Због чега нисмо умјерени у исхрани?

Студија под називом Потенцијална урбано-рурална епидемија (ПУРЕ) бавила се навикама и здрављем 135.000 испитаника у 18 земаља на пет континената. Истраживачи су установили да најздравије особе једу храну богату воћем, поврћем и махунаркама, са мало рафинисаних угљених хидрата и шећера.

Danas.rs / 02. новембар 2017

Осим помало изненађујућег закључка да је количина поврћа потребна за добро здравље порасла на три до четири порције дневно, све ово је у складу са умереном исхраном по дефиницији америчких Смерница за исхрану, преноси Вашингтон пост.

Наслови у медијима о овом истраживању дали су другачију слику, наводећи да студија "баца сумњу" на важећи став према мастима, угљеним хидратима, воћу и поврћу, као и да је "уздрмала" поље нутриционизма. Чак се и у пропратном коментару у часопису Ланцет, који је објавио ове резултате, каже да "студија ПУРЕ доводи у питање дефиницију здраве исхране".

Проблем је у томе што, када погледате важећу дефиницију здраве исхране, она се у највећем делу поклапа са резултатима студије ПУРЕ. Истраживачи јесу установили да је исхрана богата угљеним хидратима повезана са 28 одсто већим ризиком од смртности. Али овде говоримо о 77 одсто угљених хидрата, што никад није био део дефиниције здраве исхране, делимично зато што оставља мало места за одговарајуће протеине и здраве масти. Кад смо код масти, резултати ове студије говоре да укупан унос масти од око 35 одсто укупних калорија није повезан са ризиком од срчаног удара или смрти од кардиоваскуларних болести, али су стручњаци већ годинама сагласни да исхрана са малим уносом масти не води до жељених резултата.

Ако се погледају подаци из студије ПУРЕ, исхрана са око 45 одсто угљених хидрата, 35 одсто укупне масти и 20 одсто протеина је повезана са најмањим ризиком од преране смрти. То звучи прилично умерено.

Главни истраживач у студији Салим Јусиф чак је изјавио да "треба тежити умерености у већини аспеката исхране, насупрот веома малом или веома великом уносу већине хранљивих материја". Стога, осим примамљивости нових слаткоречивих обећања, шта је то што нас држи далеко од пута умерености? Ево неких најчешћих препрека:

Не знамо шта у ствари једемо: осим ако знате и свесни сте шта и колико једете, а многи људи нису, лако се помисли да једете умерено а да то у ствари није тако. На пример, можете да кажете, "Једем десерт само неколико вечери у току недеље", али заборављате да посегнете за колачем или крофном сваки пут кад их неко донесе на посао. Вођење дневника о храни током пар недеља да бисте добили објективан увид у образац своје исхране може да вам открије неке изненађујуће ствари.

Непланирање на дуже стазе: неговање навика здравог начина живота захтева стални труд, посебно ако имате дубоко усађене нездраве навике. Осећај да улажете труд али не видите тренутни резултат изазива фрустрацију. Почните да о исхрани мислите као о доживотном путовању, са повременим скретањима и тренутним препрекама, а не као о трци до циљне линије.

Став све или ништа: осећај да све мање од савршенства представља неуспех и није вредно труда такође може да блокира сав напредак док излуђујете себе у потрази за савршеном исхраном. Савршенство је непријатељ напретка. Почните помало, почните данас и само наставите напред. Не можете погрешити ако се држите уноса више поврћа а мање шећера и елиминишете оно што вам одвлачи пажњу док једете.

Залуђеност најновијим трендовима у исхрани: особе које једу умерено једу на начин који одговара њиховом стилу живота и подржава здравље, и не осећају потребу да испробају све најновије трендове који им се нуде. Обраћају пажњу на новости из области исхране, али су прилично имуни на сензационалистичке тврдње. Знају да ниједан начин исхране није добар за све људе све време. Сулудо је стално радити исту ствар изнова и очекивати другачије резултате. Ако имате дугу историју држања дијета и одустајања од најновијих дијета без видног трајног унапређења здавља и општег благостања, зашто бисте то пробали поново?

Нездрав однос према храни: здрава исхрана не подразумева само оно што једете. Начин на који размишљате и како се осећате у вези са својим навикама у исхрани може бити једнако важно као и сама храна. Када се храна или чин једења удружи са стресом или осећајем кривице или страха, то није добро за ваш организам и ум. То је један од фактора који људе доводи до екстремног односа према храни – ограничавања или претеривања, а често и једног и другог.

Извор: Данас.рс

 


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.