Жене које путују саме: Како је једна Бранка обишла 116 земаља

Бранка Бабић Карајица је почела да путује у 58. години, а страст коју осећа према упознавању нових земаља се не смањује.

BUKA portal / 09. август 2019

Колико сте пута чули, па и сами помислили како бисте радо пропутовали свет, само кад би околности - измаштано наследство, неостварива штедња или седмица на лотоу - дозволиле. 

Но мало је оних који остваре ту замисао. 

Апликација која бележи које сте све земље посетили показује да је Бранка Бабић Карајица обишла 116 земаља на свету. 

Професорка енглеског из Београда каже да је до 58. године путовала "као сав нормалан свет", а од 2012. интензивно се посветила путовањима. 

Од туристкиње до светске путнице

Поред доброг здравља и ентузијазма за истраживање света на руку јој је ишло што су "деца одрасла, напустила кућу, њихово школовање се завршило - било је више времена и пара". 

"Схватила сам да време пролази и да не могу да чекам фамилију, пријатеље, да одлучимо где ћемо да идемо и зато сам кренула сама", каже Бабић Карајица за ББЦ на српском. 

Прво путовање је трајало десет недеља: започела га је у Кини, затим посетила Јапан и Кореју, а потом прешла у Русију и вратила се Трансибирском железницом назад. 

На тако далека одредишта мора се путовати авионом, али Бабић Карајица увек пре бира возове и аутобусе. 

"Више се види, можете да причате са људима који живе у тој земљи", објашњава. 

Међутим, на многим местима то је све теже и теже. 

Када је пробала да из Хонгконга пређе границу "онако како се то некад радило", на станици је сазнала да нема карата за воз у наредна три месеца, јер су Кинези почели све више да путују. 

Најдуже је провела четири и по месеца у путовању по Јужној Америци. 

"Ниси нормална што путујеш сама" чула је пуно пута. Међутим, она тврди да је то најбољи начин да упознате неку земљу. 

Када је почела да проводи све више времена на путовањима, кћерке су биле забринуте. Сада јој се понекад придруже.

 

Žena u Zanzibaru/Branka Babić Karajica

Жена у Занзибару/Бранка Бабић Карајица

 

 

Припрема и спонтаност

Čekajući najduži voz na svetu u Mauritaniji/Branka Babić Karajica

Чекајући најдужи воз на свету у Мауританији/Бранка Бабић Карајица

 

Пре путовања Бабић Карајица покушава да сазна што више може о земљи у коју путује, али не троши превише времена на интернет форумима. 

"Заблуда је да су, рецимо, земље Африке компликоване, мени су најкомпликованије биле скандинавске земље", каже. 

Мислила је да ће све моћи да обави питајући, али се испоставило да је за сваку ствар неопходна апликација на телефону. 

"Немате кога да питате и ако вам нешто треба. Не постоји људски фактор" описује искуства из Скандинавије, за коју тврди да је божанствена. 

"У Мауританији, кад неког питам, човек ме узме под руку и одведе тамо где треба да одем." 

У Колумбији је прошла кроз територију коју контролишу припадници герилске групе Фарк на камионету. 

"Људи тамо нису видели туристу", смеје се. 

Када је коначно добила дугожељену визу за Пакистан, с пријатељицом је обишла ову земљу аутомобилом, а спремност људи да помогну ју је одушевила.

Islamabad, Pakistan/Branka Babić Karajica

Исламабад, Пакистан/Бранка Бабић Карајица

 

Иако постоје званичне препоруке многих држава које су земље ризичне за посетиоце - на пример, Папуа Нова Гвинеја је обележена као држава у којој се дешавају случајеви канибализма - то није зауставило ову путницу. 

Када је стигла у ову земљу, желела је да прође стазом коју су аустралијски војници направили када су ослобађали острво. 

Узела је водича, размишљајући да ако је локално становништво у джунгли види с неким кога познају, неће бити проблема. И није их било.

Papua Nova Gvineja/Branka Babić Karajica

Папуа Нова Гвинеја/Бранка Бабић Карајица

 

Једину непријатност доживела је у престоници Кеније, Најробију. У хотелу су инсистирали да узме телохранитеља да би могла да шета градом. Док је на пијаци гледала сувенире, неко ју је ударио у главу и побегао. 

"Телохранитељ је био бескористан", каже она. 

Да ли жена која путује сама привлачи преваранте и људе који хоће да јој продају нешто? 

"Мислите на таксисте у Београду?" одговара благо ироничним тоном. 

Словенска љубав не досеже до Владивостока, где је таксиста хтео да је превезе до хотела за 100 долара. 

 

Растеброј жена које путују саме 

Сајт за резервисање смештаја у хостелима ХостелWорлд забележио је пораст жена путница од 45 одсто у периоду између 2015. и 2017. 

