Зашто су упозорења научника катастрофична? Јер се остварује оно најгоре

Имамо разлога за страх

BUKA portal / 10. новембар 2019

НАКОН што је више од 11.000 знанственика из 153 државе у уторак прогласило изванредно стање за климу упозоривши да глобално затопљење човјечанству може донијети "незамисливе патње" ако се нешто хитно не подузме, многи су на друштвеним мрежама коментирали да су упозорења превише катастрофична.

Но, је ли то стварно тако и има ли озбиљних разлога за драму?

Коментари на алармизам знанственика слични као и они на Грету Тхунберг

Коментари који су се били заредали у доброј су мјери слични онима који су се могли чути прије мјесец и пол након драматичног наступа младе шведске активистице Грете Тхунберг у УН-у.

Занимљиво је, притом, да је главни приговор Гретиних критичара крајем рујна био да њезина драматичност у наступу није перспектива знанственика, већ израз њезиног активизма, младости, ПР-а зелених, па чак и њезине наводне психичке болести односно Аспергерова синдрома.

Сада су се драматично огласили сами знанственици, стручњаци из климатологије, метеорологије, атмосферске физике, биологије и бројних других подручја. Међу потписницима је и 20-ак хрватских знанственика.

Идеологије, вјеровања и неповјерење у знаност

Овакве поларизиране реакције јавности, активиста и знанственика нису новост. Оне представљају само најновије поглавље у расправама о томе како би знанственици требали комуницирати озбиљне резултате истраживања с опћом публиком и политичарима, особито када виде да је проблем голем и хитан, а да се не подузима ни приближно довољно.

Притом треба имати на уму да људи, овисно о својем свјетоназору, различито доживљавају напредак и благостање свијета и друштва. Но сви, били лијевог или десног свјетоназора, бирају којим ће знанственим информацијама вјеровати. Примјерице, лијеви и зелени у просјеку су чешће неповјерљиви према нуклеаркама, биотехнологији и ГМО-има који могу бити дио рјешења климатских проблема, док су конзервативци чешће склони порицању људског утјецаја на климатске промјене, али су мање несклони ГМО-има и нуклеаркама. Ипак, генерално гледано, према Центру Пеw Ресеарцх, амерички демократи, особито они образованији, имају готово двоструко веће повјерење у знаност од републиканаца.

У овом контексту за нас је такођер занимљиво једно друго истраживање истога Центра које је показало да су Хрвати на самом врху листе оних који немају повјерења у могућности знаности и на самом дну листе оних који прихваћају знанствено потврђену теорију еволуције, о чему смо већ писали на Индеxу.

Избор не смије бити нереалан – или напредак или очување природе

Наш угледни физичар проф. Ивица Пуљак каже да идеолошке расправе без пажљиво одваганих аргумената те заузимање ставова без упоришта у подацима само одвлаче људе од могућности да заиста ријеше проблем.

„Мени се од постојећих приступа највише свиђа онај такозваних екомодерниста, који не умањују проблем, али га сагледавају из перспективе знаности и технологије те покушавају помирити напредак човјечанства с очувањем природе“, рекао је за Индеx Пуљак.

„Огроман и реалан проблем климатских промјена нећемо ријешити ако пред људе поставимо дилему – или напредак или очување природе. Већина људи неће се добровољно одрећи напретка, него ће увијек заговарати да то направи нетко други. Требамо се угледати на неке од позитивних примјера, као што је смањење озонских рупа, када се цијели свијет ујединио, донио правила и законе те се сада озонска рупа смањује”, појаснио је.

Имамо разлога за страх

На трагу наше двојбе из увода – јесу ли знанственици превише драматични у својој новој климатској петицији, треба рећи да ни међу њима нема јасног консензуса. Неки сматрају да до сада нису били довољно драматични, а други да је алармизам контрапродуктиван.

Потписници петиције очито припадају оном дијелу знанствене заједнице који сматра да упозоравајући резултати истраживања не допиру довољно снажно и брзо до јавности, а особито до политичара.

Добро образложење зашто знанственици можда требају дјеловати алармистички представио је недавно Давид Кинг, професор физикалне кемије на Свеучилишту у Цамбридгеу, стручњак за климатске промјене и бивши знанствени савјетник британске владе.

Он је за ББЦ изјавио да се екстремни догађаји повезани с климатским промјенама, попут рекордних врућина у Еуропи ове године, догађају прије него што се очекивало.

"Нисмо очекивали да ће се овакви екстремни догађаји догодити тако брзо"

Појаснио је да се свијет мијења брже него што се углавном предвиђало у претпосљедњој, петој процјени Међувладиног панела за климатске промјене (ИПЦЦ) и додао да се и сам уплашио броја и интензитета екстремних догађаја.

