Зашто Бранимир Штулић није хтио кафић у Сарајеву: 'Има Илиджа, има Игман, има Химзо Половина...'

Мистериј и помпа који се вежу уз његово име Штулића иритрају и далеко изван граница простора у којима већ одавно има култни статус

100posto.hr / 14. новембар 2018

Напустио је Јохннy Штулић одавно ове наше просторе, но има се потребу ту и тамо јавити, нешто демантирати, изрећи своје мишљење. Свето Јохннyјево име боље је не изустити узалуд. Мали Бог балканског глазбеног покрета, мистик, поета... Велики је гријех и гаф направио Раде Шербеджија кад је у једном интервјуу изјавио да је са Штулићем пријатељ. Шок и невјерица у Низоземској, па се пожурио Штулић оправдати да се не дружи са Шербеджијом те да нису пријатељи. Замјерио је редатељу и глумцу глазбеник ту изјаву, рекавши да преко њега рекламира властиту глазбену турнеју, назива 'Мени се душо од тебе не растаје', иначе Штулићеву пјесму.

 

 

'Нисам направио никакву пјесму за Шербеджијину представу, нити смо икада били пријатељи. Тај казанджија Шербеджија мрачно лаже. Јохннy га никад није звао у шетњу по Загребу, нити му је направио пјесму, нити су икада били пријатељи, управо обрнуто, он је њега једном згодом, по својој жељи, провозао својим Мерцедесом да би с њиме дивно шутио, међутим, искористио је тај свој позив да ту пјесму лакше отуђи и убаци у своју представу без питања, дапаче, да то сакрије, он њу потом и сними, а сад већ тим гнусним лажима оправдава и сам разлог свог опаког постојања. А никад нисам био пријатељ с њим и никад га у животу нисам назвао (дапаче, он је мене, и то му је вјеројатно и најбољи опис у његовој књизи), отуда, знајући веома добро да никад не би добио одобрење да је користи у тој представи, као ни иначе, он једноставно измисли цијелу причу, штовише, да то још више замути, он њу потом и сними, а сад, поред вишегодишњег извођења (и других мојих пјесама, такођер), он већ и турнеју под именом те отуђене и оскврнављене пјесме ради (на којој и направи каријеру тобожњег пјевача). Ево, тече већ и 28. година те сплетке и како своју мрежу плете (све више и више). Дакле, онамо Хрватски славуј, а овамо босански Грузијанац који се издаје за Србина да би љетовао на Бријунима' објаснио је у демантију за РТС Бранимир Штулић.

 

Против кафића у Сарајеву

 

Није ратовао само са Шербеджијом, своједобно је у интервјуу за портал Лупига изјавио да мрзи идоле те се противи отварању кафића у Сарајеву, а који носи његово име.

 

'То нема везе са мном. Ја сам, начелно, увијек био против тога. Мрзим идоле, никада нисам био идол, никоме не могу да забраним да му будем идол, али сигурно нећу дозволити да то од мене раде. Ја сам против тога. То је превара. Има тамо милијуне других имена - има Илиджа, има Игман, има Химзо Половина, има његово властито име, али никако ја, јер сам строго против тога', рекао је Штулић.

 

Када је предложено да се Штулића уврсти у лектире - и ту је негодовао, рекавши да не воли школе и противи се кићењу туђим перјем. Борис Јокић, тадашњи водитељ експертне радне скупине, није тада желио коментирати Штулићево негодовање.

 

Тужба против издавача

 

Тужбе је Штулић дигао 2015. и против српске издавачке куће 'Плато' те дискографа 'Комуна' и 'Хи-Фи', а у Хрватској против Цроатиа Рецордса, све због кршења ауторских права и неовлаштеног искориштавања Азрине дискографије. Нанесена је Штулићу тиме прилична материјална штета те је за Блиц изјавио тада да не може, али жели доћи до новца који заслужује.

 

Тада је предсједник Управе Цроатиа Рецордса Желимир Бабогредац, демантирао Штулића, давши на увид Јутарњем све уговоре које је са 'Азром' потписивао.

 

'Судови у Србији су бар прихватили жалбе мојих одвјетника, док у Хрватској нису чак жељели ни започети поступак. Ја сам заиста јединствен случај вјеројатно у свијету, да ми се за све моје глазбене и литерарне радове нису плаћали заслужени хонорари. Многи мисле да мени није стало до новца, али ја не размишљам тако. Нормално је да добијем новац који сам поштено зарадио. Нитко ми не може узети душу', рекао је тада Штулић.

 

Додао је да се тридесет година експлоатирају његова дјела, а све је назвао озбиљном крађом његовог дјела.

 

 

Нема путовнице, нема здравственог осигурања, нема банковног рачуна

 

Када је прије седам година пустио екипу српске телевизије Прва у свој дом у Хоутену, изјавио је да га за бившу домовину не веже ништа, па се на неки начин обрушио на све оно што је изградио у младости. Не сјећа се ничег из прошлог живота, а у Низоземској, рекао је тада, нема ни путовнице, ни здравственог осигурања, банковног рачуна. Свјетовне тричарије Јохннyју не требају.

 

Бивши колеге лешинаре му опус

 

Штулић се обрушио, на крају, и на бивше колеге из Азре, оптуживши их у аутобиографској књизи 'Смијуријада', на Бориса Леинера и Мишу Хрњака, рекавши да лешинаре његов опус и желе на рачун Азре згрнути новац. Мистериј и помпа који се вежу уз његово име Штулића иритрају и далеко изван граница простора у којима већ одавно има култни статус.


Бука препорука

Вијести

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.