Ведрана Рудан: Дијете са карактером

Крај је школске године. Унук Крешо јучер ми је рекао да је његова учитељица “крава”. “Злато, не смијеш тако говорити, учитељица није “крава” него су велике врућине, зато си добио двојку из природе.”

Vedrana Rudan / 12. јун 2019

 

Тако је говорио мој син. Крешо се бацио на под. Урлао је, ваљао се по кухињским плочицама, махао рукама и ногама: “Крава, крава, краваа, учитељица је кравааааааа.” Морам вам се похвалити, дијете има десет година, а број ноге четрдесет и један. За рођендан је добио мобител. Чудовиште кошта седам тисућа куна.

Рекла сам оцу мога унука: “Идиоте, син ти има све тројке и двојку из математике, а ти му купујеш мобител.” “Мама!” Хтио ми је нешто рећи, па се зауставио. Има четрдесет и четири године и два метра што не значи да му ја нисам мама. Крешини родитељи сина не доживљавају као невиђеног дивљака, они мисле да “мали има карактер”.

Данас сва дјеца имају “карактер”. Зато јебу матер и оца учитељима, зато су учитељице “краве”, зато маму и тату шаљу “у курац” кад им они, ријетко, али ипак, отму моб из руке.

Крешина цура, зове се Амијанда и наш мали скупа су два тједна и три дана. Јучер су то прославили у пицерији “Хапањамаама”. Комад носи на ноктима само црни лак, у коси зелени прамен у шишкама, ружичасти јој сеже до пола леђа. Амијанда је, то ми је рекла њена мама, такођер “дијете са карактером”. Има све тројке, математику има један јер је “велика тремашица”, а учитељица је “у климактерију”. “Већ”, рекла сам, “њихова учитељица нема ни тридесет година?” “Госпођо, данас се свијет брже окреће”, рече ми Амијандина мама.

Наш Крешо има из вјеронаука пет. “Можда мали има пет из вјеронаука јер пуши велечасноме?” Син је кренуо према мени… На томе је остало. “Мама, наш велечасни је нормалан човјек, има двије кћери, пола градских пословних простора је његово, да жели јебати дјецу отишао би на Тајланд.” “Наш велечасни не јебе дјецу, дјецу јебе велечасни у школи “Хрвоје Први”, рекао је Крешо.

Кад је мали код нас не баца се по поду, не буљи у мобител, пише задаћу, сам себи припрема доручак. Једном сам га, кад је као двогодишњак добио нападај “карактера”, полила леденом водом па смо то ријешили.

Моја дјеца су уз помоћ кухача јако рано изгубила “карактер”. И кћи и син су у комуникацији са мном и данас имају двоје бескарактерне дјеце.

У каквом лудом времену живимо? Свако дијете има карактер, ни један га родитељ нема.

Рудан.инфо


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.