Зашто Гоогле не тражи најбоље студенте

Гоогле је напустио политику запошљавања најбољих студената.

Buka / 05. фебруар 2015

У Гоогле-у већ годинама анализирају ко постиже успјех у овој компанији, која је напустила политику запошљавања студената са најбољим просјеком, са најбољих универзитета, као и квиз питања на интервјуима за посао.  

 

У интервјуу за Тхе Не орк Тимес, шеф одјела за запошљавање у Гоогле-у, Ласзло Боцк, изнио је детаљно шта ова компанија тражи од кандидата. Све мање су то факултетске дипломе.

 

Дипломцима најбољих универзитета може недостајати “интелектуалне скромности”

 

Меган МцАрдле је недавно устврдио да писци имају списатељске блокаде  “јер су добили превише петица на часовима матерњег језика.” Успјешни млади дипломци научени су да се ослањају на таленат, што их спријечава да достојанствено поднесу пораз.

 

Гоогле од својих упосленика тражи способност да узмакну и пригрле идеје других људи када су боље од њихових. “То је интелектуална скромност”. Без скромности, нисте способни да учите,” каже Боцк. “Успјешни, паметни људи ријетко доживљавају поразе, тако да не знају шта се из пораза може научити.” Такви људи лоше реагују на пораз, каже Боцк:

 

“Они чине кардиналну грешку приписивања заслуга, па ако се нешто добро деси, мисле ‘то је зато што сам геније’. Ако се нешто лоше деси, ‘то је зато што је неко идиот’ или ‘нисам добио потребне ресурсе’ или се ‘тржиште преселило’… Оно што смо увидјели јесте да ће људи који су код нас најуспјешнији, које желимо запослити, жестоко бранити свој став. Пуцаће из свих оружја. Биће зилоти у борби за своје стајалиште. Али ако ви онда кажете, ‘ево нове чињенице’, они ће рећи, ‘Ох, па, то онда мијења ствар, у праву си’.”

 

Лјуди који су успјешни без факултета често су најизузетнији

 

Таленат се налази на толико много мјеста да менаџери за запошљавање који се уздају у само неколико универзитета пропуштају много. Боцк каже: “Када узмете у обзир и људе који не студирају и који сами се пробијају у свијету, то су изузетни људи. И ми треба да урадимо све да пронађемо те људе.”

 

Многи факултети не одрже своје обећање, каже Боцк, јер генеришу огромне студентске дугове, а заузврат не науче студенте оно што им је најкорисније. То је само “продужена адолесценција”, каже он.

 

Способност учења је важнија од коефицијента интелигенције

 

Академски успјех није увијек знак да сте способни за неки посао. Боцк је раније казао да факултет може представљати “вјештачко окружење” које условљава једну врсту размишљања. Коефицијент интелигенције је мање вриједан од учења у ходу, каже Боцк:  

 

“За сваки посао, међутим, прва ствар коју тражимо је општа когнитивна способност, а не И. То је способност учења. То је способност да обрађујете информације у ходу. То је способност да повезујете разнородне дјелиће информација. Ми то оцјењујемо помоћу структурисаних бихевиоралних интервјуа.”

 

Код бихевиоралних интервјуа, за разлику од оних у којима питају људе да израчунају колико тениских лоптица стане на тениски терен, могу вас питати како сте реаговали на неки нарочито тежак проблем у прошлости. Они такође могу помоћи да се пронађу људи који се уклапају у нашу дефиницију лидерства. Ту се не ради о титули предсједника разреда у школи или некој другој импресивној титули коју су раније имали, већ о способности да ускоче и буду вође када је потребно.

 

Текст преузет са з.цом  За Буку превела Милица Плавшић.

 


Бука препорука

Наука и технологија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.