Зашто млади научник већ мјесец и по кампује пред Министарством науке?

ЛАПТОП, термосица с кавом и простирка – то је посљедњих мјесец и пол дана сценографија на главном улазу у Министарство знаности и образовања на загребачким Светицама.

Deutsche Welle / 20. август 2019

printscreen

Мјесто је то на којем просвједује млади теоријски физичар Борис Иветић како би указао на грешке и гријехе сустава због којих ће своје образовање наставити у Аустрији. Посјетили смо га како бисмо више дознали о његовим проблемима", пише Деутсцхе Wелле.

"Ту сам цијело вријеме. Одем се дома туширати, јести и на тоалет. Овдје спавам", говори им Борис којег су тог сунчаног јутра затекли у срдачном разговору с поштаром. Каже да је дипломирао 2011. године, након чега је почео волонтирати на Институту Руђер Бошковић.

"Уписао сам докторат за своје потребе на Природословно-математичком факултету (ПМФ). На другој години су ми рекли да умјесто плаћања године могу држати наставу. Пуно ми је било плаћати 8 тисућа куна годишње па сам прихватио понуду. Тако сам почео радити на ПМФ-у на Одсјеку за Физику. Предавао сам и по два колегија па сам одрадио укупно 12 семестара наставе кроз четири и пол године."

Овакав тип сурадње није изнимка на Свеучилишту у Загребу па наставу често држе вањски сурадници који су стварно запослени на неким другим институцијама, а на овакав начин отплаћују докторате, објашњава Иветић.

Рад без папира

С временом су му надређени на Одсјеку за физику, прича наш суговорник, обећали и посао, но кад су се отворила радна мјеста – запослили су друге. "На крају су ми саботирали и тему доктората. Бранио сам је у вељачи 2018. године и нису ми одговорили прихваћају ли тему или не", наводи Иветић. По истеку законског рока за одговор је исту ту тему послао на Свеучилиште у Бечу. "Тамо је све у тједан дана ријешено. Надам се да ћу у рујну или листопаду докторирати у Бечу."

Накнадно је открио да заправо није ни прошао прописану процедуру како би могао радити са студентима те да он и колеге нису били формално именовани за асистенте. Он сам био је формално асистент само тијеком два семестра. "Мислим да су осмислили сустав у којем нису пријављивали асистенте, а Министарство је уплаћивало новац према броју студената с којима су, заправо, радили вањски сурадници. Другим ријечима, стварао се вишак новца који је исплаћиван кроз бонусе за посебна достигнућа и повећани опсег посла", тврди овај просвједник.

Институције шуте

Свој је случај покушао ријешити прво на матичном ПМФ-у који је показао вољу за нагодбом. "Понудили су ми 20 тисућа куна. Узмите у обзир да је бруто плаћа асистента 10 до 12 тисућа куна. Нисам то прихватио", каже Иветић, али и демантира тврдње неких медија да од ПМФ-а покушава наплатити 5 милијуна куна.

Каже, новац није оно што тражи и у животу га занима само знаност па га тако није ни бринуло што је радио без ваљаног уговора. "Касније сам дознао и да је дио асистената новац добивао на руке". Он ту не стаје с оптужбама па спомиње и налаз Државне ревизије који проблематизира исплату ауторских уговора те трошкове репрезентације. ДW је покушао сазнати што каже друга страна у овој причи, но безуспјешно. Наиме, деканица ПМФ-а Александра Чижмешија није им одговорила на маил.

Колико је успјешно Иветић пред вратима министрице знаности и образовања Блаженке Дивјак (ХНС)? "Комуницирао сам с државним тајником Томом Античићем. Имам осјећај да је кренуо у контролирање штете. Министрица ме је примила само на десетак минута и то у пуном саставу кабинета. Њихов став је да Министарство не може утврдити је ли то био радни однос и јесу ли ми прекршена радна права. Рекао сам им да желим да пошаљу поруку да се такве ствари више не смију догађати", описује искуство сусрета с челницом ресора. Коментар случаја ДW је затражио и од споменутог државног тајника Античића, но и он се оглушио на наш допис. Одговор нису добили ни од службе за комуницирање с јавности Министарства образовања.

"Одлучио сам постати шатораш"

Прије но што је сјео пред врата министрице знаности, Иветић је послао десетак пријава Државном одвјетништву РХ и УСКОК-у те инспекцијама рада: "Добио сам дојам да више не могу ништа правно подузети. Већ годину и пол пишем те пријаве, умјесто да се бавим знаношћу. Медијима нисам занимљив. Схватио сам да ми преостаје једино герила и да постанем 'шатораш'."

Уз смијех признаје да му се први дани његовог просвједа чине наивним: "Прва четири дана нисам ни јео. Био сам цијело вријеме на сунцу, док Хитна није дошла по мене. Дошао сам без припреме. Био је то најглупљи штрајк глађу. Потом сам донио књиге и почео писати докторат. Цијеле године нисам радио струку, али овдје сјајно радим. С 25 дошао сам на 85 страница доктората. Инспириран сам јер имам осјећај да на њих вршим барем неки микропритисак. Наравно да их не ударам јако, али није им свеједно. Они би радије да нисам ту. Министрица више не улази на главни улаз."

"Хрватској треба нови Тесла"

Док новинар и Иветић сједе на зидићу пред Министарством знаности, Иветић повремено прекида разговор како би се поздравио с радницима Министарства који улазе у зграду. "Ма знам их све", каже Иветић па нуди и своје виђење тог сустава: "Они који ме неће ни погледати, ти су ухљеби. Они који ме поздраве су у реду. Неки су ми рекли да им је чак особно неугодно због моје приче, иако нисам ту због њих. Овдје има пуно сјајних људи, тих цура које остају радити до осам, девет сати навечер. Донесу ми воду и воће. Но има и других…"

Својим будућим колегама би, каже Иветић, с данашњим искуством поручио да оду студирати у Беч. "Семестар на докторским и дипломском студију кошта 19 еура. Све се ријеши путем интернета у најкраћем року. Да не говорим да је то пуно квалитетнија институција. Погледајте ранг-листе свеучилишта. Пуно ми значи да су прихватили мој докторат у завршној фази. Иначе факултети то баш и не воле." Закључно каже како се нада да ће сустав једнога дана постати поштенији и да ће пружити прилику онима изврснима који заиста живе знаност. Но при томе ипак истиче природне знаности: "Неће ову земљу спасити ни политолози ни филозофи, али би могао неки будући Тесла."


Бука препорука

Регион

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.