Зашто је Поворка поноса важна као јавни догађај у БиХ!?

Важно је истаћи да су ЛГБТИ особе дио бх. друштва и да у таквом друштву желе да имају равноправан третман, без обзира на сексуалну оријентацију или родни идентитет.

Maja Isović Dobrijević / 10. август 2020

Foto: BUKA

 

Догађај у сусрет Бх. поворци поноса одржан је протеклог викенда у просторијама и у дворишту ДКЦ-а Инцел у Бањалуци.  Овај једнодневни догађај одржан је у спомен на 17. мај (ИДАХОТ), који није реализован ове године, због новонастале епидемиолошке ситуације и периода изолације, а направљен је и осврт на прву Бх. поворку, која се одржала 2019. године. Поворка поноса која је планирана 23. августа неће бити одржана као масовни догађај, већ ће бити обиљежена низом мањих активности.

У оквиру овог догађаја музику је пуштала Тијана (ИЛЛУМИНАТИОНС), која се у  слободно вријеме бави  истраживањем алтернативнијих праваца у електронској музици. У бањалучком ДКЦ- Инцел организује и креира  'Иллуминатионс' догађаје, док пројекат 'Сомwхере ин тхе Цитy' организује углавном на тајним локацијама. Оба пројекта су посвећена алтернативном звуку који истражује, стреет арт-у, граффитима, тј. субкултури и умјетности. Организована је изложба фотографија са прве Бх. поворке поноса, као и панел дискусија „ЛГБТИ активизам у БиХ и значај одржавања Бх. поворке поноса“, на којој су говорили представници и представнице организационог одбора друге Бх. поворке поноса Милица Пралица, Вања Стокић, Дајана Бакић и Бранко Ћулибрк.
Приказан је и филм "Шетамо за љубав, бебо" (КРИВА). Филм је снимљен у мјесецима припреме за Поворку поноса у Босни и Херцеговини и прати чланице/чланове Организационог одбора за Поворку поноса.

Дајана Бакић рекла је да је овогодишња Поворка поноса одгођена у форми протестног марша, окупљања у покрету, али ће бити организоване различите акције и у јавном, али и у онлине простору, којима ће се истаћи важност јавног окупљања.

 

„Овим акцијама желимо изнијети захтјеве који се тичу промјена услова живота ЛГБТИ особа у БиХ и да се истакну свакодневни проблеми са којима се ЛГБТИ особе сусрећу, а који су појачани у вријеме епидемије. Ријеч је о свакодневном насиљу, дискриминацији, изолацији, стигматизацији. Јако је много проблема са којима се сусрећу ЛГБТИ особе, као и сви грађани и грађанке, ако на то додамо сексуалне и родне идентитете који додатно усложњавају ситуацију, јер живимо у једном хетеро-патријархалном хомофобном друштву“, рекла је за БУКУ Бакић.

Додаје да се Поворком поноса ти проблеми истичу и постају видљивији, чиме се усмјерава пажња на њих, што у коначници доприноси њиховом рјешавању.
„И даље захтијевамо једнако право и једнак третман када је у питању јавно окупљање и кроз различите акције које ће, нажалост, бити другачије у овој години, јер смо ми као одговоран друштвени покрет направили такву одлуку да смо морали одгодити Поворку поноса, али је важно да се одрже различите активности“, истиче Дајана.

 

Бранко Ћулибрк каже да, кад се организују ЛГБТИ догађаји, увијек се захтијевају посебне сигурносне мјере.

„Конкретно, кад је Поворка поноса у питању, ту смо добили конкретније и сложеније захтјеве да би се догађај одржао. Поворка поноса је борба за основна људска права једне маргинализоване групе, што не значи да ће скупови других маргинализованих група бити на исти начин одржани као што је то Поворка поноса. Нама је битно да кроз нашу борбу изнесемо све проблеме са којима се ЛГБТИ заједница суочава, да се идентификујемо са другим маргинализованим групама и изнесемо и њихове проблеме у јавни простор и да солидарно дјелујемо на сва она права која се свакодневно нама ускраћују због сексуалних и родних идентитета, али и све тешкоће са којима се и друге маргинализоване групе суочавају“, рекао је за БУКУ Ћулибрк.

Додаје да је питање освајања јавног простора јако битно, јер дјеловање у јавном простору има најјачи одјек и најјачи утисак у борби за људска права и битно је да се истрајно боримо за једнак положај у нашем друштву, као што је то право омогућено другим маргинализованим, али и немаргинализованим групама.

Д. Бакић каже да је важно да се истакне да су ЛГБТИ особе дио бх. друштва и да у таквом друштву желе да имају равноправан третман, без обзира на сексуалну оријентацију или родни идентитет.

„То је борба која се не води само кроз поворку. Поворка је само још један од алата који је можда највидљивији у тој борби, али се кроз различите неформалне групе и организације већ 15 година ради на овоме. Ми поштујемо традицију, друштвене норме, свако има право да живи онако како жели, само у томе не треба друге да угрожава. Свако у својим различитостима треба да буде дио овог друштва. Чињеница је да ЛГБТИ особе имају другачији третман због тога што јесу и због тога је борба важна. Нама се кроз устав и законе ове државе гарантује да смо једнаки и једнаке, али у пракси то није тако“, истиче Дајана.

 

Ћулибрк каже да се јавним догађајима јача ЛГБТ заједница да се заузме за свој положај и за своје животе.

„Док год ми будемо ћутали, док ми своје проблеме будемо држали у четири зида, јавност неће знати са чим се све ми суочавамо. Традиција нашег друштва нису насиље и социјална неправда, а то је нешто са чим се суочава 90 одсто становништва ове државе. Потребно је освјештавати проблеме и код обичних грађана да се и они могу идентификовати са нашом борбом“, истиче Ћулибрк.

Он додаје да се ЛГБТИ особе у БиХ суочавају са много проблема, а највећи проблем је насиље.

„Институције не одговарају адекватно на сам говор мржње и злочине из мржње који се свакодневно дешавају. Друго питање је квалификација тих злочина говора мржње. Најчешће сами нападачи не буду адекватно процесуирани и самим тим пролазе са мањим санкцијама. У РС постоји упитник и због њега ЛГБТИ особе не могу дати крв, иако је у ФБиХ то питање на неки начин ријешено. Имамо питање истополних заједница, насљеђивања имовине, усвајања дјеце, уколико неко од партнера или партнерица има дијете, транс питање. Заиста је широк спектар проблема“, истиче Бранко.

Дајана додаје да се доста ЛГБТИ особа суочава са насиљем унутар породица приликом аутовања.

 

„Ту је сам комплексни процес аутовања самом себи и у породици. Често је избацивање из породичних кућа, ми немамо адекватно ријешене сигурне куће кад се особе налазе на улици. Велико је вршњачко насиље, нарочито у школама, а школе би требале бити сигурна зона. Имамо особље које не може да пружи адекватну помоћ, јер је генерално велико незнање о ЛГБТ питањима, потребама и проблемима и онда друштво не зна како да одговори на те проблеме. Генерално смо неспремни и то утиче на ЛГБТ особе, које се суочавају са страхом и када је у питању обичан одлазак у продавницу или кад су обични социјални односи у питању, нарочито ако особа изгледа другачије у односу на оно што су постављене норме“, каже Дајана.  

На крају се наши саговорници слажу да је важно да се кроз свакодневне јавне догађаје прича о овим проблемима, да они буду видљивији и да се тражи начин да се проблеми ЛГБТИ особе ријеше системски.

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.