Вирусолог из Тел Авива: Ризик од поновне инфекције Ковидом-19 већи је код оних који су болест прележали са лакшим симптомима

Наталија Фројнд је вирусолог и шеф лабораторије за Реакције људског тела на универзитету у Тел Авиву.

RADIO KARANTIN / 27. октобар 2020

Наталија Фројнд је вирусолог и шеф лабораторије за Реакције људског тела на универзитету у Тел Авиву.

За подкаст Радио Карантин говорила је о раду који су она и њен тим објавили ових дана рад а у којем износе веома занимљиве закључке о реакцији људског организма на инфекцију корона вирусом; конкретно на то шта и у којој мери стимулише производњу анти-тела и како то утиче на опасност од ре-инфекције.

 

Ова студија има два дела. У првом, који смо започели по избијању епидемије у Израелу, поставили смо питање да ли постоји веза између тежине болести и интензитета производње антитела код заражених. Знамо да многи људи могу да се заразе и да остану асимптомачни или да имају благе симптоме, док има и оних са компликацијама од којих неки чак и умру. И ту се поставља питање какав је одговор имуног система и антитела. Да ли људи са благим симптомима унапред имају велики број антитела па се зато код њих болест не закомпликује или је обрнуто? То је било прво питање. Друго је било да видимо да ли можемо детаљније да окарактеришемо реакцију антитела на болест и да евентуално изолујемо антитела која неутрализују болест, да бисмо из тога научили како се тело бори против корона вируса и евентуално видимо да ли се на основу тога може направити терапија. 

Наталија Фројнд даље каже да су она и колеге у првом тренутку били затечени оним што су открили.

На наше изненађење открили смо да људи који имају благе симптоме или их уопште немају, нису имали ни антитела на корона вирус. Њихова реакција је била веома слаба у смислу неутрализације вируса. На први поглед то јесте нелогично, али ако мало боље размислимо видимо да заправо има логике. Када вирус направи озбиљну штету у телу, што се дешава код теже оболелих људи, он истовремено изазива и велику реакцију имуног система. Имуни систем реагује на инфекцију, а не обрнуто. Значи, тамо где има пуно вируса организам производи пуно антитела. Зато код пацијената који су имали тешко обољење, који су завршили у болници или чак на респиратору, а који су сада добро и немају више вирус у себи - они сада имају висок ниво антитела, што је последица интензитета инфекције. Са друге стране, они који нису имали симптоме или су им били благи, код њих интензитет инфекције није био толики да изазове значајнију имуну реакцију. То нас доводи до оног проблема поновне инфекције где видимо да постоји могућност да се они који су имали благе симптоме лакше поново заразе. 

Професорка Фројнд наглашава да је ово истраживање рађено на узорцима крви узетим само шест месеци након заражавања и да се дугорочне последице инфекције по имуни систем још не знају. У краћем року, закључак њеног тима је да они са блажом „сликом“ имају већи ризик од поновне инфекције. 

Људи који су имали тежи облик болести имају одлична антитела која могу да неутрализују вирус и спрече га да поново нападне ћелије. То значи да су они безбеднији. Е сад, из ранијих истраживања знамо да антитела која се боре против корона вируса не остају дуго у организму. Због тога не верујем у имунитет крда и не знам у којој мери ћемо сви заиста постати имуни на вирус. То никако није добра вест, али то је оно што видимо. Са друге стране, ако добијемо добру вакцину или третман, онда би нам ово сазнање заправо помогло. Значи, висока концентрација вируса у телу стимулише реакцију имуног система. Ако је заражена особа здрава и није у некој ризичној групи, онда је имуни систем успео да заустави вирус па та особа није развила озбиљније симптоме. Негативна последица овога је да у телу није било довољно честица вируса које ће стимулисати такву реакцију која ствара имунолошку меморију неопходну да спречи евентуалну поновну заразу. Код старијих људи који имају друге, хроничне болести као дијабетес, рак или само висок крвни притисак, све те болести спречавају јаку реакцију имуног система. Зато су такви пацијенти подложни компликацијама од ковида. И има још нешто, а то је да старији људи лошије реагују на вакцинацију у смислу да је код њих способност организма да производи нова антитела смањена.

Епидемиолози у Србији често кажу да је вирус ојачао или, нешто ређе, ослабио. Шта то значи - како један вирус јача или слаби?

Доказано је да вируси мутирају током времена. То се на пример десило са вирусом ХИВ који изазива сиду. Он је током 30 година епидемије ојачао и постао опаснији. Међутим, Сарс Корона Вирус-2 је другачији од ХИВ-а, или од вируса грипа који такође напада дисајне путеве и плућа али је подложнији мутацијама. Сарс Ковид-2 је генетски стабилан РНК вирус и доста је велики, што значи да приликом умножавања у ћелијама не мења свој генетски састав и сам може да исправља грешке, за разлику од ХИВ-а. Постоје ипак грешке, постоје мутације које доводе до тога да вирус буде јачи или слабији, али нема доказа да је прошао кроз значајније промене за ових десет месеци.

