Загрепчани се дивили боји неба, стручњаци открили узрок

Загрепчани су се јутрос пробудили уз прекрасну боју неба. Друштвене мреже преплавиле су фотографије и снимке неба, а онда се тијеком дана јавио ДХМЗ и објаснио зашто је небо било обојено нијансама црвене боје.

N1 / 21. октобар 2021

Истичу да је то због загађења које је протеклих дана присутно у главном граду Хрватске, али и због вулкана на Канарима.

“Пламене зоре, загађење зрака и шпањолски вулкан”

“Јутрос, у зору многи су грађани Загреба камерама забиљежили предивно црвено небо и фотографије подијелили на друштвеним мрежама. Како је небо раскошношћу црвених боја више подсјећало на спектакуларан залазак него на излазак сунца један је наш Тwиттер фоловер коментирао: Никад још нисам видио залазак на истоку. А у инбоx су нам стигли и сљедећи упити: Је ли боја неба била посљедица загађења? Који су кемијски елементи одговорни за такву боју загађења и који су им извори испуштања”, стоји на почетку саопћења ДХМЗ-а које преноси Индеx.

Слиједе одговори на ова питања.

“Посљедњих дана забиљежена је повећана концентрација лебдећих честица ПМ10 и ПМ2.5 у Загребу, највјеројатније као посљедица продуката који настају при сагоријевању крутих горива (гријање на дрва) у комбинацији са, за квалитету зрака неповољним атмосферским увјетима, односно стабилном атмосфером. Овакве ситуације и повећане концентрације лебдећих честица нису неуобичајене за хладни дио године и сезону гријања. При таквим данима и небо може бити црвеније и интензивнијих ружичастих боја, почетком и крајем дана, особито ако је прошарано и облацима, а ријеч је о рефлексији (одбијању) и рефракцији (лому) сунчевих зрака на честицама у атмосфери.

Пламене зоре буде ме из сна пиц.тwиттер.цом/ЈАWМ4QПфЈП

— Алице Јурак 👈✨ (@АлицеЈурак) Оцтобер 21, 2021

 

На постајама државне мреже за трајно праћење квалитете зрака у Осијеку и Славонском Броду је јучер дошло до пораста концентрација сумпоровог диоксида (СО2). Модели квалитете зрака показују да се може претпоставити да је то посљедица вулканске активности на Канарима.

Максимална вриједност на постаји Осијек-1 је била 36,93 µг/м3 (у 13 х), на постаји Славонски Брод-1 94,64 µг/м3 (у 11 х), а на постаји Славонски Брод-2 81,42 µг/м3 (Напомињемо да се ради о подацима који нису прошли све ступњеве контроле). Након тога су концентрације почеле падати.

При том нису прекорачене граничне вриједности прописане Уредбом о разинама онечишћења у зраку (НН77/2020).

Повећане приземне концентрације СО2 у овој епизоди могу се повезати с ерупцијом вулкана на Канарском оточју. Ипак, највећа количина СО2 видљива је понајприје у вишим слојевима атмосфере (500хПа, око 5,5 км надморске висине). На 500 хПа плохи (слика доље) видљива је и цијела пруга која повезује подручје Канарских отока и Еуропски континент”, навели су из ДХМЗ-а.


Бука препорука

Регион

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.