Жене и медији у БиХ: Присутне само кроз стереотипне оквире

Ма колико биле успјешне у послу којим се баве, жене се у правилу и даље представљају као 'мајке', 'супруге', 'бизнисменке', 'политичарке' итд. које имају ‘подршку породице’ у ономе што раде, истиче Абида Пехић.

Brankica Smiljanić / 07. август 2021

Foto: Ilustracija

 

„Већина медија фунционише као и свако друго предузеће: дакле настоје да 'продају' свој производ што већем броју људи. А већина конзумената медија најлакше 'гута' стереотипне садржаје“, објашњава новинарка и активисткиња Милкица Милојевић.

Уосталом, стереотипи наводи и служе за то да поједноставе стварност, како бисмо се сналазили у шароликом свијету.
„Наравно, не подржавам стереотипе, јер они воде у дискриминацију и маргинализацију, затупљују публику потпомажу одржавање окошталих, у овом случају патријаралних правила, али напросто хоћу да подсјетим како медији функционишу у реалном свијету. Чињеница је да се највише читају и гледају приче о безобразним политичарима (што безбразнији то боље) и сексуализованим 'згодним' женама“, казала је Милојевић.

Додаје да се ситуација када су у питању озбиљни медијски садржаји, ствари битно промијениле у посљедње двије деценије и то захваљујући залагању активисткиња и активиста из НВО сектора и новинара и новинарки, којима је стало до дигнтета професије и до праведног друштва.

„Данас у медијима имате врло присутне жене политичарке, научнице, менаджерице, стручњакиње, полицајке, суткиње, адвокатице, лидерице. Већина медија користи родно осјетљив језик, односно жене именује у женском роду, како је и правилно“, указује Милојевић.

Родна заступљеност и представљање у медијима у БиХ

Абида Пехић, председница удружења „Нови Пут“ из Мостара наводи да су у периоду од јуна до јула 2019. године уз подршку WАЦЦ-а  (Свјетске асоцијације кршћанских комуникација) урадили анализу пет штампаних и шест електронских најчитанијих и најутицајнијих медија, како би дошли до квантитативних и квалитативних података о  заступљености и положају жена у медијима у Босни и Херцеговини.

„Резултати те анализе су представљени у документу 'Родна заступљеност и представљање у медијима у БиХ', а који је доступан на web страници нашег удружења. Резултати проведене анализе  су указали на чињеницу да се положај, односно присутност жена у медијима поправља, али и да је један од највећих медијских проблема приказ жена првенствено  у приватном подручју живота, домаћинству и породичним односима. Ма колико биле успјешне у послу којим се баве, жене се у правилу и даље представљају као 'мајке', 'супруге', 'бизнисменке', 'политичарке' итд. које имају ‘подршку породице’ у ономе што раде, док се њихови мушки пандани у правилу никад не представљају у таквом контексту“, истиче Пехић.

Према њеним ријечима родно засновано насиље опстаје у БиХ због дубоко укоријењених ставова о односима жена и мушкараца у друштву.

„Медији би због своје важне улоге коју имају на креирање јавног мијења могли дати још већи допринос борби против насиља кроз професионално извјештавање, конкретне и јасне кампање, које могу у великој мјери доприњети искорјењивању родних стереотипа и увријежених ставова да је родно засновано насиље над женама приватни проблем и да не представља алармантну друштвену опасност“, примјећује Пехић.

Урађен сет препорука за медије

Након завршетка анализе истиче да је уочена потреба да се предложи сет препорука за медије, медијске раднике и раднице, које могу служити као подсјетник при извјештавању о женама, а посебице о темама које укључују родну равноправност, сполну дискриминацију, те насиље над женама.

„Удружење 'Нови пут' је у циљу израде приједлога препорука за извјештавање о женама окупило тим новинара и новинарки из различитих медија присутних у БиХ, а као резултат њиховог рада, креиран је низ препорука, које су достављене медијима у БиХ“, казала је Пехић.

Дио тима била је и новинарка Велида Куленовић, која истиче да је важно да постоје смјернице које је креирала група новинара и новинарки из БиХ, а којих би се требало придржавати када се извјештава о питањима која се односе на жене.

„Медији и новинари гријеше у извјештавању о женама када текстови садрже  дискриминаторне термине, сензационалистичке, сексистичке или стереотипне наслове, порнографски и деградирајући садржај или мизогене ауторске коментаре, шире  идеје о подређености или надређености сполова односно стереотипних улога сполова. Треба избјегавати стереотипно представљање жртава трговине људима, поготово сексуалне експлоатације. Избјегавати стереотипно представљање Ромкиња, жена с инвалидитетом, жена са села, жена старије доби и других маргинализованих жена. Такође, треба посветити пажњу препрекама и изазовима са којима се маргинализоване жене сусрећу у свакодневном животу с циљем побољшања њиховог положаја. Потицати дјевојке и жене на образовање, посебице оне из социјално угрожених категорија“, примјећује Куленовић.
Додаје да треба бити актуелан и посвећен у извјештавању о питањима значајним за положај жена, а не  само у случајевима  када се деси  насиље или убиство.

Драгана Миљковић, социјална радница Фондације „Удружених жена“, наводи да су жене знатно мање заступљене у политичким темама или темама од јавног интереса које највише занимају ширу јавност.

“Мушкарци доминирају као саговорници у медијима и главни су ликови у новинским чланцима. Жене су највише видљиве у емисијама о кухању, породици, односно у емисијама лаког садржаја. Да би се свијест у друштву мијењала, неопходно је промовисати жене у свим сферама живота и рада са фокусом на њена друшвена постигнућа. Имамо велики број жена које су на функцијама, интелигентне, успјешне и радно ангажоване, али се њихова прича не чује. Посебну пажњу посветити овим женама, које чине стуб нашег друштва у цјелини. То што је поред успјешне каријере, успјешна још на другим пољима је бенефит којим се ниједан мушкарац не може похвалити. Стога треба величати улогу жена у друштву и поставити их на врх љествице, гдје по заслугама сигурно и припадају” закључује Миљковић.

Медији имају едукативну улогу, те су неке од препорука да се едукују уредници и новинари, како би исправно могли да извјештавају о проблему који траје већ деценијама, те да се не продубљује даљи јаз који већ постоји у борби за равноправност полова, али и исправно представљање жена у медијима.

Овај текст је настао у оквиру пројекта под називом „Оспоравање родних стереотипа и унапређивање родне равноправности у медијима“, којег подржава WАЦЦ – Свјетска асоцијација кршћанских комуникација.


Бука препорука

Женска права

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.