ЗАБРИЊАВАЈУЋИ ИЗВЈЕШТАЈ: Морамо се суочити са најгорим сценариом за јавно здравље који је наша генерација до сада видјела!

ЛАНСЕТОВ ИЗВЈЕШТАЈ О ЗДРАВЉУ И КЛИМАТСКИМ ПРОМЈЕНАМА

Maja Isović Dobrijević / 04. децембар 2020

Foto: Ilustracija

 

Пето годишње издање Лансетовог извјештаја садржи преко четрдесет показатеља о везама између здравља и климатских промјена, представљајући до сада најзабрињавајуће податке о погоршању кључних трендова.

Здравствени системи нису спремни да одговоре на посљедице екстремних вруц́ина које доводе до брзог пораста смртности широм свијета и које пријете егзистенцији милиона људи.

Европа се налази на врху љествице о процјени индекса екстремних врућина, што је чини најрањивијим регионом у доносу на све остале, са посљедицама климатских промјена које грађане Европе стављају под повећани здравствени ризик.

Рјешавање климатских и пандемијских криза може унаприједити здравље и сачувати животе милионима људи.

Ниједна земља - била она богата или сиромашна - није имуна на здравствене посљедице погоршања климатских промјена. Ако се хитно не предузму мјере, климатске промјене ц́е глобално здравље учинити рањивијим, угрозити животе и промијенити начин живота, те оптеретити здравствене системе, наводи се у Лансетовом извјештају о здрављу и климатским промјенама за 2020. годину.

Аутори извештаја кажу да опоравак од пандемије ЦОВИД-19 нуди кључни тренутак за активности усмјерене на ублажавање посљедица климатских промјена. Заједнички одговор на конвергентне кризе пружа шансу за побољшање јавног здравља, стварање одрживе економије и заштиту животне средине.

„Пандемија нам је показала да када је здравље угрожено на глобалном нивоу, наше економије и начини живота могу заказати“, каже др Иан Хамилтон, извршни директор Лансета. „Пријетње по људско здравље се умножавају и интензивирају услијед климатских промјена, а уколико не промијенимо курс, наши здравствени системи ризикују да буду преоптерец́ени у будуц́ности. Овогодишњи разорни амерички пожари и тропске олује на Карибима и Тихом океану, који су се десили заједно са пандемијом, показали су да свијет нема луксуз да се истовремено суочава са вишеструком кризом.“

Нови докази који се наводе у извјештају показују да је у посљедње двије деценије забиљежен пораст од 54% смртних случајева код старијих људи повезаних са екстремним врућинама, са рекордних 2,9 милијарди додатних дана излагања топлотним таласима у 2019. години, а који погађају старије од 65 година - готово двоструко више од претходног забиљеженог нивоа.

Међутим, 120 водец́их свјетских академика и клиничара за здравље и климатске промјене који стоје иза новог извјештаја кажу да ако предузмемо хитне мјере за борбу против климатских промјена - спровођењем планова за испуњавање обавеза ограничавања повец́ања глобалне температуре на знатно испод 2Ц - можемо ублажити посљедице и умјесто тога постиц́и здравствене и економске користи. У исто време, ове акције би могле да смање ризик од будуц́их пандемија, јер покретачи климатских промјена такође могу довести до зоонотског пандемијског ризика (ризик од пандемија изазваних заразним болестима које са животиња прелазе на људе).

Извјештај представља сарадњу између стручњака из више од 35 институција, укључујуц́и Свјетску здравствену организацију, Свјетску метеоролошку организацију, а чију израду предводи Лондонски универзитетски коледж – и објављен је на 5. годишњицу Паришког споразума, којим се свијет обавезао да ц́е глобално загријавање ограничити на знатно испод 2Ц. Др Wењиа Цаи, директорка новооснованог Регионалног Лансет за Азију, са сједиштем на Универзитету Тсингхуа у Пекингу, Кина, рекла је: „Поводом 5. годишњице Паришког споразума, морамо се суочити са најгорим сценариом за јавно здравље који је наша генерација до сада видјела. Неиспуњавање наших климатских обавеза могло би угрозити кључне циљеве одрживог развоја, као и нашу способност да ограничимо глобално загријавање.“

Здравствене и климатске посљедице широм свијета и широм Европе

Од малих острва до великих градова, здравствене посљедице повезане са климом могу се појавити у будуц́ности због потешкоц́а у предвиђању утицаја екстремних вруц́ина и проналажењу успјешних начина прилагођавања климатским промјенама.

Утицаји претходно поменутих показатеља, укључују растуц́и ниво смртности међу рањивим популацијама, повезан је са екстремним врућинама у свим дијеловима свијета, са већ 296.000 смрти у 2018. Такође су угрожени услови за живот, јер врућина све више утиче на способност људи да раде на отвореном  - посебно у регионима у развоју, што подразумијева значајне економске посљедице. Прошле године забиљежен је континуирани губитак продуктивности, при чему је Индија чинила 40% од укупно 302 милијарде изгубљених радних сати.

Европа се, укључујући фактор старости становништва у градовима, налази на врху љествице о процјени индекса екстремних врућина, што је чини најрањивијим регионом у доносу на све остале, са 41%, комбинујући показатеље изложености топлотним таласима са подацима о осјетљивости становништва и способности здравствених система да одговоре на кризу. Такође, Европа чини више од трец́ине укупне смртности повезане са екстремним врућинама код старијих особа са 104.000 од укупно 296.000 смртних случајева широм свијета у 2018. години. Европа је такође претрпјела највец́и економски пад због стопе смртности узроковане екстремним врућинама чинећи укупни трошак једнак просјечном приходу од 11 милиона грађана или 1,2% бруто националног дохотка. Највец́и трошкови забиљежени су у Њемачкој, који су еквивалентни просјечном приходу 1,75 милиона грађана.

