ЗА БУКУ ИЗ АУСТРИЈЕ: Записи из тиролског карантина

Тирол је све проблематичнији по броју потврђених случајева заразе, па је потпуно одсјечен од остатка Аустрије. Сад смо колективно стрпани у карантин, тј. не можемо изаћи мјеста (града, села) у којем живимо, осим ако не морамо на посао у сусједно...

Milijana Pavlović / 24. март 2020

Нешто прије избијања епидемије корона вируса у Кини, коментарисали смо на послу овдје у Инсбруку Нетфликсов документарац о пандемији и о томе да свијет за ту врсту глобалне катастрофе није спреман. Цврц. Ево нас усред практичне примјене наученог и све је тачно. Свијет није спреман, јер се заснива на профиту и новцу, а тај закон каже – отимај од здравства и науке, трпај у оружје и израбљивање. У том грму лежи зец, јер већина земаља не може да се одрекне профита на неко вријеме, те отеже са рестриктивним мјерама упереним ка сузбијању ширења епидемије. Аустрија је социјално најуређенија земља Европске Уније и очекивало би се да реагује брзо и спремно. 

Али Аустрија је и веома туристички оријентисана земља и постоје јаки лобији власника хотела и жичара који диктирају многе ствари, јер су дубоко повезани с политиком. Тирол је аустријска „Швица“, стандардом и пејсажом, па можете замислити колики се новац врти у туризму. Тако се десило да је регионална влада из само себи знаних разлога отезала са мјерама, иако је Исланд још почетком марта пријавио Аустрији 35 случајева заразе ЦОВИД-19 вирусом својих држављана који су се вратили са одмора у једном познатом скијалишту у Аустрији, све док ствар није потпуно експлодирала, са неколико стотина заражених туриста из Данске, Њемачке, Норвешке. Десетак дана је требало властима да затворе зону из које се зараза проширила по разним дијеловима Европе, затворе лифтове итд. Сад се испоставило и да је и прије марта било непријављених ситуација, укључило се и Државно тужилаштво, биће весело. Да не причам о томе кад се заврши епидемија, па почну стизати тужбе из горе наведених земаља. Узроци односа западног свијета према овој пандемији и катастрофалне посљедице које из њега произилазе (само погледајте број мртвих у Италији и Шпанији) су тема за једну дубљу анализу за коју у овом тексту нажалост немам мјеста.

 

 

 


За разлику од регионалне Владе, Универзитет у Инсбруку на којем радим није чекао да се неко одлучи да у потребној мјери реагује на савезном нивоу. Десетог марта се проширила информација о првом зараженом студенту, а Ректорат је одмах донио одлуку о обустављању свих предавања почев од идућег дана. Нама је 11. марта достављена директива тог универзитетског Врховног штаба да наставу преселимо на Интернет и студентима помогнемо да се снађу, како би се транзиција на нови систем рада обавила без потешкоћа. То није био толики проблем, јер Универзитет има сјајну информатичку службу и разрађен систем онлајн алатки за употпуњавање предавања. Након пар дана стигла нам је и наредба да пређемо на систем рада од куће, тј. да не идемо више у канцеларије, осим ако није апсолутно неопходно. Сједнице, састанци, комуникација са студентима, све се ради телефоном или преко интернета. Врховном штабу најискреније дубоки наклон за спремност, прецизност и правовременост сваког потеза. Редовно нам стижу обавјештења о развоју ситуације, новим софтверима за додатно олакшавање наставних активности, подршци на свим нивоима. Осталим универзитетима у Аустрији је требало више времена да пошаљу студенте кући, али и они су то урадили до краја исте седмице. Ски-лифтови су још мало чекали, чисто ради поређења.

 Школе су затворене наредног понедјељка и убрзо је аустријска Влада (у којој као министарка правде сједи и наше горе лист, Алма Задић) донијела низ мјера које би требало да успоре ширење епидемије. Затворено је све осим продавница хране, апотека, трафика, поште и телекомуникација (ако вам телефон испусти душу, Интернет итд.), забрањена су окупљања. Појавило се много питања, јер немају сви људи могућност рада од куће. Поједини Интернет провајдери су бесплатно подигли брзину везе, јер огроман број људи посао мора да обавља преко мреже. 

Талас отпуштања у туризму је масиван, људе послодавци тјерају да потпишу свој отказ, што је противзаконито, а Радничка комора и Завод за запошљавање помажу правним и осталим савјетима људима који се суоче са таквом невољом (претпостављам да међу њима има много Балканаца). Држава упумпава неколико милијарди евра да се санирају губици у привреди, те покрију још неке ствари. Тражи се начин да се надомјесте бар дјелимично и губици малих и самосталних предузетника, људи који су кроз свођење државе на минимално функционисање остали без прихода. Још је то далеко од идеалног, али се бар нешто дешава. Станодавци се неријетко спонтано одлучују да онима који су погођени овим „опросте“ коју станарину. Углавном, траже се рјешења, а боме и налазе. С обзиром да наравно има разних породичних констелација и услова живота, јасно је да изолацију не подноси свако на исти начин. Због предвиђања пораста породичног насиља, ради се на омогућавању помоћи погођенима, поготово женама. 


Информација не мањка. Од штампе су дневне новине „Дер Стандард“ су најбољи извор, јер критички посматрају ситуацију и на високом нивоу покривају све што је релевантно. На телевизији посебну пажњу заслужује емисија ЗиБ 2 на државној телевизији ОРФ, у коју долазе релеватни политичари на интервју уживо и чији водитељ Армин Волф (Армин Wолф) се уопште не устручава да решета саговорника неугодним чињеницама и питањима. Катастрофални наступ тиролског референта за здравствена питања у регионалној Влади вјероватно неће остати без посљедица по дотичног. Критички настројени медији су од кључне важности и у овој ситуацији, јер не дају владајућим структурама да се опуштају и потурају полу-чињенице и измотавања. 

