ЖЕНЕ НА ЛОКАЛНИМ ИЗБОРИМА У БИХ: Бирачко тијело знатно је пристрасније у корист мушкараца!

Нисмо значајно одмакли од идеје да су жене ту да попуњавају обавезну квоту

Maja Isović Dobrijević / 13. новембар 2020

 

„Жене су и даље подзаступљене као носитељице листи, што је најбољи показатељ да се нисмо значајно одмакли од идеје да су жене ту да попуњавају обавезну квоту, а не да буду носитељице суштинских промјена и важних процеса“, каже за БУКУ Едита Мифтари.

О женама на изборним листама, положају жена у бх. политици, малом броју жена носиљељица изборних листи и другим сличним темама разговарамо са Лејлом Рамић Месиховић, менаджерицом пројекта “Жене на изборима у БиХ” при УНДП-у и Едитом Мифтари, координаторицом за управљање и лидерство при УН Wомен.

Кад говоримо о женама на изборним листама, каква је ситуација ове године када су локални избори у питању у БиХ?

Едита Мифтари: Ситуација на изборним листама се, нажалост, није много промијенила у односу на локалне изборе 2016. године. Ове године имамо 29 кандидаткиња за начелнице општина и градова, што је за само три кандидаткиње више него на локалним изборима 2016. године. Родна квота у Изборном закону БиХ осигурава најмање 40% кандидаткиња на изборним листама, али то се у креирању листи и даље третира као коначни циљ, а не као минимум од којег се полази. Жене су и даље подзаступљене као носитељице листи, што је најбољи показатељ да се нисмо значајно одмакли од идеје да су жене ту да попуњавају обавезну квоту, а не да буду носитељице суштинских промјена и важних процеса.

На који начин друштво треба радити на промоцији жена у политици?

Лејла Рамић-Месиховић: Једно је јасно: продуктиван разговор о бољој родној уравнотежености у процесима доношења одлука треба да се води аргументовано и кредибилно, без јалових салонских расправа у уском кругу истомишљеника. Такођер, конструктивна улога медија у овом процесу сензибилизације друштва остаје незамјењива. Коначни исход би потом подразумијевао и сензибилизацију бирачког тијела и више жена бираних на позиције на којима се одлучује.

А које све баријере стоје пред женама када желе да се политички активирају?

Едита Мифтари: У оквиру пројекта „Жене на изборима у БиХ“ истражили смо баријере политичком учешћу жена у БиХ и дошли смо до закључка да су оне структурне и дубоко укоријењене, те да, упркос напорима и институција и невладиних организација, јако тешко превазилазимо проблем родне неравноправности и родних стереотипа, који имају најважнији утицај на тренутни ниво политичког учешћа жена у БиХ. Кључни актери у БиХ још увијек немају адекватне ресурсе за холистички приступ овим питањима, па се и већина активности дешава ад хоц непосредно прије или током предизборне кампање.

 

Фото: Едита Мифтари

 

Поред оних традиционалних баријера у друштвено-политичком дискурсу да женама није мјесто у политици и на позицијама одлучивања, велику баријеру представља и перцепција. С једне стране, бирачко тијело је знатно пристрасније у корист мушкараца, што је највидљивије на локалном нивоу, гдје је предрасуда бирачког тијела утицала на губитак до 32% мандата за жене (податак из Полазне студије УНДП и УН Wомен о баријерама политичком учешћу жена у БиХ). С друге стране, жене у политици су недовољно заступљене, па самим тим немамо ни довољно позитивних примјера који би мотивисали и инспирисали нове генерације политичких лидерки, нарочито када у обзир узмемо да се на жене у политици често гледа као на уљезе, невјеште и мање вриједне. Свједоци смо да то за жене резултира врло токсичним политичким искуством, насилничким понашањем, застрашивањем и обесхрабривањем, нарочито у онлине простору, што жене без адекватних система заштите и подршке неминовно тјера на повлачење.

Треба ли разбити предрасуду да је политика „мушки посао“?

Лејла Рамић-Месиховић: Највећа препрека за жене које се желе друштвено-политички ангажовати су патријархални контекст који недовољно или никако не суспреже мизогинију; подилажење родним стереотипима који никада нису наклоњени женском лидерству; недовољна демократизираност политичких партија; недостатна политичка и култура дијалога... Листа је дуга. Чињеница је да је политика код нас још увијек на релативно лошем гласу као вид ангажмана и да је насиље над женама у политици у порасту.