Шта смо и колико за ових десет месеци научили о корона вирусу?

Научили смо много. Научили смо да је највероватније дошао од слепих мишева и да овакав тип вируса може да пређе са животиња на људе и да ће се то дешавати и убудуће. Научили смо да људи могу да постану имуни на вирус, али не увек. Комплетан научни свет се окренуо ка овом вирусу јер за последњих 100 година нисмо имали овакав проблем. Видимо да су се они који су последњих година радили на борби против рака или сиде сада посветили Ковиду, да виде да ли се то што су открили може употребити овде.

Шта научници попут вас очекују у наредном периоду када је борба против Ковида-19 у питању? 

Дефинитивно очекујем вакцину и ту је постигнут огроман напредак. Израда једне вакцине обично траје десет година, углавном због недостака новца и регулаторних препрека. Сада су та уска грла отклоњена и постоји спремност да се уложи колико год новца треба, као и да се ублаже процедуре, што наравно може да буде и лоше. Тренутно је шест вакцина у завршном делу треће фазе и нека од њих би могла бити одобрена у наредних неколико недеља. Ту бих била опрезна јер још не знамо колико ће та вакцина бити ефикасна. Не заборавимо да је вакцина против туберколозе направљена пре сто година па и даље милион ипо људи годишње умре од туберколозе, а главни лек су још увек антибиотици. Имамо такође и грип где је вакцина ефикасна у тек 40 посто случајева. Значи, још не знамо колико ће вакцина бити ефикасна, колико доза ћемо морати да примимо. Можда ће то бити три дозе у размаку од четири месеца свака а не знамо ни да ли ће нам донети трајну заштиту или само на годину дана. Зато истовремено мора да се ради на терапеутском фронту, а то значи да нађемо лекове који ће помоћи најугроженијим пацијентима. И трећа ствар коју очекујем јесте напредак на пољу дијагностике. Ако будемо у стању да брзо откријемо инфекцију, моћи ћемо ефикасније да прекинемо ланац ширења заразе.

Водећи шведски епидемиолог Андрес Тегнел изјавио је недавно да ће борба против корона вируса трајати бар неколико година и да ће бити пуна неизвесности. Да ли се слажете?

Мислим да треба психички да се припремимо да ће корона вирус остати са нама бар у непосредној, а можда и у нешто даљој будућности. Потрајаће неколико година и можда ћемо сваке зиме имати епидемије. Надам се да ће до тада један број људи стећи имунитет и да ће бити нових лекова и третмана, нових начина превенције и дијагнозе тако да можемо да живимо са вирусом. 

Израел је прва земља која је поново увела строге карантинске мере, потпуни карантин по други пут. Каква је ситуација у вашој земљи?

Овде се водила велика дебата о томе да ли су те мере оправдане и да ли се плаћа превисока цена. Карантин помаже током тих неколико недеља колико траје. Али шта после, кад људи постану гладни друштвених контаката и поново почну да излазе? Онда број позитивних случајева поново почиње да расте. Ипак, могу да кажем да карантин делује и то уопште није спорно. Ми смо већ три недеље у карантину и стопа прокужавања је драстично смањена. Били смо на скоро десет хиљада позитивних дневно, сада смо на око 800. Осим тога, Израел је другачији од рецимо Шведске, коју сте споменули. Свака земља има своју културу. Израелци држе до породичних веза, живимо у густо насељеним градовима, људи воле да се друже, да су у гомили, а при том ми баш и нисмо нација која воли да поштује правила.

Балкан је сличан.

Да, знам, имам пуно пријатеља из Србије и видим да има доста сличности. Углавном, из тих разлога смо подложни инфекцијама. Људи живе на малом простору, има пуно верника који иду на молитве, јер ово је сезона верских празника, тако да ситуација није лака. Сада се прича о постепеном ублажавању мера, о враћању основаца у школе, тако да се надамо да ће у наредних месец дана доћи до постепеног ублажавања ових веома драстичних мера.

Како ви као научник оцењујете те мере? Политичари стално причају како је неопходно наћи равнотежу између спречавања ширења заразе и очувања економије?

Да, нисам политичар и трудим се да не упуштам у политичке расправе. Још увек учимо. У почетку, пре десет месеци, нисмо знали ништа о овој болести, сада знамо много више и још увек учимо. У Израелу је током првог таласа инфекције све остало отворено, наш премијер је говорио грађанима „слободно излазите, проводите се, живите свој живот“. И људи су га послушали па смо имали веома високу стопу инфективности. Ја не доносим одлуке, али мислим да морамо да уложимо у оно што ће нам омогућити да живимо са корона вирусом, а то су болнице, лекари и друго медицинско особље које ће бити спремно да прими велики број нових пацијената, јер тренутно ту имамо уско грло. И морамо да улажемо у лекове који ће скратити период који пацијенти проводе у болници и олакшати ситуацију онима у критичном стању.

 

Подкаст Радио Карантин праве Јелена Виссер и Александар Коцић. Све епизоде подкаста  можете чути овде.


 


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.