Ponavljam tvoj lik
Propao niz nedra godina
Sa nekim tamo ljudima
Čije sam lošije upamtio crte
Nego otkucaje
Vremena što više nemamo.
Ponavljam bitke i protivnike
Stolove, pijanke i kafane,
Ponavljam samom sebi –
Onom što od mene ostane
Da će me jednom
Iako sam tako hteo,
Celog,
Usmrtiti čekanje.
Ponavljam rane i oružja,
A smrt se odužila u cevi;
Još ispaljujem isti metak
I još ti ponavljam
Da smo se hteli
Za nešto duže od čekanja.
Na raskrsnicama,
U prisretanjima udaljenosti,
Ponekad istučem vetar
Pesnicom da ćemo trajati.
I onda se niz skupljene prste
Samo pustiš i sliješ
I ja se tek bijem,
U trenutku slabosti,
Zaboravio da sam već star
I da zajedno
Nismo ostarili.
Autorka: Elena Ederlezi
