Воће, поврће, млијечни производи... Једним кликом до преко 1.000 домаћих производа!

У потрази за домаћом храном

Tatjana Čalić / 13. јул 2021

Једна од првих web апликација која је препознала важност куповине и промоције домаћих производа је Фармер.ба. Иза ње стоје браћа Нермин и Неджад Надаревић, захваљујући којима дословно кроз два „клика мишем“, на вашу адресу долази млијеко из Зенице, сир из Бањалуке или Блидиња, домаћи пекмез од шљива из Прозора, свјежа риба из Горњег Вакуфа, јаја препелице из Сарајева, домаће брашно из воденице из Доњег Вакуфа...

Сама идеја за овакву страницу настала из врло практичних разлога - имати на свом столу здраву, домаћу храну чије се поријекло зна - а четири године послије, Фармер.ба је мјесто које окупља, не само произвођаче, него и људе који цијене домаће производе, људе из струке и све оне које занима пољопривреда и производња хране.

У вријеме пандемије, креирали су и Вибер групу ради брже комуникације, а на сајту има и  рубрика Питај Агронома, гдје већ постоји база питања и одговора из поља воћарства, ратарства, повртларства, која је свима доступна.

То се показало као нужно јер се од појаве корона вируса повећао и број људи који желе да купе домаћи производ, али и оних који се желе бавити пољопривредом за своје личне потребе, па траже саднице воћа, расад поврћа, сјемена и слично. 

„Пишу нам људи како сада имају више времена и „комад“ земље, те се интересују гдје се може купити сјеме, алат. Скоро нам се јавио човјек који нам је рекао да никад у животу није мотику у руке узео, али ће сад са својом породицом покушати уредити своју башту, што нас свакако весели. Ето, видите шта нам је урадио један вирус за мјесец дана? Замислите само шта би се десило да се све границе затворе, да нема увоза?“, пита се Нермин и додаје: „Наше је мишљење да би ова ситуација требало да врати произвођаче на њихово заслужено мјесто и да дословно буду у врху листе наших сарадника и ту остану. Често говоримо да, уколико имате свог  зубара, аутомеханичара, доктора, у самом врху ће ускоро бити и пољопривредник. Тај однос купац-произвођач је јако битан и кад једном успоставите ту сурадњу, бенифити за обје стране су велики. Ви имате провјерену и здраву храну која је узгојена дословно у вашем комшилуку, док произвођач има сталног купца и не боји се да неће имати коме продати своје производе“.

Кад су покренули платформу www.фармер.ба примарно је било, истиче Нермин, представити произвођаче који стоје иза свог производа. Међутим, врло брзо су увидјели да има јако пуно простора за проширење њихове идеје, тако да су врло брзо кренули и у реализацију он-лине продаје, израде он-лине продавница за сараднике у склопу www.фармер.ба, путем којих своје производе могу продавати на било коју адресу у БиХ.

Засад он-лине продају само херметички затворене производе, од сокова, джемова, зимница, па све до чајева и пчелињих производа који долазе на било коју адресу у врло кратком временском периоду. Било је доста и позива од људи који продају месо или друге производе,  али пошто нису били регистровани, браћа Надаревић нису пристала на сарадњу. 

„Сурађујемо само са провјереним произвођачима, са којима имамо јасан договор и информацију о квалитети производа и који, наравно, стоје иза свог производа. Та нам је веза јако битна и сад функционише јако добро“, истиче нач саговорник.

За сада у склопу Фармер.ба има око 150 произвођача, са преко 600 производа. Већина сарадника, каже Нермин, има своје он-лине продавнице у склопу Фармер.ба, док имају и сараднике који пласирају своје свјеже производе кроз њихову платформу. 

Управо су ових дана кренули у промоцију малих произвођача који имају у понуди свјеже поврће и који имају властиту доставу за одређене градове и мјеста, тако да овом приликом наш саговорник позива произвођаче из БиХ који се баве пластеничком производњом и продајом свјежих производа да им се придруже. 

