Вјекослав Домљан отворено: Слиједи емиграција у подземлје! Отпуштање радника, смањење плата и пад профита

Професор економије Вјекослав Домљан упозорава да ће ускоро доћи до отпуштања, смањења плата и профита те затварања фирми и 'емигрирања' у подземлје.

Milovan Matić / 27. април 2020

Buka

Због свега тога је, како каже, неопходно што прије направити нове стратегије развоја утемељене на 4Д тј. на дигитализацији, декарбонизацији, депозитизацији и дијаспоризацији.

Он у интервјуу за Буку наводи да је тренутно глобална економија у рецесији и да ће се тешка економска ситуација дефинитвно прелити и на Босну и Херцеговину.


"Глобална економија је у рецесији. Долази до снажног пада производње, повећава се незапосленост, стварају се буджетски дефицити, расту јавни дугови  и сужавају платне биланце.  Глобална производња ће пасти за око 3.0%. 
Еуропске земље на које је БиХ највише навезана и одакле долази највише девизних дознака, имаће два до три пута већи пад од глобалног пада тј. пад БДП између 7 и 9 посто.  У сваком случају, кад закаже еуропски мотор тј. Њемачка, код које би пад могао износити  око 7%, то ће осјетити цијела Еуропа, па тако и БиХ", рекао је он..

Професоре Домљан, шта је то што нам је ова пандемија открила о систему на чијим основама почива свјетска и европска економија?


Пандемија показује да се с кризом најбоље носе земље у којима је повјерење у владу највеће. Ни највеће демокрације, попут САД, Уједињеног Краљевства, Њемачке, Француске и Италије се нису најбоље носиле с короном, јер, како показују анкете јавног мнијења, 60-70 посто грађана сматра да институције не дјелују за добробит грађана него за добробит имућних елита и 46-66 посто сматра да земље воде корумпирани политичари 

Стање је далеко теже у анокрацијама, у којима су власти силом тјерале грађане у куће, понегдје и завођењем ванредног стања. Но, у дикатурама је стање и горе, јер међу њима и оних у којима су власти чак забраниле ријеч корона као и ношење маски.

Очекујете ли да ће корона промијенити цијелу свјетску економију како многи говоре?

Након ванредних догађаја, а пандемије су такав случај, државе постају веће. А тај раст прати раст јавног дуга и пореза, али и инфлација као начин 'отплаћивања' тих дугова. Ако се раст цијена буде држао под контролом, период рјешавања проблема ће се продуљити.

У земљама попут БиХ које немају штампаћи строј и имају симболичне директне порезе, фискални терет ће пасти на грађане кроз ПДВ и раднике кроз социјалне доприносе. То су уграђени дестабилизатори економије.
Диљем свијета владе шаљу милионе чекова кућанствима и фирмама. С друге стране, државе „не убиру“ порезе јер су фирме затворене. Стога ће дефицити буджета, примјерице код земаља високог дохотка, прећи 10% БДП, код САД чак 15% БДП, чак и да сад крене нормализација. Јавни дугови у тим земљама ће, у просјеку, досегнути величину БДП-а.

Што се тиче земаља ниског и средњег дохотка, пријети им проблем отплате вањског дуга уз истодобну нужност новог задуживања. Стога већ постоји низ иницијатива да им  се олакша ситуација, примјерице земљама попут БиХ које немају монетарну политику на располагању. 

А шта је са БиХ? Како ће ова економска криза у свијету уицати на економију у нашој земљи?

БДП ће пасти преко 5%, а дефицит текуће биланце прећи 7% БДП. Унутарња неравнотежа ће се исправљати преко радника и послодаваца приватног сектора кроз отпуштања, смањења плаћа, смањивање профита, затварање фирми и 'емигрирања' у подземлје.

Што се тиче вањско-економске неравнотеже, БиХ нема економских инструмента за њену успоставу, па се уравнотежавање врши искључиво преко  тржишта. Но, економија, чија се конкурентна предност темељи на јефтиним факторима производње, попут радне снаге и природним ресурсима, нема могућност велике извозне зараде. Стога ће бх. економији требати дуље раздобље да се врати на своју дугорочну стопу раста од 3% и достигне разину дохотка који је имала почетком 2020. године.

Кад се стање с пандемијом смири, вал исељавања ће се наставити, јер БиХ неће успјети акцелерирати стопу раста све до друге половице 2020-тих. Иду локални избори, иза тога трећа година опћег изборног циклуса, у којој се не подузимају реформе чак и кад би се и имало, тако да снажнијих стопа раста и повећања животног стандара неће бити барем до 2025.

Шта је онда оно што је сад пред владама и Савјетом министара да би се опоравила привреда, али и цијело друштво које је финансијски погођено?

Власти би требале донијети нове стратегије развоја утемељене на 4Д тј. на дигитализацији, декарбонизацији, депозитизацији и дијаспоризацији. Треба што шире отворити врата дигиталном подузетништву, пребацивати производњу електричне енергије с угља на обновљиве изворе, дићи банке на разину земље, увести регионалне штедионице и локалне задруге те што више привлачити капитал и знање дијаспоре.

С ригидним финанцијским системом, утемељеним на цурренцy боарду и с банкама као монополима кредитно-депозитног система – нема снажнијег развоја приватног сектора. Од 23 послијератне године стопа домаће штедње је само у раздобљу 2017.-19. била позитивна и претварана у позитивну националну стопу штедње тек захваљујући ино дознакама. Уз „увоз штедње,“ која је наличје дефицита текуће биланце, успијевало се исфинанцирати 5-7 милијарди инвестиција годишње. 

Кад је стопа националне штедње испод 30% БДП, ту нема снажног раста, а у БиХ је дупло мања. Но, никад ММФ, глобални промотор тржишне економије, није тражио увођење конкуренције на кредитно-депозитно тржиште. А већ би та финанцијска реформа донијела два процентна поена раста. Рад с дијаспором би донио доданих 1.5-2 процентна поена. И ето седам посто раста, и  БиХ на прагу економског чуда.

Може ли БиХ, водећи се овим што говорите, на неки начин покушати искористити ову ситуацију и кризу претворити у прилику?

Може. До привлачења капитала нужног за финанцирање дефицита текуће биланце и финанцирање инвестиција и економског раста може се доћи пројектним финанцијама. Шпанија је прије десетак дана отворила највећу соларну фарму у Еуропи од 500 МW, а нову од 590 МW ће отворити догодине. Ти капацитети су довољни да се Алуминиј дигне на ноге, а новац има бх. дијаспора. Дијаспори, а и бх. грађанима у случају сличних пројеката, то улагање у вриједносне папире би послужило као замјена за мировински фонд. Истодобно би банке биле изложене конкуренцији и принуђене повећати каматне стопе на штедњу, коју пласирају по каматним стопама већим од стопе раста БДП. Ето како се  годинама одржава ситуације да су банке преликвидне и препрофитабилне, а подузећа неликвидна и у губицима. 

Да је ово изводљиво показала је Кенија 2012. год. кад се обрачунавала с глобалном рецесијом. Тад су кенијски банкари ишли министру финанција да се жале на нелојалну конкуренцију електропривреде која је емитирала обвезнице. Но, кенијски министар их је ногирао док их бх. министар дочекује компрадорски раширених руку. 


 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.