Prvo, godinama slušamo kako je muški sport zanimljiviji, kako je strastveniji i kako, logično, muškarci i tu više zarađuju. Kad god postavim pitanje po kojoj logici je, na primer, muška košarka zanimljivija od ženske košarke i zašto ne zarađuju podjednako, dobijam dva odgovora: jedan je da muški sportisti pune hale pa samim tim donose i više novca, a drugi je još besmisleniji, ali i tačniji i glasi – zato što je tako.
I sama sam bila sportistkinja punih 15 godina, u takozvanom muškom sportu – karateu. Glorifikovana sam jer sam se upustila u “te vode”, a još veći naklon sam dobijala kada kažem da se takmičim u borbama, a ne u katama, dakle kada ljudi čuju da se zapravo “tučem” sa drugim ženama, a treniram sa muškarcima. Međutim, niko nikada nije postavljao pitanje i pokrenuo problematiku šta znači biti žena u sportu. Mene, recimo, niko nikada nije pitao kako mi je i da li mogu da odradim trening ili borbu tokom menstrualnog ciklusa. Mene niko nije pitao brinem li se da će na belom kimonu da probije krv. Ili koliko je teško održavati zdravlje i krvnu sliku profesionalne sportistkinje upravo zbog toga što sam žena. I eto, čak i u karateu, uvek su bili zanimljiviji muškarci na tatamiju i njihove borbe od naših. I dan danas ne znam zašto.
No, vratimo se na temu – seksualizacija sporta i sportistkinja. Norveška ženska rukometna reprezentacija u rukometu na pesku kažnjena je jer je odbila da na turniru “Euro 2021” nosi donji deo bikinija. Umesto toga, one su odabrale da nose šortseve. Iako je muškim sportistima dozvoljeno da nose majice kratkih rukava i šortseve, oprema rukometašica su kratki sportski topovi i bikini sečen pod uglom na gore. Paradoks ovog poteza je što su one kažnjene novčanom kaznom od 1500 dolara od strane Disciplinske komisije Evropske rukometne asocijacije, uz reči da nose “nepropisnu odeću”. Well done. Iako su podnele molbu da nose onu odeću u kojoj, u krajnjoj liniji, i treniraju, Asocijacija im je zapretila novčanom kaznom pa čak i diskvalifikacijom. Ipak, one su odlučile da u borbi za bronzanu medalju ipak urade po svome.
“Bilo je vrlo spontano. Mislile smo: hajde da to uradimo sada, pa da vidimo šta će se dogoditi”, rekla je igračica Katinka Haltvik norveškom emiteru NRK.
Ono što se dogodilo jeste da su dobile podršku sa svih strana sveta i putem društvenih mreža, kao i da su naposletku učinile ono najvažnije: odlučivale su same o svom telu. Poenta sporta je igra i takmičenje, a ne voajersko zadovoljavanje masa golim ženskim guzicama koje poskakuju na pesku. Excuse my French. I kao što kaže članica norveškog parlamenta: “Neugodno je, sramotno i seksistički”.
Podršku im je javno pružila i holivudska pevačica Pink koja je rekla da će vrlo rado platiti njihovu novčanu kaznu, te da je ponosna na njih što su ustale protiv seksističkih normi i da je upravo Evropska asocijacija ta koja bi trebalo da bude kažnjena.
Sada dolazimo do onoga s početka ovog teksta, a to je upravo sloboda izbora. Nju su demonstrirale i nemačke gimnastičarke koje su odlučile da na ovogodišnjim Olimpijskim igrama nose odeću koja pokriva celo telo.
Sportistkinja nije manje ili više sportistkinja zbog onoga šta nosi. Važno je osećati se prijatno, važno je odlučivati o sopstvenom telu i njegovom izgledu. Na kraju krajeva, važno je imati i petlju pokazati ostalim devojkama da je u redu boriti se za sebe – u ringu i van njega. A nama ženama, fakat je ceo svet jedan veliki ring.
“Poslednjih godina sport je potresan široko rasprostranjenim slučajevima seksualnog i fizičkog zlostavljanja, što je podstaklo uvođenje novih bezbednosnih protokola namenjenih zaštiti sportista i sportistkinja”, piše Rojters.
Žene će promeniti svet, a ovde možemo dodati da će žene promeniti i sliku sporta. Teniserka Naomi Osaka će javno govoriti o mentalnom zdravlju, norveške rukometašice će uprkos pritiscima odbiti da budu seksualizovane i objektifikovane, nemačke gimnastičarke će pružiti podršku svim devojkama tako što će se takmičiti “zakopčane do grla”, srpske košarkašice će i sa bebom u rukama doći i igrati za svoju zemlju, a sve sportistkinje ovog sveta će i dalje menstruirati i niko ih neće pitati za to.
Sport je borba, ali ne bi trebalo da bude borba protiv patrijarhalnog ustrojstva nego još jedno polje borbe gde žena može biti sve što poželi.
Izvor: branasdivineworld.com
