Виктор Иванчић: Планински зрак

Одломак из трилогије Радници и сељаци – Планински зрак – Вита ацтива, која ускоро излази у издању Фабрике књига и Пешчаника. Планински зрак је кратки роман о доживљајима аутора који је деведесетих по казни био мобилисан

Viktor Ivančić / 09. мај 2019

Foto: BUKA

 

Планински зрак је кратки роман о доживљајима аутора који је средином деведесетих по казни био мобилисан. Све што је ту описано да се догодило у војном кампу за обуку регрута сушта је истина и може се догодити свакоме од нас.

Напредовање у служби

– Војник Лидмар покорно се јавља на дужност!

– Мирно, војниче!

– Мирно сам, покорно јављам!

– Јеси сигурно сасвим мирно?

– Сасвим мирно, покорно јављам!

– Не мичеш никојим курцем?

– Никојим, господине!

Лидмар је стајао у ставу мирно испред Хајербија. На себи је имао војничку капу, војничку блузу и излизане цивилне хлаче с рупама на кољенима. О десном рамену носио је пушку. Испод пожутјелих бркова, недостајао му је ред предњих зуби, све до очњака. Уста су му била развучена у осмијех, који се никад није склапао, иако му је брада била уска и шпицаста. Изнад осмијеха, налазио се велики квргави нос. Из њега су вирили густи снопови длака, као бусени траве. Хајерби се такођер испрсио и положио руке уз тијело. У лијевој руци држао је лименку пива.

Лидмар је био умоболник из Доњег Стрмогора. У Караулу је дошао с осталим цивилима, њишући се на запрежним колима. Док су жене и старци јаукали, Лидмар је гледао у небо и мирисао осушене клипове кукуруза. Такођер је салутирао, подижући испружени длан уз сљепоочницу, када је пролазио крај војника. У Доњем Стрмогору спавао је по стајама, мијењајући једну за другом. Сељани су му навечер остављали остатке од вечере да се прехрани. По дану су га завитлавали, или га нису примјећивали, или су га тјерали с њива када им је сметао при раду.

Не зна се кад је Лидмар скренуо с памети, говорили су, али скренуо је врло темељито. Сада је стајао у ставу мирно испред Хајербија. Хајерби је нишанио погледом у носну кост између његових очију.

– Јебеш ли шта, војниче?

– Покорно јављам, не јебем ништа, господине!

– Не јебеш живу силу?

– Не јебем живу силу, покорно јављам!

– Ни непријатељску живу силу?

– Не јебем непријатељску живу силу, господине!

– Обратно то треба, војниче Лидмар, обратно!

– Покорно јављам, јебем непријатељску живу силу, господине!

– Исправно, војниче, исправно! Јебеш ли је на свим фронтовима?

– Јебем је на свим фронтовима, покорно јављам.

– Шта ради непријатељска жива сила док је јебеш?

– Ужива, господине, хе­хе, миче гузовима и ужива…

– Обратно то треба, војниче Лидмар, обратно!

– Не ужива, покорно јављам, непријатељска жива сила, овај…

– Урличе, сквичи, вришти…

– Покорно јављам, непријатељска жива сила урличе, сквичи, вришти…

– Док је јебеш?

– Док је јебем, господине!

– Одлично, војниче Лидмар, одлично!

– На услузи, господине!

Оскар је сједио на зиду, десно од Лидмара и Хајербија, и отпијао пиво из лименке. Повремено је одмахивао главом, лијево-десно, и колутао очима. Претпоставља се да му је било угодније одмахивати главом него отпуштати из себе смијех. Хајерби се још јаче испрсио према Лидмару.

– А што ће ти та пушка, војниче?

– Да браним домовину, покорно јављам.

– Јеси довољно здрав да је носиш?

– Врло сам здрав, покорно јављам.

– Што су рекли лијечници?

– Лијечници су рекли да сам идиот, господине.

– Одлично, значи здравији од осталих!

– Најздравији, покорно јављам!

Хајерби је задовољно отпио гутљај пива из лименке. Затим је поново положио руке уз тијело и испрсио се.

– А у кога ћеш пуцати с пушком, војниче?

– У непријатеља, господине.

– У непријатељску живу силу?

– У непријатељску живу силу, покорно јављам.

– Али њу смо већ јебали, ако се добро сјећам?

– Тачно, господине, њу смо већ јебали.

– Значи, пуцаш у јебену непријатељску живу силу?

– Тако је, господине, пуцам у јебену непријатељску живу силу.

– Напуцаваш јебеног непријатеља?

– Јебеног непријатеља, покорно јављам.

– А може и обратно, да јебеш напуцаног непријатеља?

– Може и обратно, господине, како се нареди.

– Исправно, војниче Лидмар, исправно!