"Прикладно је уплашити се. Предвиђали смо да ће се температуре повећавати, али нисмо очекивали да ће се овакви екстреми догодити тако брзо."

Његов емотиван наступ на ББЦ-ју су подржали и неки други знанственици.

Примјерице, физичар проф. Јо Хаигх с Империал Цоллегеа у Лондону рекао је: "Давид Кинг је у праву што се плаши - и ја сам врло уплашен".

Писмо није превише драматично

Наш климатолог Иван Гüттлер, водитељ Одјела за климатско моделирање Државног хидрометеоролошког завода (ДХМЗ), каже да се потписано писмо не може сматрати претјерано емотивним или катастрофичним.

„Врло слично као и у изјавама Грете Тхунберг заправо читамо позив на дизање проблема климатских промјена на врх наших приоритета и убрзавање процеса напуштања фосилних горива“, каже Гüттлер.

„Позиви знанственика кроз знанствено-истраживачки рад, кроз подршку доноситељима одлука, кроз едукацију јавности у задњим су десетљећима имали мален ефект. Ако нам је стварно циљ задржати глобално загријавање испод 1,5 °Ц или 2°Ц, онда дебело каснимо с декарбонизацијом друштва. Климатске промјене неће истријебити људску врсту, но избрисат ће многе обалне заједнице и дијелове биосфере“, тумачи.

Аргументи у прилог драматичности, али и разлози за наду

Кључно питање у овом контексту свакако би требало бити: имамо ли знанствено утемељених разлога за озбиљан страх? У анализи коју је потписало 11.000 знанственика, аутори истичу неке трендове који су јаки разлози за дубоку забринутост, али и неке који охрабрују. Но, из њихових закључака генерално је јасно да имамо пуно више разлога за песимизам него за оптимизам.

"Климатска криза је стигла и убрзава се брже него што је већина знанственика очекивала", пишу аутори.

Притом истичу да дубоко забрињавајући знакови људских активности укључују континуирано повећање популација људи и стоке, повећање производње меса по глави становника, повећање глобалног губитка покрова дрвећа, потрошње фосилних горива, броја превезених путника у зрачном промету, емисија угљичног диоксида (ЦО2) те повећање емисија ЦО2 по становнику од 2000. године.

Охрабрујући знакови укључују смањење глобалне стопе плодности, успоравање губитка шума у бразилској Амазонији, повећање потрошње енергије сунца и вјетра, смањивање институционалног инвестирања у фосилна горива и повећање удјела емисија стакленичких плинова покривених наплаћивањем ЦО2.

Међутим, упозоравају да одређене позитивне трендове треба узети с одређеном резервом. Тако се, примјерице, пад стопе плодности код људи знатно успорио тијеком посљедњих 20 година, док стопа губитка шума у Амазонији у новије вријеме поново почиње расти.

Такођер, мада је потрошња соларне енергије и енергије вјетра у неколико посљедњих десетака година расла 373% по десетљећу, у 2018. она је још увијек била 28 пута мања од потрошње фосилних горива (комбинирано плин, угљен и нафта). А ако тако малени удио кроз наредно десетљеће повећамо за неких 400%, односно четири пута, добивамо још увијек премало.

Аутори истичу да су особито забрињавајући истодобни трендови кључних чимбеника климатских промјена. Наиме, разине трију обилато присутних стакленичких плинова (ЦО2, метан и душиков оксид) и даље се повећавају, као и глобална температура на површини. У глобалу, лед убрзано нестаје о чему свједоче опадајући трендови минималног леда Арктичког мора, Гренланда и Антарктике те дебљине ледењака широм свијета. Загријавање и киселост оцеана, разине мора, подручја која су изгорјела у Сједињеним Државама те екстремни временски увјети и повезани трошкови штета, сви пак показују тренд повећања.

Хрлимо према 'Земљи стакленику' без контроле

Коначно, аутори посебно упозоравају да смо, унаточ четири десетљећа глобалних преговора о клими, уз неколико изузетака, углавном наставили пословати као обично, као да се ништа не догађа, те да се углавном нисмо успјели позабавити овим проблемом. Климатска криза стигла је и убрзава се брже него што је већина знанственика очекивала. Стање је теже него што се предвиђало, а посебно забрињавају могући неповратни прекретници климатских промјена и појачане повратне реакције природе (атмосферске, морске и земаљске) које би могле довести до катастрофалне „Земље стакленика“ изван људске контроле. Те реакције климатских ланаца могле би узроковати значајне поремећаје у екосуставима, друштву и економији, што би потенцијално учинило да велике површине Земље буду ненастањиве, пишу аутори.

