој сервиса подршке у заједници. Врло су мале разлике потребних ресурса између институционалног модела збрињавања и модела подршке у заједници. Показали смо да се домаћинским односом према доступним ресурсима и приступом који је базиран на људским правима значајно унапређује квалитета живота особа с интелектуалним тешкоћама“, објашњава Хаверић и додаје да је ријеч о одрживом концепту који се може примијенити и на друге угрожене категорије становништва као што су особе с инвалидитетом и дјеца без родитељског старања.
 

Пише: Хилма Ункић/Дискриминација.ба


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.