Велик дио природе заувијек изгубљен, а пропада и оно што је остало

Похарани екосустави, загађена вода и зрак, стотине тисућа врста којима пријети изумирање... "Велик дио природе већ је изгубљен, а оно што је остало и даље пропада".

HINA / 05. мај 2019

 

Тако гласи алармантан закључак скупине УН-ових стручњака за биоразноликост (ИПБЕС) који су се овај тједан састали у Паризу, наводи се у нацрту извјешћа од 1800 страница које је Франце Прессе добио на увид.

Вода, храна, енергија, текстил, минерали, лијекови... Природа човјеку даје непроцјењива богатства.

Пољопривредна производња коју омогућују плодна тла и кукци опрашивачи континуираном је порасту, а улов рибе порастао је задњих пола стољећа за 50 посто. Више од двије милијарде људи користи дрво као извор енергије. Између 25 и 50 посто фармацеутских производа потјече из природе. Биљке и микроорганизми имају кључу улогу у филтрирању воде и зрака. Уз то, биљке и оцеани упијају више од половице емисија ЦО2 које су криве за климатске промјене.

Човјек искориштава и загађује природу више него икада. Резултат тога је да "75 посто копненог околиша, 40 посто поморског и 50 посто водених токова данас показује значајне знакове деградације", наводи се у нацрту извјешћа.

Више од 40 посто земљишта сада је пољопривредно или урбано, а само 13 посто оцеана и 23 посто земљишта још се квалифицира као "дивље" и често је јако забачено или непродуктивно. "Више од трећине земљишта и три четвртине водених ресурса користи се за пољопривредну производњу и узгој стоке", по документу. Но деградација тла смањила је пољопривредну продуктивност на више од 20 посто површина, што погађа више од три милијарде људи. А пољопривреда се и даље шири, посебице "на штету тропских шума".

Између 1990. и 2015. површине покривене шумама у свијету смањиле су се за око шест посто, са 4,28 милијарда хектара на 3,99 милијарда.

Будући да готово 60 посто свјетског становништва живи у градовима урбанизирана подручја удвостручила су се од 1992., заузимајући понајприје саване и прерије. Загађење је теже процијенити, али кориштење гнојива расте.

Више од 80 посто вода које се користе на планету завршава у околишу без претходног прочишћавања, а истодобно се "у воде сваке године баца 300 до 400 милијуна тона тешких метала, отапала, отровног блата и другог отпада". Тако "40 посто људи на свијету нема приступ чистој и питкој води".

Оцеани, у којима сваке године завршавају милијуни тона пластике, не стоје боље. Седамдесет тисућа бродова за индустријски риболов покрива "барем 55 посто мора". А "готово 75 посто главних рибљих фондова" данас је исцрпљено или превише изловљено.

Знанственици процјењују да на планету живи око осам милијуна животињских и биљних врста. Но прати се стање само врло маленог броја њих.

Готово 25 посто од око 100.000 врста које је анализирала Међународна унија за очување природе (ИУЦН) за свој познати црвени попис класифицирано је као врсте којима пријети изумирање, а 872 врсте изумрле су у задњих 500 година.

Но текст ИПБЕС-а далеко је драматичнији: између 500.000 и милијун врста наводно је тренутачно у опасности. На основи вишеструких процјена стања врста, "вјеројатно је да најмање милијуну биљних и животињских врста данас пријети изумирање", наводи се у нацрту извјешћа.

Користећи другу методу предвиђања која се темељи на нестанку станишта, знанственици долазе до вјеројатно "разумне" бројке од пола милијуна, међу којима је више од 3000 краљежњака и више од 40.000 биљних врста. Те врсте су "увјетно мртве", јер су вјеројатно већ "осуђене на нестанак" због штете нанесене њиховим стаништима.

Нацрт извјешћа спомиње такођер "опћенито смањење" животињских популација, како на копну тако и у мору, иако се истраживања фокусирају на краљежњаке. Наглашава се и смањење генетичке разноликости.


Бука препорука

Вијести

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.