Загађен ваздух убија наше тијело, али ево шта ради нашој психи

Ваздух који удишемо мијења наше понашање на начине које тек почињемо схватати.

M.P. / 14. фебруар 2020


У будућности ће полиција и криминалистички одреди можда почети мјерити ниво загађености ваздуха у градовима, како би своје људе распоредили у областима гдје је ситуација најгора.

Ово можда звучи као сценариј за научнофантастични филм, али недавна окрића сугеришу да би то заиста могла бити добра пракса.

Зашто? Најновије студије показују да је загађеност ваздуха повезана са лошим просуђивањем, психичким проблемима, лошијим успјехом у школи и, оно што највише забрињава, са већом стопом криминала. 

Ови налази су још алармантнији обзиром да више од пола свјетске популације живи у урбаним подручјима – а гужве у саобраћају су веће него икад. Свјетска здравствена организација каже да 9 од 10 људи често удише опасно загађен ваздух. 

Загађени ваздух убије седам милиона људи годишње. Али хоћемо ли ускоро овоме додавати и број убистава?

У 2011. години Сефи Ротх, истраживач са Лондон Сцхоол оф Ецономицс, истражио је вишеструке ефекте загађеног ваздуха. Био је свјестан негативних посљедица по здравље, повећаног броја пацијената у болницама и веће стопе смртности. Али можда, помислио је он, има и других негативних утицаја на наш живот.

За почетак је провео истраживање о томе да ли загађен ваздух утиче на нашу когнитивну способност.

Ротх и његов тим посматрали су студенте који су полагали испите током више дана и мјерили загађеност ваздуха током тих дана. Све друге варијабле остале су исте: Испите су полагали студент сличних нивоа образовања, на истом мјесту, али током више дана.

Открио је да су разлике у просјечним резултатима драстичне. Најзагађенији дана подударали су се са најлошијим резултатима на испитима. Данима када је ваздух био најчистији, студенти су били успјешнији.

Да би утврдио дугорочне ефекте, Ротх је наставио праћење како би видио посљедице након осам или десет година. Они који су имали најлошије резултате на тесту чешће су студирали на лошијим универзитетима и касније мање зарађивали, јер је испит који су полагали био пресудан за њихово будуће образовање. 

Чак и краткорочни ефекти загађеног ваздуха, ако се јаве у критичној фази у животу, могу имати дугорочне посљедице, закључио је. Друга студија из 2016. године потврдила је његове налазе да загађење може смањити продуктивност.

Ова сазнања довела су Ротха до најновијег рада. У 2018. години његов тим анализирао је податке о криминалу за период од двије године из преко 600 лондонских локалних заједница и закључио да је више ситних кривичних дјела почињено данима када је ваздух био најзагађенији, укључујући и богате и сиромашне четврти.

Иако треба бити опрезан када се извлаче закључци о узрочној повезаности, аутори су доказали да постоји одређена повезаност.

Гдје год облак загађења путује, стопа криминала се повећава

Као дио исте студије упоредили одређена подручја током времена, те пратили нивое загађења током истог периода. Облак загађеног ваздуха може се кретати у зависности од правца вјетра. Он носи загађење у различите дијелове града, богатије и сиромашније.

“Само смо пратили овај облак током дана и видјели шта се дешава са криминалом у областима у које стигне облак… Открили смо да гдје год он стигне, стопа криминала порасте, објашњава.

Оно што је најважније, чак и умјерена загађеност је остављала трага. Чак су и доста нижи нивои загађености остављали овакве посљедице. 

Док Ротхови подаци нису указивали на већи ефекат када су у питању озбиљнији злочини као што су убиства или силовања, друга студија из 2018. године показала је могућу повезаност. Истраживање које је водио Јацксон Лу са МИТ-ја испитало је податке за девет година за скоро цијелу Америку у преко 9,000 градова. Открило је да се на основу “загађености ваздуха могло предвидјети шест главних категорија криминала”, укључујући убиства, силовања, пљачку, крађу аута и нападе. Градови у којима је загађеност била највећа, имали су и највишу стопу криминала. То је била друга корелациона студија, али она је узимала у обзир и факторе као што су становништво, степен образовања, године и пол – а загађеност је и даље била главни фактор за предвиђање повећане стопе криминала.

