Водеће банке улажу близу 1 милијарду евра у контроверзне ријечне бране на Балкану

Мултилатералне развојне банке финансирају велики број хидроелектрана у националним парковима, мјестима која припадају свјетској баштини и заштићеним зонама широм Балкана

Buka / 05. јануар 2016

Међународне банке су уложиле милионе евра у велики број хидроелектрана у националним парковима и еколошки заштићеним подручјима на Балкану, указује нови извјештај.

Од 1640 планираних и текућих пројеката у Босни, Македонији и Албанији, пола ће бити изграђено у националним парковима, мјестима која припадају свјетској баштини и  која  је Европска унија заштитила у оквиру пројекта Натура 2000. Студија организације Банкатцх открива да су банке уложиле најмање 818 милиона евра у 75 пројеката за које је било могуће пратити улагања. Тридесет пројеката налази се у заштићеним подручјима.

 “Ови пројекти ће створити веома лошу слику о обновљивој енергији на Балкану,” казала је Пиппа Галлоп, једна од аутора извјештаја.

“Чак и мале бране хидроцентрала могу оставити локално становништво без воде која им је потребна за наводњавање. Могу спријечити миграције рибе и угрозити квалитет воде претварајући ријечну воду у стајаћу. Рафтери и рибари не могу користити те водене путеве, а не могу ни животиње које су се користиле ријечни системом онакав какав је био.”

Еколози кажу да је планирано укупно 2700 брана широм Балкана, иако је стални одбор Бернске конвенције наредио да се заустави градња једне од најконтроверзнијих брана, у македонском националном парку Маврово, почетком децембра, чекајући еколошку процјену.

Међународни савез за очување природе протестовао је Европској банци за реконструкцију и развој (ЕБРД) да њена подршка пројекту од 65 милиона долара представља директну пријетњу угроженим врстама, као што је балкански рис, којих је остало још само 50 у том подручју.

ЕБРД је додијелила 240 милиона евра за 51 пројекат који се помиње у извјештају Банкатцх-а, од којих је скоро половина у заштићеним подручјима. Осталих 36 милиона евра су обезбиједиле ЕБРД и Европска инвестициона банка (ЕИБ) за 27 малих хидроелектрана на Балкану.

“ЕБРД крши властите политике које би требало да осигурају да су предузети сви потребни кораци да се избјегну пројекти који су штетни по животну средину,” казала је Галлоп. Гласноговорник ове банке је казао: “ЕБРД није видјела извјештај. Међутим, ми веома озбиљно схватамо забринутост невладиних организација за заштиту животну средину. У контакту смо са Банкатцх-ом и чекамо да видимо финалну верзију извјештаја.” Али еколошке смјернице ЕБРД-ја налажу да се не финансирају “активности које забрањују закони земље домаћина или међународне конвенције о заштити биодиверзитета или културне баштине”.

 

Фото: Фиерза, Албанија, Алам

Гласноговорник за ЕИБ казао је за Гуардиан да ова банка води рачуна о питањима на која је указао извјештај Банкатцх-а. “ЕИБ препознаје потенцијални допринос хидроцентрала обновљивој енергији,” казао је службеник. “Као што је наведено у критеријима за позајмице енергетским пројектима ЕИБ-ја, пројектни планови треба да узму у обзир осјетљива безбједносна, еколошка и социјална питања и сви пројекти хидроцентрала које финансира ЕИБ морају у потпуности поштовати европске еколошке и социјалне стандарде.”

Аустријске компаније се наводе као главни инвеститори у овом извјештају, финансирајући најмање 52 нова пројекта, већином у заштићеним подручјима. Један од њих, Медна, на ријеци Сани у Босни, изазвао је уличне протесте. Улрицх Еицхелманн, директор аустријске организације Ривер атцх која се бави очувањем природе, оптужио је фирме које учествују у пројекту за двоструке стандарде.

“Сана је најважнија ријека за глобално угроженог дунавског лососа, а они граде бране преко њеног срца,” казао је. “То никада не би могли радити у Аустрији.” Аустријска влада је уложила 45 милиона евра у заштиту ријека у којима живи дунавски лосос од 1999. године, према истраживању организације Ривератцх.

 

Извор:Тхе Гуардиан, Превела Милица Плавшић

 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.