Враћање Шакоте на посао: Каква је то порука и коме је намијењена?

Шакота је у октобру 2017. у Основном суду Бањалука првостепено осуђен на шест мјесеци затвора због задовољења полних страсти пред малољетним ученицама 2011. године.

BUKA portal / 22. мај 2020

Јавност у Републици Српској и даље је шокирана вијешћу да је професор бањалучке Технолошке школе Спасо Шакота враћен на посао упркос томе што је раније осуђиван због сексуалног задовољења пред малољетним ученицама. И док су стручњаци који се баве заштитом малољетника незадовољни овим потезом, директор Технолошке школе Дејан Чутура тврди да је само испоштовао судску одлуку.

Како каже Чутура за еТрафику, до овога није требало ни доћи.

„Професор је враћен на посао, јер је ослобођен оптужница“, рекао је Чутура и додао да је Шакоти раније уручио отказ, али га сада исто тако враћа на посао.

Доцент доктор психологије Синиша Суботић објаснио је како тренутна ситуација може да утиче на ученике.

„Стручна литература врло конзистентно показује да сексуално насиље над дјецом може оставити далекосежне негативне посљедице на њихово ментално здравље и психосоцијално функционисање. Стога је разумљива забринутост и огорченост људи у погледу овог догађаја, чак и ако се правне околности и импликације професоровог враћања на посао оставе по страни. Било да је професор крив за оно што га терете или је, како неки тврде, била ријеч о ‘намјештаљци’, оправдано је бити забринут о психолошким посљедицама које ово може да има на ученике. Нарочито ризично ће бити када, послије пандемије, дође до повратка на традиционални модалитет извођења наставе, с обзиром да професор предаје физичко васпитање, које по дефиницији подразумијева околности у којима је присутан физички контакт и наглашен фокус на тјелесност ученика“, сматра Суботић.

Осуђен на шест мјесеци, али…

Шакота је у октобру 2017. у Основном суду Бањалука првостепено осуђен на шест мјесеци затвора због задовољења полних страсти пред малољетним ученицама 2011. године. У другостепеном поступку, пресуда је потврђена.

Крајем прошле године, Уставни суд БиХ вратио је случај на ново суђење због ретроактивне примјене кривичног закона. Међутим, Окружни суд у Бањалуци је донио одлуку да је у овом предмету настала застара и одбацио све оптужбе против Шакоте.

Одлуку о враћању на посао донијела је судија бањалучког Основног суда Рајфа Ђумишић. Она је у одлуци навела да се Шакоти, осим враћања на посао, морају исплатити заостале плате и доприноси.

Контактирали смо и Министарство просвјете и културе РС, али на наша питања нису одговорили. Истога дана, министарка Наталија Тривић се на конференција обратила јавности у вези са овим случајем. Она је истакла да је министарство прегледало судске пресуде и одлуку Уставног суда БиХ, али ништа конкретније од тога није рекла.

„На основу наведеног, а у најбољем интересу ученика, у складу са својим надлежностима, Министарство просвјете и културе РС ће се у наредним данима бавити овим питањем у сарадњи са правним институцијама“, рекла је Тривићева.

Чутура је нагласио да је школа у контакту са министарством.

„Ја сам им прослиједио главна документа у вези овог случаја, па чекам мишљење правне службе. Сматрам да ће они наћи најбоље рјешење у корист ученика поштујући закон“, објашњава он.

Каква је то порука?

Из институције Омбудсмана за дјецу РС су осудили одлуку суда, питајући се „каква је то порука и коме је намијењена те требају ли дјеца уопште пријављивати случајеве сексуалног злостављања и узнемиравања или требају да шуте и трпе?“

„Поред изричите одредбе Кривичног законика да учиониоци кривичног дјела на штету полног интегритета дјетета не могу вршити позив, дјелатност или дужност при чијем обављању остварују непосредан контакт са дјецом, ми имамо потпуно невјероватну ситуацију, за дјела сексуалног злостављања и искориштавања дјетета  из 2011. године, у 2020. се констатује застара“, говоре из институције Омбудсмана.

Затражили су од школе да им достави документацију за поступање у конкретном случају, истичући да се надају да ће министарство што прије донијети одлуку у најбољем интересу ученика.

„Одговорност је и на школи. Према закону, директор школе је одговоран и он обезбјеђује заштиту права ученика, заштиту здравља ученика и заштиту њихове сигурности у школи, па се поставља питање да ли је школа и које мјере предузела у заштити ученика, јесу ли у школи водили дисциплински поступак на који су по закону обавезни, јесу ли се жалили на првостепену одлуку о враћању на посао“, поручили су.

Чутура је рекао да до сада нико од родитеља или ученика није упутио примједбу у вези са Шакотиним поновним запошљавањем. На питање да ли су ученици заштићени, те да ли се плаше да ће доћи до новога узнемиравања ученика, директор школе је оптимистичан.

„Сматрам да су ученици (посебно у вријеме онлине наставе) заштићени, а имамо педагошко-психолошку службу која је свакодневно у разговорима са ученицима, па тиме пратимо и односе ученика са професорима. Чинимо све што је у нашој моћи, наша школа није заслужила овакав новинарски рејтинг, јер девет година се више пише о овом него о успјесима на такмичењима, добротворним акцијама ученика и професора“, додао је Чутура.

С друге стране, Суботић наглашава да су дјеци и адолесцентима у њиховом окружењу потребне одрасле особе у које имају повјерења и на које се могу ослонити. Додаје да је повјерење у професора Шакоту „вјероватно трајно нарушено“.

„Иако технички ослобођен, он је претходно био осуђен за сексуално узнемиравање, под аутомобил му је подметана бомба и сумњичен је за наводно подмићивање у покушају добијања ослобађајуће пресуде. Ученици су свега тога свјесни и многи од њих ће бити у сталном страху да су у бројним опасностима када су у близини овог професора. Истовремено, као друштво, ученицима шаљемо поруку да се о њима не бринемо, кад их већ, тако олако, повјеравамо у руке ‘осуђиваном сексуалном преступнику’. Из перспективе ученика, све ово је тачно чак и под претпоставком да је професор невин, јер његов јавни имидж није рехабилитован. У случају да професор није невин, шанса за понављањем сексуалних преступа за које је био терећен је увијек присутна, што, поред свега наведеног, све будуће професорове ученике ставља под директан ризик за сексуалну виктимизацију. Враћање овог професора на посао носи реалан ризик да код неких ученика поспјеши анксиозно-депресивне потешкоће, компромитује њихов психосексуални развој и озбиљно им наруши повјерење у школу (ову конкретну и као институцију), наставнике, одрасле људе и друштво у цјелини“, закључује Суботић.

Дао 30.000 КМ за ослобађајући пресуду

Подсјећамо, 2018. године су под аутомобил Спасе Шакоте постављене четири бомбе. Како је сам Шакота потврдио на суду, то су урадили Ненад Берић и Александар Савић, како му не би вратили 30.000 КМ које им је дао за сређивање ослобађајуће пресуде у случају сексуалног задовољења пред малољетним ученицама.

“Ненад Берић ми се представљао као особа која рјешава све у Бањалуци, био сам наиван и повјеровао у његову убједљиву причу да ће ми средити ослобађајућу пресуду и за то сам му платио 30.000 КМ”, казао је Шакота пред судом.

Када је посумњао да је преварен затражио је новац назад, након чега су му постављене бомбе под ауто. Том приликом је причињена материјална штета, без људских жртава.

 

Пише: Сњежана Аничић

Извор: Етрафика.нет


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.