Даљи докази налазе се у студији “деликвентног понашања” (укључујући варање, изостанке, крађу, вандализам и употребу недозвољених супстанци) код више од 682 адолесцената. Диана Yоунан, са Универзитета у Јужној Калифорнији, и њене колеге посебно со пратили ПМ2.5 – сићушне честице, 30 пута мање од ширине људске длаке, те кумулативни ефекат изложености овим загађивачима током периода од 12 година. Још једном, лоше понашање значајно је расло у областима са већом загађеношћу.

Да би искључили социоекономски статус као узрок, Yоунан и њен тиме узели су у обзир образовање родитеља, сиромаштво, квалитет насеља, и многе друге факторе, како би изоловали ефекат микрочестица у поређењу са другим познатим утицајима на криминал.

Yоунан каже да су њени налази нарочито забрињавајући када знамо да како се појединци понашају током адолесценције снажно предвиђа како ће се понашати као одрасли. Делинквентни појединци ће бити лошији у школи, теже ће наћи запослење и подложнији су употреби недозвољених супстанци. То значи да интервенције у раном узрасту морају бити приоритет.

Изложеност разним полутантима може изазвати запаљења у мозгу

Постоји много потенцијалних механизама који би могли објаснити како загађеност ваздуха утича на нашу смртност.

Лу је показала да чак и помисао на загађеност може утицати на нашу психологију негативним асоцијацијама.

Обзиром да истраживачи нису могли физички изложити учеснике загађењу, сљедећа етички прихватљива опција је била да покажу учесницима фотографије изузетно загађених градова, а затим их питају да замисле себе како живе у њима. 

“Навели смо их да психолошки искусе ефекте загађења”, објашнајва Лу. “Како се због тога осјећају, како мисле да би њихов живот изгледао у оваквом окружењу, како би психолошки искусили загађеност ваздуха насупрот чистом окружењу.”

Установили су да је код учесника порасла анксиозност и да су постали више фокусирани на себе – што су реакције које могу повећати агресивно и неодговорно понашање.

Као механизам самозаштите, сви знамо да када смо анксиозни прије ћемо некога ударити у лице, него када смо мирни,” каже Лу. “Тако да подизањем нивоа анксиозности, загађен ваздух може имати штетне посљедице по наше понашање.” 

У другим експериментима, тим је показао да ће учесници у условима загађења прије варати у обављању задатака и прецијенити свој успјех како би добили награду.

Ово истраживање је тек почетак и могло би бити још много разлога за ове ефекте поред повећане анксиозности и фокусираности на себе – укључујући психолошке промјене у мозгу. Када удишете загађен ваздух, то утиче на количину оксигена који имате у свом тијелу  у одређеном тренутку – што може резултирати тиме да мање доброг ваздуха иде у ваш мозак. То такође може иритирати нос, грло, изазвати главобоље, а све то може смањити ваш ниво концентрације.

Такође је јасно да изложеност различитим загађивачима може изазвате запаљења у мозгу и оштетити структуру мозга и неуронске везе. “Може се десити да ови загађивачи  оштећују наш чеони режањ,” каже Yоунан. Овај дио мозга је важан за контролисање наших импулса, извршних функција и за самоконтролу.

Поред тога што утиче на пораст криминала, то може допринијети И озбиљном паду у менталном здрављу. Студија из марта 2019. Године чак је показала да тинејджери изложени токсичном, загађеном ваздуху имају већи ризик од психотичних епизода, да чују гласове или имају параноју. Водећи истраживач Јоанне Неwбурy, из Кинг’с Цоллеге Лондон, каже да још увијек не може да тврди да су резултати узрочно повезани, али налази су у складу са другим студијама које сугеришу повезаност између загађености ваздуха И менталног здравља. “Доприноси доказима који повезују загађеност ваздуха И психичке проблеме И загађеност ваздуха И деменцију. “Ако је лоше за тијело, очекивано је да је лоше за мозак,” каже она, а преноси ББЦ.

 

 


 


Бука препорука

Наука и технологија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.