ЗЕМЉА ОТРОВА "Ово је један од водећих разлога зашто се повећава број обољелих од карцинома"

"Увијек се питамо зашто се стално повећава број обољелих од карцинома у нашој земљи, а ово је један од водећих разлога."

BUKA portal / 17. јун 2019

Foto: Buka

О  пиралену и другим загађивачима из напуштених индустријских постројења у БиХ, њиховим посљедицама по људско здравље и животну средину и мјерама које је потребно предузети на спречавању даље еколошке катастрофе, разговарамо са проф. др Слободанком Павловић, екологом и деканицом Независног универзитета Бања Лука.

БУКА: Можете ли нам за почетак рећи шта је, заправо, пирален?

ПАВЛОВИЋ: Поликлорирани бифенили (ПВБ-и), па међу њима и пирален, су хемијске супстанце које се комерцијално производе и продају као чисто уље или у еквивалентном облику још од 1930. године. То су изузетно стабилна једињења са одличном електричном изолацијом и својствима преноса топлоте. Ове карактеристике су довеле до њихове широке употребе у различитим индустријским, комерцијалним и домаћим примјенама. ПЦБи се обично категоришу за отворене или затворене апликације, односно примјене.
Отворена примјена је кориштење као текућине за измјену топлине, хидраулична уља, уља за подмазивање и као адитиви у бојама, пластици, отапалима, љепилима и цементима.
Код затворене апликације, употребљавају се као изолациони флуид у електричним трансформаторима, кондензаторима, јединицама за корекцију фактора снаге, свјетлосним баластима, вакумским пумпама и потопним пумпама. Зависно од произвођача и намјене, имамо различите ознаке за пирален. Пирален 3010, 3011, пирален Т1, Пирален Т2 али генерално посматрано, пирален је комерцијални назив за тип трансформаторског уља које је дуго кориштено у индустрији широм свијета.

БУКА: Колико је пирален штетан за људе и животну средину?

ПАВЛОВИЋ: ПЦБ-и представљају опасност за околину због њихове токсичности, постојаности и склоности биоакумулацији, тј. да се накупљају у тијелима животиња, посебно на врху прехрамбеног ланца, па самим тим и у нашим тијелима. Иако је употреба ПЦБ-а знатно смањена од 1970-их година, утврђено је да они који још увијек постоје у постојећој опреми или ускладиштени отпад, представљају сталну пријетњу за околину. Због своје дуговјечности, ПЦБ-и су још увијек у употреби, иако је њихова производња драстично опала од шездесетих година, када је идентификован низ проблема. Откривањем токсичности и канцерогености за ПЦБ-е и класификацијом као постојаних органских загађивача, њихова производња је била забрањена савезним законом САД-а још 1978. године и Стокхолмском конвенцијом о постојаним органским загађивачима 2001. године. 
Међународна агенција за истраживање рака (ИАРЦ) идентификовала је ПЦБ-е као спој са канцерогеним особинама. Према америчкој агенцији за заштиту животне средине (ЕПА), ПЦБ-и узрокују рак и код животиња и код људи. 


БУКА: На који начин пирален утиче на здравље  људи?

ПАВЛОВИЋ: Овдје говоримо о биоакумулацији и директној изложености, као када је ријеч и о живи, олову и осталим тешким металима. То значи да се  опасне материје, када доспију у тијело живих бића, задржавају у масноћама. Са депонија, или неадекватних складишта, преко канализације или процједних вода стиже у ријеке, одатле иде у мора гдје се накупљају првенствено у алгама којима се рачићи, црви и ларве хране. Тим путем стиже и у планктон којим се хране разне врсте риба а онда стиже и код нас на трпезу. Један примјер јесу и јегуље које су богате масноћом и као такве у Њемачкој нису препоручљиве за исхрану јер су идентификоване као животиње које су пуне акумулираних токсичних материја из категорије ПЦБ-а. А када говоримо о директној изложености уносимо га у организам путем коже и дисајних путева, када је ријеч о испарењима или пожарима.
Јако је битно истаћи да посљедице изложености овим токсичним материјама неће бити видљиве одмах, већ након одређеног периода, обично 2 до 5 година.