Мали је број жена носитељица изборних листи и оних које су се кандидовале за начелничку/градоначелничку позицију. Шта нам овај податак говори о женама у политици у БиХ?

Лејла Рамић-Месиховић: То је, на неки начин, показатељ шта би било да немамо макар квоте за кандидаткиње за законодавну власти. Другим ријечима, то што имамо мање од 7 посто жена предложених за начелничка мјеста јесте резултат претпостављене преференције бирачког тијела и мало који политички субјект показује истински интерес и разумијевање за промјену ове аномалије.

Да ли жене у самим странкама имају једнаке шансе за успјех имајући у виду да су на челу тих странки готово увијек мушкарци?

Лејла Рамић-Месиховић: Жене немају једнаке шансе, јер једнаке шансе подразумијевају озбиљну редефиницију моћи и истинску демократизацију. Одлуке се често доносе ванинституционално и на мјестима и у ситуацијама које ради различитих норми понашања најчешће искључују жене. При томе, етаблиране структуре моћи у политичким партијама, поготово оне неформалне, често није лако промијенити. Зато је жена мало у колегијима, изборним штабовима, дискусијама које требају резултовати одлукама. На њих се више гледа као на подршку постојећим поставкама у процесима доношења одлука.

 

Фото: Лејла Рамић Месиховић

 

Пред сваке изборе повлачи се питање положаја жена у политици, колико се стање данас промијенило у односу на неке раније године или није дошло до битнијих промјена?

Едита Мифтари: Иако се ово питање доста интензивно обрађује пред сваке изборе, оно се заправо адресира стално и у континуитету; институционални механизми за родну равноправност и невладине организације вриједно раде и ван предизборног периода, али значајнији интерес јавности и медија се буди тек пред изборе и то углавном са констатацијама да се врло мало промијенило у протекле двије, односно четири године. Ми смо конкретно у протеклој години доста радили са институцијама, медијима и лидеркама, али смо наилазили на баријере у раду са политичким странкама на којима је и највећа одговорност за снажније укључивање жена у процесе доношења одлука. Мислим да су жене спремније него икада за преузимање лидерских улога, друштвене и политичке одговорности, што смо видјели и на примјеру управљања кризом изазваном ЦОВИД-19 пандемијом нарочито на локалном нивоу, међутим праксе стављања жена по страни у политичким странкама су и даље врло присутне, и на томе се мора пуно више радити у будућности.

Мислите ли да ће ови избори донијети неке промјене када су жене у политици у питању?

Едита Мифтари: Промјене на микро нивоу се свакодневно дешавају, а у оваквој хисторијски дугој утрци за равноправност и мали кораци значе прогрес. Иако би сваки избори заправо требали представљати друштвену прекретницу и прилику за промјене, мислим да у овом изборном циклусу не можемо бити пуно оптимистични обзиром на улазне показатеље о учешћу жена на кандидатским листама, броју кандидаткиња за начелнице и градоначелнице, и броју носитељица листи.

ЖЕНЕ НА ИЗБОРИМА У БИХ

Главни циљ пројекта „Жене на изборима у Босни и Херцеговини је јачање женског лидерства и учешћа у политичком животу, примјењујући приступ УН-а за родну равноправност на изабраним позицијама одлучивања, како би помогао у креирању погодног окружења за повећање броја изабраних жена у свим сферама доношења одлука у БиХ. Пројекат разматра прилике за веће ангажовање жена у јавном и политичком животу, а дјелује вертикално кроз структурално прилагођавање како би се омогућио већи број жена у политици, као и хоризонтално уз оснаживање сљедеће генерације лидерки у заједницама путем прилагођеног умрежавања и иницијатива за изградњу капацитета те повећано демократско учешће и одговорност.

Пројекат „Жене на изборима у Босни и Херцеговини“ финансира Влада Шведске а имплементира УНДП у сарадњи са УН Wомен и у партнерству са Агенцијом за равноправност сполова Босне и Херцеговине, Централном изборном комисијом Босне и Херцеговине, Комисијом за равноправност сполова Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, Гендер Центром Федерације Босне и Херцеговине и Гендер Центром Републике Српске.

 


Бука препорука

Избори у БиХ

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.