Зашто коронавирус напада више мушкарце него жене?

У ЗЕМЉАМА као што је Италија мушкарци чине готово 60 посто обољелих од коронавируса Сарс-ЦоВ-2 и 70 посто мртвих, према Националном институту за здравље Италије.

Index.hr / 25. март 2020

Чак и у земљама као што је Јужна Кореја, гдје је много више жена позитивно на вирус, мушкарци чине 54 посто оних који су преминули од његових посљедица, пише ЦНН.

Пушење, испијање алкохола и опћенито лоше здравље могли би, према мишљењу истраживача, бити узрок овоме.

"У Италији видимо један забрињавајући тренд. Смртност мушкараца је двоструко већа у односу на смртност жена у скоро свим старосним групама", каже лијечница Деборах Бирx, координаторица Бијеле куће у вези с питањима која се тичу коронавируса.

Извјештаји о онима који су се разбољели и умрли од коронавируса могли би помоћи земљама да адекватније реагирају на кризу, али истраживачи јавног здравља тврде да чак ни државе као што је САД не прикупљају или не објављују ове податке, па је стручњацима тешко утврдити што се точно догађа.

У сурадњи с иницијативом Глобал Хеалтх 50/50, која се бави унапрјеђењем сполне једнакости у јавном здрављу, ЦНН је анализирао јавно доступне податке из 20 земаља с највећим бројем потврђених случајева Цовид-19 до 20. ожујка. Циљ је био утврдити због чега од коронавируса умире више мушкараца него жена.

Од ових 20 земаља, само шест је имало податке у којима се јасно видио број обољелих и мртвих према сполу – Кина, Француска, Њемачка, Иран, Италија и Јужна Кореја. Седам земаља је имало податке само о броју потврђених случајева, а осталих седам није имало податке подијељене према сполу. Ово истраживање је прослијеђено и очекује се да се објави након што буде рецензирано.

На основи података из земаља које су имале информације о пацијентима Цовид-19, установљено је да 50 посто више мушкараца умире од ове болести него жена. Иако су закључци донесени на основи дјеломичних и недовршених података, ови резултати потврђују оно на што стручњаци јавног здравља упозоравају неко вријеме – њихову теорију да није важан само биолошки фактор, него и понашање сполова, другачији начин вођења живота мушкараца и жена, који може играти веома важну улогу у стопи смртности од респираторних болести.

"Када погледамо податке земаља које су осигурале информације на основи подјеле према сполу, видимо да је стопа смртности обољелих од Цовид-19 од 10 до 90 посто већа код мушкараца него код жена. Да ја дизајнирам клиничке смјернице, жељела бих разумјети зашто су неки људи угроженији од других. То може, на примјер, направити разлику у начину на који приступамо људима који су претходно боловали од неке болести која повећава ризик од фаталног исхода, као што су кроничне болести плућа, које су чешће код мушкараца", каже Сарах Хаwкес, професорица глобалног јавног здравља на Лондонском свеучилишном коледжу и једна од руководитељица иницијативе Глобал Хеалтх 50/50.

Свјетска здравствена организација још од 2007. тражи од држава да достављају податке о епидемијама с истакнутом подјелом међу споловима, али многе земље не успијевају саставити овакве извјештаје.

 

Повијест је показала да коронавируси као што су САРС и МЕРС имају тенденцију несразмјерно погађати мушкарце, тврди лијечник Луис Остроскy-Зеицхнер, специјалист за инфективне болести на Медицинској школи МцГоверн у Тексасу.

 

Тијеком претходних епидемија, мушкарци обољели од САРС-а у Хонг Конгу имали су лошије клиничке исходе, а и они мушкарци који су обољели од МЕРС-а били су под већим ризиком од смрти, барем према подацима студије која је проведена на основи информација из Саудијске Арабије и Јужне Кореје.

Из еволуционарне перспективе, неки истраживачи наводе да жене имају јачу реакцију имунолошког сустава на вирусне инфекције јер су дио живота провеле с другим тијелом у себи – својим потомцима – чиме су повећале своју шансу да преживе болест.

"То може бити повезано с хормонским промјенама. Постоји истраживање проведено на животињама које показује да је могуће да постоји биолошка основа због које су мушкарци осјетљивији не само када су у питању фатални исходни, него и када се ради о озбиљности болести и реакцији на вирус", каже Остроскy-Зеицхнер.

Претходне болести

Иницијални извјештаји о људима који су имали јаке симптоме Цовид-19 показали су да су они најчешће боловали од одређених болести, као што су хипертензија, кардиоваскуларне болести и кроничне болести плућа. Ова стања су чешћа код мушкараца у шест земаља које су имале цјеловите анализе, али и на глобалној разини, вјеројатно због ризичнијег начина живота, тврде с института Глобал Хеалтх 50/50.

"У већини земаља, на примјер, мушкарци више пуше и пију алкохол од жена", каже Хаwкес.

Пушење је јасан примјер за то колико се понашање мушкараца и жена разликује. Кина има највећу популацију пушача на свијету, с 316 милијуна одраслих пушача. Али према подацима кинеског Центра за контролу и превенцију болести, док 50 посто мушкараца у овој земљи ужива у духану, само 3 посто жена су пушачи. У Италији пуши чак 7 милијуна мушкараца и 4,5 милијуна жена, према подацима које је 2020. објавио Национални институт за здравље Италије.

Институт је закључио и да је по доласку у болницу "троструко више пушача обољелих од Цовид-19 било у озбиљнијем стању од непушача". Пушачи двоструко чешће завршавају и на интензивној њези и на респираторима.

"Ако је нетко био пушач цијелог живота, због чега је добио кроничну болест плућа као посљедицу пушења, а онда се разболио од коронавируса, већа је вјеројатност да ће имати озбиљне симптоме инфекције и да ће бити под већим ризиком да од ње умре", каже Хаwкес.

Друге студије су показале да су мушкарци из Италије под већим ризиком од хипертензије него жене, док мушкарци из Кине чешће него жене имају висок крвни тлак и дијабетес типа 2.

Сви ови фактори доприносе могућим компликацијама у случају инфекције коронавирусом, а недостатак информација о томе колико је мушкараца, а колико жена умрло од коронавируса, велики је пропуст, јер би они могли помоћи владама да имплементирају политике јавног здравље које циљају на одређене групе људи који су знатно угроженији у односу на остатак популације.

 

 

 


Бука препорука

Наука и технологија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.