БУКА: Шта се дешава ако уље исцури у земљу?

ПАВЛОВИЋ: Увијек се питамо зашто се стално повећава број обољелих од карцинома у нашој земљи, а ово је један од водећих разлога. Не мислим само на пирален већ бројне токсичне материје који се налазе и у води и ваздуху и у земљишту а које кроз процес кружења материје и воде у природи на крају заврше и у нама.
Да се разумијемо, нема само Бања Лука овај проблем, већ и свака област, град који је имао развијену индустрију а која је у ратном и постратном периоду уништена и претворена у "гробља"  некадашних гиганата. Центар за истраживачко новинарство, ЦИН је у јуну прошле године емитовао причу и кратки истраживачки филм под називом „Земља отрова“, гдје су се бавили проблемом опасног отпада из Хемијске индустрије Тузла, који није годинама складиштен и одлаган како треба. За мене је био веома узнемирујући и поражавајући и сам филм, али и број људи који су га погледали и реаговали на њега. Шта се све дешава у нашој земљи и како се ми постављамо према томе. Само ћутимо и правимо се невјешти све док се овако неки изоловани случајеви не десе. Није само оно што је видљиво опасно. Препоручујем да погледате тај истраживачки документарни филм од 12 минута и много тога ће вам бити много јасније.

 

 

БУКА: Шта се у овом тренутку може учинити?

ПАВЛОВИЋ: Штета је већ учињена. БиХ је ратификовала Стокхолмску конвенцију, гдје је наша обавеза била да престанемо користити ПЦБ и да санирамо све контаминиране локације. Урађен је план спровођења Стокхолмске конвенције. Прихваћен је од стране Владе РС, Владе ФБиХ, Савјета министара и у њему је констатовано да је Инцел потенцијална локација загађена ПЦБ-ом, с тим да су ове анализе показале да није у питању само ПЦБ него и цијели низ других тешких метала. Прво се мора утврдити какво је стање на цијелом простору Пословне зоне, а исто тако је неопходно урадити анализу пољопривредног земљишта које се налази око Пословне зоне и тек онда направити план и стратегију за уклањање загађеног земљишта.

БУКА: На који начин се пирален уништава?

ПАВЛОВИЋ: Пирален је природно неуништив и хемијски и физички неразложив. Уништава се једино вјештачки при жарењу у специјалним пећима на температурама изнад 1.700 степени, али тада као нус производ до коначног уништења се ослобађа фозген и дифозген који спадају у групу најстрашнијих бојних отрова. Што имплицира да постројења која имају дозволе за спаљивање ове врсте отпада морају имати модерне технологије са филтерима који ће спријечити испуштање отрова који настају спаљивањем, даље у атмосферу. Таква једна спалионица, нама најближа је у Аустрији.

БУКА: У посљедње вријеме, еколошки инциденти у БиХ су све чешћи, шта поручујете?

ПАВЛОВИЋ: Наше друштво одавно се суочава са опасним отпадом и његовим неадекватни управљањем, а које представља сталну опасност за здравље људи и животну средину. Прво смо имали „епизоду“ са медицинским отпадом на подручју Јасенови потоци, и колико ја знам након „бомбардовања“ медија о овом проблему сада се нико не пита шта је са тим јер имамо актуелнији проблем са пираленом. Је ли се тамо узимало земљиште на анализу, ако није зашто није, ако јесте, гдје су резултати? У фармацеутском отпаду зна бити и цитотоксичног и јако токсичног, који је опасан колико и пирален. Је ли Бања Лука преча од Мркоњића или је само инспекцији ближе? Апелујем на наше власти да се донесу хинте процедуре за реаговање у оваквим ситуацијама, биле оне везане за медицински отпад, пирален или пуцање мреже у Бочцу. Не можемо дозолити да администрација и разни тендери успоравају рјешавање ових хитних проблема када већ знамо како их требамо ријешити.

 

Разговарала Милица Плавшић


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.