– На услузи, господине!

– Свиђа ми се твој став, војниче, домовина ће с тобом бити врло задовољна.

– Врло, врло задовољна, господине.

– А да креснеш и њу, па да буде сасвим сретна?

– Креснићемо, покорно јављам, ако се нареди.

– Кресни је, ко је јебе!

– Војник Лидмар је јебе, покорно јављам!

Сада се Оскар гласно нацерекао. Онда је снажно одмахивао главом, лијево–десно, као да тиме жели камуфлирати смијех. А да оставиш мало Швејка на миру? добацио је Хајербију. Хајерби је прешутио његов приједлог. Само је отпио гутљај пива из лименке и поново се испрсио према Лидмару.

– Користиш ли икад мозак, војниче?

– Покорно јављам, не користим.

– Откуд знаш да га не користиш ако не користиш мозак?

– Не знам тачно, господине, можда га и користим.

– У сваком случају, ако га и користиш, то је као да га не користиш, је ли тако?

– Тако је, покорно јављам.

– Исправно, војниче, исправно! Некориштење мозга је највећа војничка врлина!

– Највећа, највећа, господине.

– Још боље је кад га користиш, али је то као и да га не користиш. То је урођена војничка врлина!

– Захваљујем, господине.

– Војниче Лидмар, пред тобом је блистава војна каријера!

– Блистава, блистава, покорно јављам.

– Ако тако наставиш, догурат ћеш до капетана!

– На заповјед, господине! – рекао је Лидмар. Затим је салутирао, окренуо се на пети и кренуо према напријед енергичним корацима.

– Гдје ћеш, Лидмаре, јебо га ти?! – узвикнуо је Хајерби. Лидмар се укопао на мјесту.

– Покорно јављам, идем догурати до Капетана!

– Што ћеш догурати?

– Наћи ћу нешто успут, покорно јављам!

– Да догураш до Капетана?

– Тако је, господине!

– Па ваљда се онда морамо договорит и што да му догурамо, а?

– Како се нареди, господине. На заповјед!

– Ајде, кад си навалио, догурај му ону зграду!

Хајерби је климнуо брадом према згради у којој се налазио војнички магацин, удаљеној педесет метара. Лидмар је салутирао, окренуо се на пети и кренуо према њој енергичним корацима. Рукама је широко ламатао у истом ритму. Дошавши, наслонио се лијевим раменом на зид зграде и гурао је. Зграда се није мицала. Затим се Лидмар окренуо леђима и гурао је лопатицама и кичмом, одупирући се ногама о тло.

Оскар се устао са зида. Згњечио је руком празну лименку пива и рекао:

– Јебига, Хајерби, сад си мало претјерао!

– Ја претјерао? Ово је природан слијед ствари, човјече! Тко сам ја да реметим природне токове?

– Претјерао си, Хајерби, прекини то срање!

– Тебе мучи невјерица, момче. У ратним околностима војска је у стању учинити чуда. Можда је макне, јеботе!

– Немој ми тих циничних пиздарија, Хајерби. Нашао си на коме ћеш се иживљавати!

Хајерби је одшетао до зграде коју је гурао Лидмар. Тамо му је нешто говорио, а онда се, заједно с њим, вратио назад. Отворио је лименку пива и пружио му је у руку. Лидмар ју је, у једноме цугу, искапио до дна.

– Јеси сад задовољан? – упитао је Хајерби Оскара.

Оскар није одговорио. Припалио је цигарету и испухивао дим кроз нос.

– До малоприје је и он био задовољан – рекао је Хајерби, показујући палцем према Лидмару.

– Задовољан? Е па, јебига, имаш прилично необична схваћања о задовољству, нарочито туђем – рекао је Оскар.

– Био је у додиру са стварношћу, за разлику од тебе.

– Аха, супер му је била стварност!

– А ти вјерујеш да је твоја друкчија?

– Не ради се о мени и о томе што ја вјерујем.

– Али ради се управо о томе. Ако упорно не прихваћаш стварност, немаш право доносити никакве судове. Међутим, тебе распижђује управо то што Лидмар судјелује. Јебига, он се не измиче! Стварност је окрутна, стварност је у курцу, али човјек је, за разлику од тебе, с њом у додиру.

– Збиља? Ја сам мислио да је био у додиру с јебеном зградом!

– Барем је знао што гура, човјече! Зашто мислиш да икоме помажеш ако га уназадиш на своју разину?

– Лидмар је виша разина?

– Ти не разумијеш, је ли? Нема вишег и нижег. Није више у игри горе и доле. У игри је само напријед и назад.

– Лидмар је, значи, „напријед“?

– Точан одговор. Лидмар је наша будућност.

Фабрика књига, мај 2019.

Пешчаник.нет, 09.05.2019.


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.