Температуре расту брже него икад: У БиХ је све почело 1994. ВИДЕО

Прве екстрмно високе температуре у БиХ забиљежене су од 1994. године, па готово сваке наредне године. 

T.Čalić / 12. август 2019

Просјечна мјесечна температура у Босни и Херцеговини расте из године у годину и лани је износила 12,3 степени Целзијуса, наводи се у у истраживању које је провела Агенција за статистику Босне и Херцеговине у сарадњи с Федералним хидрометеоролошким заводом ФБиХ и Републичким хидрометеоролошким заводом РС.
Извјештај показује и тренд повећања просјечних падавина.


Промјене температуре и падавина посматране током дужег временског периода су један од доказа ефеката климатских промјена, што је посебно изражено у посљедњих неколико десетљећа“, наводи се у Извјештају.


Којом брзином температуре расте можда понајбоље илуструје презентација коју је објавила НАСА а односи се на период од 1800. до 2017. године. Прве екстрмно високе температуре у БиХ забиљежене су од 1994. године, па готово сваке наредне године. 

 

 

Горан Трбић, климатолог и декан Природно-математичког факултета у Бањалуци, за Буку је прокоментарисао видео, те објаснио шта раст температуре значи за Земљу, њене становнике и колико требамо бити забринути.
Каже да је евидентан раст температуре ваздуха, нарочито у сјеверној хемисфери, који је главни елеменат и посљедица климатских промјена, али истовремено и окидач који покреће варијације осталих климатских елемената у атмосфери - количину падавина, влажност ваздуха, испаравање... 


Сматра и да је оправдана велика забринутост, ако се настави даљи раст температуре и пређе фамозми праг од 1,5 степени глобално на годишњем нивоу. У том случају било би јако тешко управљати климатским системом Земље, а дошло би и до пораста интензитета и фреквенција екстремних догађаја. 


Научно је потврђено да је главни узрок глобалних климатских промјена повећана концентрација гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ), који имају антропогено поријекло. Смањење пораста ГХГ условило би стабилизацију температуре, а тиме и климатских промјена. На том фону се и дјелује кроз Паришки климатски споразум, који су потписале и ратификовале готово све земље свијета иако су се САД повукле из споразума, али суштински дјелују на његовом провођењу”, појасно је Трбић додајући да најзначнији свјетски ауторитети који се баве климатским промјенама (WМО, НАСА, ИПЦЦ...) настаје да укажу шта се може десити до краја овог вијека са температуром ваздуха и климатским системом Земље и да тиме апелују на доносиоце одлука да, свако у својој надлежности, утичу на смањење емсија гасова са ефектом стаклене баште. 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.