Жене мање заступљене на позицијама одлучивања

Већа равноправност могла би довести до пораста БДП-а и до €3.15 трилиона до 2050. године.

BUKA portal / 08. март 2019

Када говоримо о расподјели моћи, Европска унија још није ни близу постизању потпуне родне једнакости. Овај сегмент оцијењен је најнижом оцјеном у Индексу родне једнакости, Европског института за родну равноправност. 

Жене остају мање заступљене на позицијама са којих се доносе одлуке које обликују политику, економију и друштво. 

Родна равноправност је темељна вриједност ЕУ а већа равноправност могла би довести до пораста БДП-а и до €3.15 трилиона до 2050. године.
Удио жена у парламентима у 28 земаља ЕУ порастао је са 21% на 30%. Ипак 89% лидера држава и даље су мушкарци и мање од једне од пет главних политичких партија у ЕУ предводи жена. У приватном сектору, готово три четвртине чланова корпоративних одбора су мушкарци.

Мањак жена на позицијама одлучивања одражава се на неуважавање различитих потреба људи у јавним политикама у ЕУ. Неједнакост по питању зараде и запошљавање доводи до јаза међу половима  од 40% у корист мушкараца када је у питању висина зараде. Линије јавног превоза које најчешће користе жене често су најнепоузданије са већим изгледима да буду укинуте. У академској заједници мушкарци доминирају на позицијама одлучивања, а истраживања које проводе жене мање су цијењена и добијају мање финансијске подршке.

Дигитални алати који све више чине саставни дио наше стварности такође се дизајнирају без учешћа жена – тренутно је око 83% професионалаца у области информационих и комуникационих технологија у ЕУ мушког пола. Дигитални свијет нарочито је непријатељски настројен према дјевојкама, које су чешће изложене онлине узнемиравању од младића и као посљедица тога оне се нерадо укључују у политичке дебате на друштвеним медијима.

У мају 2019. године, гласачи широм ЕУ бираће нови Европски парламент, гдје је заступљеност парламентарки два пута већи у односу на 17%  из 1979. године, када су први пут одржани избори. Данас жене чине 36% Парламента. Европска комисија  још увијек није имала жену на челу ове институције, а највише  и најбоље плаћене функције државних службеника заузимају мушкарци.  

Законодавне мјере могу помоћи да се доведе више жена на позиције одлучивања. Од 9 ЕУ чланица које су увеле квоте, у осам њих дошло је до пораста заступљености жена у парламентима. Позитиван ефекат може имати и прилагодба радног мјеста чиме ће се женама омогућити боље успостављање равнотеже између посла и приватног живота. Примјер тога је претварање стрељане која се налазила у згради парламента у вртић.

Предсједник Европског парламента 1979. год.,  који је у кабинету имао 83% мушкараца, захтијевао је да жене буду уважене а њихова различитост буде узета у обзир, тако да не буду присиљене да се прилагођавају мушком моделу. 
Више жена на позицијама одлучивања омогућило би Европској унији да искористи све постојеће ресурсе и да  осигура да сви, без обзира на род, учествују у обликовању друштва.
 

Извор: Европски институт за равноправност жена


Бука препорука

Женска права

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.