Кад су покренули платформу, прије скоро четири године, присјећа се Нермин, није било баш лако - имали су неке произвођаче који нису имали ни е-маил, а о неким другим промотивним дигиталним рјешењима није било ни помена: „На нашим просторима овакав вид промоције у то вријеме је био дословно у самим повојима и код нас се човјек баш и не труди да мијења ствари набоље, нека иде како иде, како сам научио од раније. Једноставно се бојимо промјена и доста су Балканци „уљуљани“ у своје сигурне луке. Тешко је било све то измијенити, створити повјерење код произвођача, код грађана, који баш и не вјерују свакоме на прву. Ипак се ради о прехрамбеним производима и ту смо баш морали доста радити на самом повјерењу и изградњи оваквог једног модела сурадње и увезивања. Ми смо на самом старту одлучили да ћемо радити само са регистрираним произвођачима и држимо се наше одлуке. Сваки произвођач има јасно представљене податке у склопу www.фармер.ба од адресе, до контакт телефона, описа производа, гдје наши грађани могу директно контактирати произвођача и посјетити га на адреси. Наш мото је представљати и продавати производе који имају „име и презиме“, своје јасно поријекло“.

Наглашава да се од тих почетака доста тога промијенило, јер је он-лине писменост расла код људи, па и сама могућност да више сазнају о здравој исхрани. 

„Имамо сад и генерацију младих мама и тата, писмених и освијештених људи, који хоће да знају одакле је та храна коју дају својим бебама, дјеци, и то је за сваку похвалу. Такви људи мијењају и саме произвођаче, њихов однос према производњи, јер су доста захтјевнији, али су спремни и тај производ платити скупље“, истиче наш сговорник.

На наше питање у вези са мјерама које су сада актуелне, а тичу се промоције сјетве, и које представљају краткорочно рјешење, јер без јасне стратегије и промјене односа према пољопривреди, ова ситуација неће бити искориштена, па ће и у пољопривреди све остати исто, Нермин каже да је ово комплексно питање, које тражи доста времена да се покуша наћи прави одговор: „Наше је мишљење да храна не може пропасти, уколико имате као произвођач јасан план гдје и у којем правцу идете. Са друге стране, било је ситуација кад се производ једноставно није имао коме продати, јер је тржиште било претрпано са таквим производима. Требало би бити више систематично и јасније координирано, са јасним планом ко шта и гдје узгаја, па не можемо сви узгајати парадајз и паприке или аронију? Ми у задње вријеме, посебно из западних земаља, имамо упите за неке производе који се уопће не производе и не припремају у БиХ. Ту је највише упита за сушеним органским производима. Нажалост, на државном нивоу немамо министарство пољопривреде, него је све подијељено на ентитете, затим на кантоне и општинске нивое и ту има јако пуно проблема, од потицаја, па даље“.

У сваком случају, наглашава наш сговорник, закључак је јасан - производња хране и пољопривреда су велика предност овога подручја, питајње је само да ли је и порука јасна - прије свега надлежним институцијама, а онда и свима нама, да је крајње вријеме да се посветимо развијању домаћих капацитета и производа.

“Сами можете примијетити да на сваком кораку имамо увозне производе, од воде, поврћа, али и других намирница које можемо и сами произвести. Оно што је у свему најгоре јесте да су управо ти увозни производи и најјефтинији, за којима нажалост посежу наши грађани, првенствено из економских разлога. Може се примијетити нпр. увозни ајвар, који је дословно четири пута јефтинији од домаћег, али је питање одакле нам долази тај производ, да не говоримо о квалитети”, истиче на крају разговора за Буку Нермин Надаревић, додајући да не требамо измишљати “топлу воду”, већ само погледати шта раде неке друге земље: “У западним земљама можемо примијетити да је однос друштва према произвођачима хране сасвим другачији, посебно кад је ријеч о органским произвођачима. Пази се шта се купује, одакле долази та храна и свакако је нагласак на куповини домаћих производа, јер тај новац остаје у држави и њеним грађанима.”


Бука препорука

Економија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.