Вељко Лалић: Зашто нације пропадају

Политичка моћ у сиромашним земљама увек је концентрисана око групе људи која ствара богатство њима самима, док у напредним земљама постоји плуралистички систем и отвореност за долазак нових политичких лидер

BUKA portal / 13. мај 2019

Када је преузео репрезентацију, Радомир Антић ми је у једном интервјуу рекао да га овде највише нервира реченица „Ово је Србија”.

Покушао је да то промени, али је на крају прошао као и Владе Дивац, који се на исту реченицу пожалио у опроштајном интервјуу у Недељнику.

Председник Голден Стејта пре неки дан је рекао како све титуле, а он је водио и шампионски Чикаго, нису донели играчи, већ организација која је довела те играче и од њих направила шампионски тим. Не бих се баш сложио око Джордана, али гледајући прошле недеље НБА и читајући одличну књигу Wхy Натионс Фаил дошао сам до истог закључка, који су додуше на научној основи образложила двојица економских ерудита Дерон Ачемоглу и Джејмс Робинсон.

Успешност нација зависи само од три ствари: институција, институција и институција.

Да пробам укратко да препричам.

Просечан Египћанин зарађује 12 одсто од просечног Американца и има 10 година мањи животни век јер га води уска елита која је организовала друштво за своју личну корист, на рачун огромне већине. Политичка моћ у сиромашним земљама увек је концентрисана око групе људи која ствара богатство њима самима, док у напредним земљама постоји плуралистички систем и отвореност за долазак нових политичких лидера.

Не знам да ли сте нас још овде негде препознали, тек двојица научника на примеру Карлоса Слима и Била Гејтса показују зашто је Мексико толико сиромашнији од Америке, а Слим богатији од Гејтса.

Мајкрософт је имао предуслове да постане успешан, али је прву казну за монопол добио 8. маја 1998. а прву истрагу 1991. У исто време Карлос Слим је у доба свог пријатеља који је случајно био председник Салинас, добио на поклон акције националне телекомуникационе компаније коју је платио из будуће дивиденде!

Уколико данас погледате Гејтса, Стива Джобса, Ларија Пејджа, Безоса и све остале новобогаташе из Силицијумске долине, заједничка им је једна ствар. Сви су ишли на најбоље америчке универзитете где су стекли вештине којим су надоградили своје таленте, као и пријатеље с којима су могли да даље надограђују сами себе.

Економски систем омогућио им је да лако направе компаније, а банкарски да још лакше пронађу новац. Имали су тржиште на коме су лако могли да нађу квалификоване раднике, као и огромно тржиште на које су могли да пласирају своје производе.

И на све то никада нису ни помислили да њихова судбина зависи од било чије политичке воље, нити да неко може да их ухапси, прогони или уништи зато што другачије размишљају.

Безос је, дакле, направио Амазон јер је имао Федеx, због којег ова књига може мени данас да стигне из Америке за три дана, док ми и даље не можемо да развијемо претплату јер Пошта 2019. не може да гарантује да ће у року од три дана да однесе наше новине у Крагујевац?!

Али какве везе има Пошта са нашом географском дужином? Или историјом…

Но, и то су до краја разбили Ачемоглу и Робинсон.

Географска теорија пада већ у Аустралији или на Новом Зеланду, који су богати иако би њихови становници требало да буду мање вредни јер је топло и имају море.

Аргентина је 1920. била једна од најбогатијих земаља света, да би је касније неколико пута уништио не метеор, већ корумпиране политичке елите које су се у свакој пропасти дебело обогатиле.

Друга хипотеза је културна и приписује се Максу Веберу и супериорности протестантске радне етике пошто су индустријску револуцију најбоље прихватили Енглези и Холанђани.

Али ни она не важи на примеру две Кореје, две Немачке, или чињенице да су најмоћнију земљу света населили Британци пошто су претходно закаснили да се искрцају на бољој земљи коју су заузели Шпанци и Италијани.

Неке грешке, ипак, не могу да се исправе генерацијама. Муслимани и даље не могу да се опораве од одлуке Мехмеда Првог да не дозволи штампање књига после Гутенберговог открића, као што ће и нама требати деценије да надокнадимо информатичку револуцију која је прошла поред нас деведесетих.

Једина гора ствар од уништавања институција, ипак, како доказују ови научници, јесте подељеност друштва. Сомалија је најсиромашнија држава света јер нема ни институције ни централизовану власт, већ девет кланова који владају земљом.

Каква онда будућност може да очекује ову земљу уколико се у њој уништавају све институције осим једне, и која је све подељенија сваког дана?

Не знам, погледајте Радомира Антића…

Или се надајте да ће нови Джордан да буде Србин.

Преузето са Недељник.рс


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.