НАДЛЕЖНИ СЕ УКЉУЧЕ САМО КАД ТРЕБА САНИРАТИ ШТЕТУ: Рибњак Прњавор не смије доживјети судбину Бардаче

Проблем је што код нас овакве ствари често прођу некажњено па због тога и долази до оваквих проблема. Док одговорни на прави начин не буду кажњени овакве ствари ће се на жалост наставити дешавати.

Maja Isović Dobrijević / 21. јул 2021

Foto: BUKA

 

Рибњак Прњавор прије неколико дана задесила је права еколошка катастрофа, при чему је дошло до угиниће више тона рибе из ових рибњака а усљед високих температура и зачепљења канала, али и чињенице да рибе нису храњене од 2019. године. Ово није прва еколошка катастрофа којој свједочимо у Републици Српској.

Јелена Иванић из Центра за животну средину за БУКУ коментарише ситуацију са помором риба у рибњаку у Прњавору, а говоримо и о другим еколошким катастрофама на нашем подручју.

Јелена, свједочимо још једној великој еколошкој катастрофи и помору риба у рибњаку. Како је до овога уопште дошло и колико је овдје ријеч о немару над природом?

Тренутна ситуција у прњаворском рибњаку у  којем је плутала огомна количина угинуле рибе примјер је немарног односа према природним ресурсима, екологији, економији и друштву којем свакодневно свједочимо широм Босне  Херцеговине. Због људског немара природа се прва нађе на удару.

Ово није прва еколошка катастрофа изазвана немаром, да ли то зналчи да из случаја Бардача ништа нисмо научили?

У случају Бардача 2012. године од 11 језера остала су само три која нису исушена. Земљиште је пренамијењено за интензивну пољопривредну производњу што значи да је овом земљишту у потпуности промијењена намјена. Из земљишта је ишчупано коријење дрвећа, а усљед потпуне девастације терена угрожено је и 178 ријетких врста птица.

Бардача се налазила на Рамсарској листи заштићених мочварних подручја.

Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске је водило поступак проглашења претходне заштите и крајем 2017. године су тај поступак окончало Закључком о обустављању поступка проглашења. Сматрамо да се од Бардаче није требало одустати и да је ресорно министарство требало уложити више енергије да заштити овако вриједно подручје.

Ко је у овом случају највише одговаран за ову катастрофу?

У овом рибнајку проблеми постоје уназад неколико година. У медијима се говорило о крађи рибе, немогућности одржавања инфраструктуре, недостатку средстава и многи други. И сами радници, али и локална власт у више наврата су указивали да проблем постоји и позивали надлежне да реагују. Свакако је потребно да институције што хитније реагују како би се спријечила већа катастрофа, да се на правилан начин поступи са збрињавањем угинуле рибе и да се пријечи даље загађење воде и потенцијално загађење ријеке Укрине. Затим је свакако потребно утврдити одговорности и санкционисати одговорне.

Колико је важно да се овакве ситуације на прави начин сакцинишу одговорни? Постоје ли код нас уопште примјери санкција када је ријеч о неодговорном односу према природи?

Свакако је потребно да се утврди одговорност и да се пропишу санкције. Проблем је што код нас овакве ствари често прођу некажњено па због тога и долази до оваквих проблема. Док одговорни на прави начин не буду кажњени овакве ствари ће се на жалост наставити дешавати.

Који је значај овог рибњака и шта се све губи његовим запуштањем?

Надам се да рибњак у Прњавору неће доживјети судбину Бардаче. Овај рибнак поред економске има и своје природне вриједности, посебно као станиште великог броја врста птица али и многих других биљних и животињских врста. Надам се да ће се укључити институције на свим нивоима власти да се што прије ова еколошка катастрофа заустави.

Када је овај рибњак у питању шта ће нам будућност донијети?

Могу само изразити наду да ће се одговорно и системски приступити рјешавању тренутне катастрофре и да ће ово подручје од значаја за економију и природу остати сачувано.

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.