Американке које путују саме најчешће одлазе на Кубу, у Гватемалу и Северну Македонију, подаци су овог сајта. 

Претрага фразе "жене које путују саме" на Гуглу порасла је за 52 одсто у периоду од 2016-2017. 

Сличан тренд приметили су и власници туристичких агенција у Србији. 

Жене које путују саме чине скоро 40 одсто клијената агенције Джангл Травел. 

Оне најчешће бирају одредишта на којима могу да обилазе разне атракције, али и да се одморе - попут Кубе, Балија или Занзибара, каже Марија Радовановић из ове агенције. 

Међутим, жене и даље наилазе на бројне препреке. 

Често су жртве предрасуда, доживљавају вређање и физичке претње, а дешава се да не буду примљене у хотел и поред резервисане собе

У децембру 2018, вест о убиству две Норвежанке док су камповале на Атлас планини у Мароку је обишла свет.

Авантуре на северу и југу

Fjord Ilulisat na Grenlandu/Branka Babić Karajica

Фјорд Илулисат на Гренланду/Бранка Бабић Карајица

 

У протеклих годину дана, Бранка Бабић Карајица посетила је места на којима туристе не виђају често- Гренланд и Мауританију. 

На северу је јела одличну рибу и прелетала санте леда хеликоптером, био је јун, а сунце није залазило. 

Кроз Мауританију пролази теретни воз "Ајрон Ор" за превоз руде, дугачак 2,5 километара. Он нема возни ред, путници чекају у пустињи да прође. 

Ако успеју да се попну на степеник који је више од метар изнад тла, путници "буквално седе једни другима на глави". 

Бабић Карајица је прибегла лукавству и рекла полицајцу, кога је видела у возу, да се не осећа добро. 

Пустио је у вагон, где су јој путници дали воду, место за седење и ћебе. 

Као знак гостопримства понудили су је јелом. Није хтела да одбије, иако јој храна није деловала привлачно. 

"Не знам шта сам појела, некакву житарицу, изгледа као паста, али није тестенина. Можете да замислите какве су ми биле руке у том возу", прича она.

Misteriozni obrok u vozu u Mauritaniji/Branka Babić Karajica

Мистериозни оброк у возу у Мауританији/Бранка Бабић Карајица

 

 

Болести и сиромаштво

Indijski sveti grad Varanasi na obali reke Gang/Branka Babić Karajica

Индијски свети град Варанаси на обали реке Ганг/Бранка Бабић Карајица

 

Другачија клима, неразвијеност друштва, различити укуси и мириси одбијају људе од путовања у земље о којима мало знају. 

Ко жели да обиђе планету, мора да заборави на такве бриге, каже Бабић Карајица. 

"Путујемо као бекпекери, иако то нисмо" објашњава своју филозофију путовања. 

Често одседа у мањим хотелима у којима борави локално становништво. Важно јој је да соба буде чиста, мада то често није случај. 

"Путујем са асепсолом", њен је савет другима. 

У земљама у којима нису савршени хигијенски услови, препорука је да се једе скувана храна, а не свеже воће и поврће, јер се не зна каквог је квалитета вода. 

Вакцинише се за земље у којима је то неопходно, али тврди да не брине претерано о здрављу. 

Као да прича о главобољи од сунца на плажи, говори како је имала висинску болест у Таджикистану због чега је морала да прекине путовање по Централној Азији. 

А кад се саплела и пала у храму у Вијетнаму, нико од присутних монаха који су тада ручали јој није помогао, све док нису завршили с оброком, 

"Кажу да они у животу могу да раде само једну ствар, а у том тренутку су јели", присећа се непријатног искуства, због кога се вратила кући, немајући намеру да одустане од даљих путовања. 

Беда коју види у неким земљама потреса је као и ситуације на које наилазе у Србији. 

Сматра да се у контакту с људима који живе на ивици егзистенције "треба понашати нормално". 

Иако јој је било непријатно да се вози у рикши у Индији, убрзо је схватила да се ради о послу "који неко ради и зарађује за живот породице." 

"То треба поштовати", каже.

Obrok u vozu Transibirske železnice/Branka Babić Karajica

Оброк у возу Трансибирске железнице/Бранка Бабић Карајица

 

Признаје да, и поред толиких путовања, и даље не уме да се спакује. Увек носи превише ствари. 

Свесна је да ова врста путовања није доступна већини, али је убеђена да уз добру организацију, они који то желе могу да стигну даље него што су првобитно планирали. 

Док објашњава како доћи до Фарских острва за 130 евра, каже: "Свет је предиван, то је моје искуство".



Извор: ББЦ Неwс на српском

 

 


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.