Зашто сам гласала против закључка о подизању споменика жртвама Холокауста

Треба ли ме, и моје колеге из Лијевога блока који смо једини гласали против у загребачкој Скупштини, бити срам зато што сам у посвету споменика хтјела уписати жртве Холокауста режима НДХ

Rada Borić / 12. јун 2019

 

Овај тједан су заступници у Градској скупштини града Загреба изгласали закључак, тј. донијели одлуку о 'подизању споменика жртвама Холокауста'. 'Град Загреб ће подићи Споменик жртвама Холокауста (у даљњем тексту: Споменик), према идејном урбанистичко-архитектонском-обликовном рјешењу Уређења јавне површине и обликовања спомен обиљежја жртвама Холокауста у Бранимировој улици у Загребу, аутора академског кипара Далибора Стошића и дипл.инг.арх. Крешимира Рогине, као првонаграђеном раду на јавном опћем натјечају.'

Град Загреб је заједно с Удружењем хрватских архитеката (УХА) још половицом 2017. провео 'Натјечај за израду идејног урбанистичко-архитектонско-обликовног рјешења – Уређење јавне површине и обликовање спомен обиљежја жртвама холокауста у Бранимировој улици у Загребу – Споменик за шест милијуна Жидова страдалих у Холокаусту', те је оцјењивачки суд, на челу с предсједником Бранком Лустигом, између 38 радова изабрао онај двојице наведених аутора.

Након што сам јучер на сједници Скупштине Града Загреба образложила зашто сам против подизања споменика који 'обиљежава сјећање на шест милијуна Жидова убијених у холокаусту', аргументирајући своје 'против' цитирајући угледне суграђане, доградоначелница Јелена Вукичевић Павичић ме прозвала да не поштујем предлагача, угледног почасног грађанина града Загреба и жртву Холокауста и да ме треба бити срам.

Треба ли ме, и моје колеге из Лијевога блока који смо једини гласали против, бити срам зато што сам у посвету споменика хтјела уписати жртве холокауста НДХ режима?

Гласала сам против због посвете споменика, у којој стоји да се подиже у 'сјећање на шест милијуна Жидова убијених у холокаусту' јер таквом посветом споменик остаје тек 'велика геста', а да се изријеком не комеморира загребачке или хрватске Жидове - а да не говоримо да се не комеморира ни Србе, Роме и остале противнике НДХ убијене у логорима, већ их се чини посве невидљивима.

Треба подсјетити да је предсједник Координације жидовских опћина Огњен Краус изјавио (ХРТ, 22.4.2019.) да је споменик Холокауста планиран без конзултација. 'Споменику Холокаусту нема мјеста у Загребу. Споменик жртвама Холокауста постоји у Берлину, гдје му је и мјесто. Овдје би требало подићи споменик жртвама НДХ', изјавио је.

Да је споменик требало посветити жртвама Холокауста у Хрватској, написао је и Иво Голдстиен (Јутарњи лист, 2.6.2019.). Споменик се могао 'посветити или онима који су страдали у депортацији у коловозу 1942. године, или свим страдалим загребачким Жидовима (њих око 8000) или свим страдалим хрватским Жидовима (око 20.000) или чак свим страдалим ендехашким Жидовима (око 31.000). Ваља водити рачуна да је НДХ починила геноцид и над Ромима и Србима те масовни злочин над свим стварним и потенцијалним опозиционарима. У рату је око 21.000 Загрепчана погинуло у партизанима или као жртве фашизма. И њих би требало комеморирати (око 8000 Загрепчана је страдало као усташе и домобрани и њихови присташе).'

Град је могао комеморирати нпр. жртве логора Јасеновац у којему су, према потврђеној поименичној листи жртава, усташе усмртиле 13.116 Жидова, 47.627 Срба, 16.173 Рома и 6.229 особа других националности.

Тек би ревизионисти могли двојити о комеморирању жртава Холокауста у Загребу, али њима иде на руку посвета која гласи 'сјећање на шест милијуна Жидова страдалих у холокаусту'. Голдстеин сматра да посвета 'сугерира се да се злочин Холокауста догодио негдје другдје, али се он, нажалост, догодио у Загребу. Штовише, догодио се на мјесту на којем се кани подићи споменик', написао је Голдстеин. 'Ради се о претпосљедњој великој депортацији загребачких Жидова која је у усташко-нацистичкој сурадњи изведена у коловозу 1942. баш с Главног колодвора'. И с правом закључује: 'Умјесто да иноземној јавности искаже емпатију Загреба за жидовска страдања, основни ће закључак бити да се Загреб и Хрватска не могу суочити с властитом повијешћу, односно с усташким злочинима и криминалним карактером НДХ.'

Јулија Кош, предсједница Жидовског информацијско-образовног центра Хатиква и предсједница Хрватско-израелског друштва, написала је у писму које сам прочитала на сједници: 'Не улазећи нимало у оцјену ликовног дјела самога пројекта, оштро протестирамо против његовога постављања на јавноме мјесту и чин могућег подизања овог споменика сматрамо срамотним лицемјерјем, чак с позиције моћи ругалачким прикривањем повијесне истине о злочинима усташке власти 1941.-1945. у Независној Држави Хрватској. Усред Загреба и Хрватске жели се подићи споменик у знак сјећања на шест милијуна Жидова страдалих у Холокаусту у Еуропи, док се у овој земљи ни из такозваних либералних кругова не подиже чак ни идеја за споменик свим жртвама усташког режима, за споменик жртвама усташког масовно проведеног етничког чишћења нехрватског становништва: Срба, Рома и Жидова. Хрватска се треба прво суочити с потпуном истином о својој прошлости, а не замагљивати је скривајући се иза нациста и других починитеља Холокауста, јер то је заправо јасан мотив овога компромиса с подизањем споменика који замагљује истину.'

Гласала сам против и зато што не вјерујем да ће се спомеником, 'посебице млади', сензибилизирати на тему Холокауста оваквим прикривањем жртава усташкога режима - јер на колодвору стоји (умјесто ‘плавога влака’!) црна локомотива, 'Црна Катица' која је, превозила Жидове у логор Даница код Копривнице. А на табли, уз њу, уписани су тек технички подаци локомотиве.

И најважније, гласала сам против зато што сам чула што говоре потомци жртава: 'Суочавање Хрватске с истином нама, потомцима жртава, није чак ни потребно, јер ми памтимо истину, чувамо фотографије наших милих страдалих у усташком режиму, сјећамо се њихових живота… али суочавање је потребно, страшно неопходно, младим хрватским нараштајима да би могли постати бољим људима од онога каквим их се жели обликовати брисањем повијесне истине.' (Јулија Кош)

Портал Новости


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.