Критике на алармистичка упозорења и застрашивање

С друге стране налазе се знанственици који признају озбиљност проблема, али ипак сматрају да с алармизмом треба врло опрезно, и то из више разлога.

Петтери Таалас, главни тајник Свјетске метеоролошке организације (WМО), специјализиране агенције УН-а, рекао је средином рујна за ББЦ да у потпуности подржава климатске циљеве Уједињених народа, но истовремено је оптужио радикалне зелене кампање да прогнозирају крај свијета. Његов аргумент је, међу осталим, да употреба ријечи као што је "застрашујуће" младе људе може учинити депресивнима и тјескобнима.

Др. Таалас слаже се да се поларни лед топи брже него што се очекивало, но забринут је да би страх могао довести до парализе јавности, као и до проблема с менталним здрављем међу младима.

"У младости смо се бојали нуклеарног рата. Озбиљно смо мислили да је боље не имати дјецу. Осјећам исто расположење међу младима данас. Стога морамо бити мало опрезнији са стилом комуникације."

На овај проблем указала је у рујну и скупина британских психолога Тхе Цлимате Псyцхологy Аллианце (ЦПА) који су се Телеграпху пожалили да расте број дјеце којој је потребно давати лијекове због еколошке тјескобе.

"Пуно родитеља долази на терапије и тражи помоћ за своју дјецу, а то је јако ескалирало овог љета", рекла је Царолине Хицкман, учитељица у Батху и извршна директорица ЦПА-е.

Хицкман каже да родитељи требају пронаћи праве ријечи како би разговарали о проблему на начин који одговара доби дјеце и који није застрашујућ.

"Морате раздвојити оно што заправо није познато од онога што јест: реците им да неке врсте изумиру, да се некима наноси штета, али немојте рећи да ће све умријети јер то није истина."

"Не желите да дијете падне у стање депресије уз питања каквог уопће смисла има похађати свеучилиште или који је смисао полагања испита које сам чула да дјеца постављају", тумачи Хицкман.

Др. Таалас истиче да се већина климатских промјена још увијек налази унутар граница које је предвидио ИПЦЦ иако су неке, попут отапања поларног леда, биле у горњем крају распона.

Хрватска мора сама дјеловати, не можемо се ослонити на УН и ЕУ

Гüттлер сматра да ће могуће успоравање, а након тога и заустављање уништавања великих дијелова биосфере, ако их успијемо остварити, бити успјех упорних, вриједних и креативних појединаца и заједница.

„Ми се у Хрватској морамо концентрирати на прилагодбу и развој наших сустава за производњу и опскрбу енергијом, храном и водом те јачати суставе као што су обрана од пожара, поплава и заразних болести. Не можемо очекивати велику помоћ од других држава чланица УН-а или ЕУ-а јер ће свака од њих бити и више него заузета проблемима на својем подручју и у ближем сусједству“, поручује климатолог ДХМЗ-а.

Исправан приступ ради праве атмосфере и правих рјешења

Пуљак каже да су климатске промјене недвојбено огроман и реалан проблем којег смо узроковали ми људи својим незнањем и неодговорним понашањем те да га никако не смијемо подцијенити. Но, сматра да је врло важно питање како потакнути људе, појединце, владе, компаније и разне друге организације на промјену понашања.

„Неки то покушавају наглашавајући изузетно негативне утјецаје које ће климатске промјене имати у будућности. С друге стране, постоје истраживања која указују на чињеницу да би ради претјераног страха људи могли помислити да ионако не могу ништа направити, да је већ прекасно те да се нема смисла ни трудити. Било би боље покушати мотивирати људе да се мијењају и показати им како би будућност могла бити пуно боља ако сами макар мало допринесу. Вјеројатније је да бисмо проблеме климатских промјена могли ријешити, или барем ублажити, позитивним потицањем људи на промјене“, каже Пуљак.

„Колико год је важно знање те је од изузетне важности слушати знанственике, рјешавање проблема климатских промјена је и глобалан политички проблем. Данас је свијет све повезанији па је за рјешавање оваквог глобалног проблема потребан глобални договор. Да бисмо ефикасно имплементирали неке од приједлога знанственика, требат ће донијети неке од непопуларних мјера, како за становништво тако и за господарство. Ако мјере буду такве да наруше компетитивности господарстава, компаније ће се почети селити у друге дијелове свијета у којима строге мјере још нису имплементиране. Зато је нужно да потхват ублажавања негативних ефеката климатских промјена буде глобални потхват у којем судјелују све земље свијета“, поручио је наш познати знанствени комуникатор.

Индеx


Бука препорука

Наука и технологија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.