 

 

Тирол је све проблематичнији по броју потврђених случајева заразе, па је потпуно одсјечен од остатка Аустрије. Убједљиво водимо на топ-листи броја заражених по савезним покрајинама. Сад смо колективно стрпани у карантин, тј. не можемо изаћи мјеста (града, села) у којем живимо, осим ако не морамо на посао у сусједно. Имамо право отићи по основне потрепштине, до апотеке, да прошетамо пса, ако га имамо, и да ухватимо мало свјежег ваздуха, али само кратко по најближој околини. То све сами или у групи у којој смију бити само људи из сопственог домаћинства. Спортске активности су суспендоване до даљњег. То је за Тиролце (а боме и мене) равно катастрофи. 

Покрајина је позната по слабој излазности на изборе ако се потрефи да је на тај дан вријеме лијепо. Легендарна градоначелница Инсбрука, покојна Хилде Цах (Хилде Зацх), изјавила је прије скоро двадесет година да се при лијепом времену изборни став становника Инсбрука налази у планинарском руксаку. Жива истина. Ако вам кажем да највећи број пријава о кршењу мјера сузбијања епидемије долази из тог града, мислим да је довољно јасно. Сад су власти морале да затворе све паркинге одакле се иде на планинарске стазе, сва шеталишта, паркове итд. Сви ресурси иду на борбу против епидемије, само још фали неко ко виси са стијене или се покршио на скијама, упао у рупу на глечеру итд. Како год, углавном се поштују рестрикције. Одлазак у продавницу није трауматичан, не недостаје ништа, нити има редова. Ја углавном идем максимално двапут седмично и то пола сата пред затварање, најмирније је и полице су гарантовано пуне.

Циркус са тоалет-папиром је заиста невјероватан феномен. Људи купују (посебно у Њемачкој), а ни сами немају појма зашто. Како свака екстремна ситуација изњедри и оно најбоље и оно најгоре из људи, то се и сада показује свуда. Има свакаквих људи, али има доста солидарности. Брзо се проширила акција одлазака у куповину за старије људе и оне са ослабљеним имунитетом, људи се организују брзо, крене приватна иницијатива, онда се већ направи систем. Изолација је незгодна, али се људи довијају и то често на урнебесан начин. 

Комуникација преко балкона и прозора ради одлично, сналазимо се сви како знамо и умијемо. Хумор и креативност спашавају разум. Проломи се и покоје спонтано „јухуууу“ од неког ко је сам себи досадио, прозорски концерти, свега има. Само да не почнем да виђам ружичасте слонове по стану, све ће бити у реду. Досадно ми није, има доста посла, морам размишљати и о својим студентима и њиховом менталном стању, а посао није замрзнут, напротив. Зграда у којој радим је сабласно празна, ишла сам данас да одштампам нешто, али доћи ће поново бољи дани, треба се стрпјети и бити дисциплинован, јер другачије не може. Једна добра посљедица свега је побољшање квалитета ваздуха – мање саобраћаја и индустријских тровања. 

Нама Балканцима који смо преживјели рат навикавање на ванредно стање није проблем, ми смо већ професионалци. Можда је и то разлог што наш народ ово све не схвата озбиљно, иако би требало, јер није претјеривање, него изузетно опасна ситуација. Ако има наших људи који кукају одавде, то су по правилу дијаспорци који нису били на Балкану док је трајао рат, па немају представу шта значи одрицање од нормалног живота, рестрикције, несташице, страх. Сви смо сигурно доживјели да неки рођак који је у Њемачкој или Аустрији кука како нема ово и оно и како му је тешко, док смо ми дијелили једно јаје на пет људи. Е, тај принцип. Забринута мисао лети према БиХ, јер тај наш географски троугао, исцрпљен иживљавањем политичара, корупцијом, убијањем у појам већ тридесет година на свим нивоима, нема капацитет да се рве са овим злом. 

О менталном склопу становништва довољно говоре приче које допиру о корона-журкама, дијаспораца из подручја погођеним заразом који су ушли у БиХ и праве се блесави, игноришу сва упозорења, јер неће њима нико забрањивати да попију коју с друштвом и сл. Диже ми се коса на глави од помисли да се зараза већ увелико проширила, а да се не зна, јер нам је познато како (не) функционишу ствари у БиХ. Ниво смртности од вируса ЦОВИД-19 је повезан и са нивоом оштећења дисајних органа кроз лош квалитет ваздуха, а ви саберите два и два, па видите шта ћете добити.

 Чувајте се, драги људи. Користите мозак, то је мјера која спашава живот. Помозите једни другима, пазите на старије, њима је најтеже, а много их је који немају никога уз себе јер су им дјеца морала отићи у иностранство да би живјела. Не дајте да вам комшије буду гладне. Не будите себични и пакосни. Дијелите. Имајте стрпљења. Сјетите се оног што сте можда и заборавили у сивилу у којем се налазите – да сте људи и ви и комшија, и да вам они на власти не могу узети људскост и достојанство ако им то сами не дозволите. Поздрав из карантина са једног инсбрушког балкона, данас је сунчано и цвркућу птичице. 

П.С. Посебан поздрав колегиницама и колегама са БиХ универзитета уз информацију да су ЈСТОР и Цамбридге Университy Пресс ставили на располагање огромне контингенте електронских књига и научних радова бесплатно док траје криза, па искористите „гужву“ да се снабдијете литературом 
 

 


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.