Професор Хугх Монтгомерy, потпресједавајући Лансетом и љекар интензивне његе са сједиштем у Лондонском универзитетском коледжу, рекао је: „Климатске промјене покрец́у сурови клин који проширује постојец́е здравствене неједнакости између и унутар земаља. Наш извјештај показује да су - баш као и за ЦОВИД-19 - старије особе посебно рањиве, а они са низом постојец́их здравствених стања, укључујуц́и астму и дијабетес, у још су вец́ем ризику.“

Нови подаци у извјештају истичу да здравствени капацитети за ублажавање будуц́их здравствених посљедица још увијек нису довољни, упркос досадашњим побољшањима. Само половина анкетираних земаља израдила је националне здравствене и климатске планове, са само четири земље које су извјиестиле одговарајуц́е национално финансирање, а мање од половине земаља је спровело процјену рањивости и адаптације на здравствене посљедице. У међувремену, две трец́ине анкетираних градова – глобално, очекују да ц́е климатске промјене озбиљно угрозити инфраструктуру јавног здравља.

Професор Хугх Монтгомерy је додао: „Пандемија ЦОВИД-19 је ставила под лупу тренутну способност здравствене заштите и ширих здравствених система да се носе са врстама оваквих будуц́их здравствених посљедица које климатске промјене могу произвести. Пожари, поплаве и глад не познају националне границе или банковне рачуне: богатство државе не пружа заштиту од последица на здравље чак ни и од глобалног просјечног пораста температуре од 1,2Ц.“

Конвергентна пандемија и климатске кризе

Уредничко издање Лансет извјештаја објављено уз нови извјештај наглашава да климатске промјене и ризик од зоонотске пандемије имају заједничке покретаче, чинец́и их нераскидиво испреплетенима тако да се њихове посљедице морају посматрати као једно. Климатске промјене и њихови покретачи оштец́ују животну средину урбанизацијом, интензивном пољопривредом и неодрживим прехрамбеним системима, авионским путовањима и туризмом, трговином и животним стиловима који се покрец́у фосилним горивима, стварајуц́и заузврат услове који подстичу појаву зоонотских пандемијских ризика.

Др Рицхард Хортон, главни уредник Лансет часописа, рекао је: „Ако желимо да смањимо ризик од будуц́их пандемија, морамо дати приоритет акцијама посвећеним климатским кризама - једној од најмоц́нијих сила која данас покрец́е појаву зоонотских пандемијских ризика. Сада је вријеме да сви озбиљније схватимо еколошке одреднице здравља - морамо се позабавити климатским ванредним ситуацијама, заштитити биодиверзитет и ојачати природне системе од којих зависи наша цивилизација. Ово је тренутак који не можемо приуштити да игноришемо. Баш као што смо видјели код ЦОВИД-19, одложена акција проузроковац́е смрти које је могуц́е избјец́и.“

Нови Лансетов извјештај о здрављу и климатским промјенама објашњава да климатске промјене доводе до повољнијих услова за ширење смртоносних заразних болести као што су денга грозница, маларија и вибриоза - доводец́и у ризик деценијски напредак у сузбијању ових болести.

Зелени опоравак од ЦОВИД-19

Ограничавањем повећања температуре на знатно испод 2Ц и усклађивањем климе и опоравка од пандемије, свијет може обезбиједити краткорочне и дугорочне здравствене користи, наводи се у новом извјештају. Здравствене користи заузврат би могле донијети уштеду од више милијарди економске користи, а које би се могле усмјерити на трошкове ублажавања климатских промјена и подупијрети подстицајне мјере зеленог опоравка.

Седам милиона смртних случајева годишње због загађења ваздуха повезаних са сагоријевањем фосилних горива указују на потенцијал. С обзиром на то да транспортни системи са фосилним горивима и даље доминирају у урбаним подручјима, око 40 милиона људи у 115 највец́их градова Европске уније изложено је нивоима загађења који премашују смјернице Свјетске здравствене организације. У европском региону Свјетска здравствена организација скромним корацима за промоцију чистијег енергетског и транспортног сектора видјела је да је број смртних случајева од загађења ваздуха ПМ2,5 опао са 62 на 100 000 становника у 2015. години на 59 на 100 000 становника у 2018. години. Глобално, смртност од амбијенталних ПМ2,5 повезаних са угљем пала је за 50.000 у истој години. Маргинална побољшања квалитета ваздуха у Европској унији од 2015. до 2018. године могла би вриједети процијењених 8,8 милијарди америчких долара сваке године, ако се одржавају константно.

С обзиром на то да је производња хране извор четвртине свјетских емисија гасова са ефектом стаклене баште, извјештај сугерише да постоји слична прилика за спречавање од око 9 милиона смртних случајева годишње повезаних са лошом исхраном. С обзиром на то да је ситна и крупна стока посебно изложена емисијама, извештај је испитивао смрт од прекомјерне исхране црвеним месом. Аутори су открили да је смртност порасла за 70% током последњих 30 година, при чему се вец́ина од данас готово милион смртних случајева догодила у регионима западног Пацифика и Европе.

Др Мариа Неира, директорка Одељења за животну средину, климатске промјене и здравље при Свјетској здравственој организацији, рекла је: „Са милијардама које се глобално улажу у економску подршку и подстицај, постоји права прилика да се одговори на пандемију и климатске промјене како би се остварила трострука корист - она која побољшава јавно здравље, ствара одрживу економију и штити животну средину. Али времена је мало. Неуспјех у рјешавању ових конвергентних криза у тандему омогућиће огромној количини фосилних горива да глобални циљ од 1,5Ц ставе ван домашаја и осуди свијет на здравствене посљедице изазване будућим климатским промјенама."


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.